Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пословни кругови на Западном Балкану су веома опрезни и не виде да би краткорочно могло доћи до побољшања у економијама региона којима је и даље кључни проблем како да подстакну привредни раст и запошљавање, а смање буџетске мањкове и задуживање. Они, међутим, наглашавају да је једини начин да се покрену раст и развитак успостављање свеобухватне регионалне политике усмерене ка Европској унији, закључак је студије о очекивањима пословних кругова и јавности у земљама Западног Балкана израђене за стратегију “Југоисточна Европа 2020″ Савета за регионалну сарадњу у Сарајеву. За грађане региона највећи економски проблем представља незапосленост. Истраживање је показало и да више од половине грађана у пет од седам земаља региона није могло себи да приушти да на недељу дана отпутује на одмор. Становништво Западног Балкана у целини подржава регионалну сарадњу и чланство у ЕУ.

Балкански барометар је објављен 6. маја у Бриселу у оквиру скупа “Дан регионалне сарадње”, уз учешће министара и званичника са Западног Балкана, представника Европске комисије и Европског парламента, европских аналитичара који прате развој у региону. Истраживање је спроведено у децембру прошле године а њиме је обухваћено 1.400 предузећа и око 7.000 грађана земаља региона.

Кад је реч о очекивањима јавности, грађана Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске, Косова, Македоније и Србије, она су углавном усмерена на отварање радних места, привредни раст, бољу социјалну ситуацију. Указује се на лоше управљање владиним и државним пословима, неефикасну владавину закона, распрострањену корупцију, а велико незадовољство изазива и чињеница да транзиција и демократске промене и смењивање влада нису донели никакве промене кад је реч превасходно о отварању нових радних места.

Бизнис кругови у региону, истиче се у Балканском барометру, наглашавају да би били “спремни да повећавају запошљавање… али преовлађујуће осећање пословних кругова је да нису много оптимистични у очекивањима”. Штавише, додаје се, они су “суочени с погоршавањем изгледа у већини привреда, а свакако у Босни и Херцеговини и Србији”.

И пословни кругови и јавно мњење у региону очекују пре свега веће инвестиције у производњу и мањкаву инфраструктуру, а бизнисмени предочавају да су велики проблеми скопчани с ликвидношћу, “финансијском стиском” због великог нивоа ненаплативих кредита и растућих трошкова.

Пословни људи су забринути и због макроекономских проблема, пре свега питања смањења дефицита и уравнотежења буџета.

Они сматрају да је за поспешење привредног раста пресудно побољшати технологију, улагања у људски капитал и инфраструктуру, као и да владе и власти много боље управљају привредним и јавним пословима.

Половина грађана проводи одмор код куће

За грађане региона највећи економски проблем представља незапослености. То је као проблем издвојило 64% грађана региона, а исто толико и грађана Србије. Око 75% грађана у земљама југоисточне Европе је углавном или у потпуности није задовољно економском ситуацијом, највише у Босни и на Косову, а око трећине грађана сматра да неће доћи до побољшања финансијске ситуације у наредних 12 месеци.

Више од половине грађана региона, 53%, није могло да себи приушти одмор од недељу дана ван куће, 28% није могло да плати комуналне рачуне у протеклих 12 месеци, а 18% није могло да плати рату за кредит.

Око 52% грађана југоисточне Европе размислило би о животу и раду у иностранству, док 45% не би о томе размишљало. О одласку у иностранство највише размисљају грађани БиХ (58%) а најмање Македонци (35%), док у Србија 45% грађана размишља о томе.

Срби скептични према чланству у ЕУ

Становниство Западног Балкана у целини подржава регионалну сарадњу и чланство у Европску унију. Међутим, половина грађана углавном не сматра да су се односи у југоисточној Европи побољшали у протеклих 12 месеци, док 40% сматра да јесу.

За већину грађана региона (40%) чланство у ЕУ је добро, 37% сматра да није ни добро ни лоше, а 20% да је лоше.

Једино у Србији више грађана сматра да је чланство у ЕУ лоше него да је добро, наводи се у студији. У Србији 24% грађана – што је најнижа стопа у региону, сматра да је чланство у ЕУ добро, док 27% сматра да је лоше. Највише грађана је ипак неопдредљено – 44% сматра да то није ни добро ни лоше.

За разлику од Србије, на Косову и Албанији преовлађује став да је чланство у ЕУ добра ствар. То мисли 89% грађана Косова и 84% грађана Албаније.

Највећи оптимисти у погледу уласка у ЕУ су грађани Албаније од којих половина очекује да ће њихова земља постати чланица до 2020. а 31% до 2025. Слично рапсоложење влада и на Косову али тамо нешто више грађана, 13%, очекује да се то никада неће десити.

Највећи песимисти су грађани БиХ где готово 38% људи сматра да њихова земља неће никада постати чланица ЕУ док само 19% сматра да ће то постати до 2020.

У Србији влада слично расположење. Трећина грађана сматра да Србија никада неће ући у ЕУ, 21% да ће постати чланица до 2020, 17% да ће то бити до 2025, а 12% до 2030.

Позитиван став компанија према ЕУ

Већина компанија из Југоисточне Европе има позитиван став о чланству у ЕУ а само 8% чланство сматра лошим. На нивоу ЈИЕ, да је чланство у ЕУ добро за пословање сматра 56% испитаних компанија док 34% мисли да то не би била ни добра ни лоша ствар. Разлике од земље до земље су међутим велике.

Највећи број скептика је у Србији где само 41% компанија сматра да би чланство у ЕУ било добро за њихово пословање, 12% то види као лошу ствар а 42% ни као добру ни као лошу.

На Косову чак три четвртине анкетираних мисли да би им чланство у ЕУ помогло да унапреде пословање. Међутим, на Косову је и проценат скептика висок (13%) у поређењу са другим земљама региона.

Већи проценат компанија које сматрају да би чланство у ЕУ било лоше за њихов бизнис од Србије и Косова у региону има само Албанија – 14%.

У БиХ 68% анкетираних компанија сматра да је чланство у ЕУ добро за бизнис, у Хрватској 59%, у Црној Гори 55% а у Македонији 53%.

Резултати истраживања показују и да компаније у региону као највећу препреку у пословању виде порезе. Проблематични су и финансијски трошкови, као и пракса других компанија усмерена на гушење конкуренције а најмањи проблем је закуп земљишта.

Директоре компанија са Косова брине више ствари а посебно корупција, организовани и криминал на улици.

С друге стране, македонске компаније не брине много тога, осим дозвола за пословање, струје и, у извесној мери, закупа земљишта.

Хрватске и српске компаније као највећу препреку виде пореске стопе, за компаније из БиХ водећи проблем је регулаторна неизвесност, у Црној Гори највише тешкоћа компанијама задаје финансирање а у Албанији антиконкурентска пракса.

Веће компанија, показало је истраживање, највише брину порези, незивесност око регулаторне политике и макроекономска стабилност.

Извор: Бета, EurActiv.rs