Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Poslovni krugovi na Zapadnom Balkanu su veoma oprezni i ne vide da bi kratkoročno moglo doći do poboljšanja u ekonomijama regiona kojima je i dalje ključni problem kako da podstaknu privredni rast i zapošljavanje, a smanje budžetske manjkove i zaduživanje. Oni, međutim, naglašavaju da je jedini način da se pokrenu rast i razvitak uspostavljanje sveobuhvatne regionalne politike usmerene ka Evropskoj uniji, zaključak je studije o očekivanjima poslovnih krugova i javnosti u zemljama Zapadnog Balkana izrađene za strategiju “Jugoistočna Evropa 2020” Saveta za regionalnu saradnju u Sarajevu. Za građane regiona najveći ekonomski problem predstavlja nezaposlenost. Istraživanje je pokazalo i da više od polovine građana u pet od sedam zemalja regiona nije moglo sebi da priušti da na nedelju dana otputuje na odmor. Stanovništvo Zapadnog Balkana u celini podržava regionalnu saradnju i članstvo u EU.

Balkanski barometar je objavljen 6. maja u Briselu u okviru skupa “Dan regionalne saradnje”, uz učešće ministara i zvaničnika sa Zapadnog Balkana, predstavnika Evropske komisije i Evropskog parlamenta, evropskih analitičara koji prate razvoj u regionu. Istraživanje je sprovedeno u decembru prošle godine a njime je obuhvaćeno 1.400 preduzeća i oko 7.000 građana zemalja regiona.

Kad je reč o očekivanjima javnosti, građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske, Kosova, Makedonije i Srbije, ona su uglavnom usmerena na otvaranje radnih mesta, privredni rast, bolju socijalnu situaciju. Ukazuje se na loše upravljanje vladinim i državnim poslovima, neefikasnu vladavinu zakona, rasprostranjenu korupciju, a veliko nezadovoljstvo izaziva i činjenica da tranzicija i demokratske promene i smenjivanje vlada nisu doneli nikakve promene kad je reč prevashodno o otvaranju novih radnih mesta.

Biznis krugovi u regionu, ističe se u Balkanskom barometru, naglašavaju da bi bili “spremni da povećavaju zapošljavanje… ali preovlađujuće osećanje poslovnih krugova je da nisu mnogo optimistični u očekivanjima”. Štaviše, dodaje se, oni su “suočeni s pogoršavanjem izgleda u većini privreda, a svakako u Bosni i Hercegovini i Srbiji”.

I poslovni krugovi i javno mnjenje u regionu očekuju pre svega veće investicije u proizvodnju i manjkavu infrastrukturu, a biznismeni predočavaju da su veliki problemi skopčani s likvidnošću, “finansijskom stiskom” zbog velikog nivoa nenaplativih kredita i rastućih troškova.

Poslovni ljudi su zabrinuti i zbog makroekonomskih problema, pre svega pitanja smanjenja deficita i uravnoteženja budžeta.

Oni smatraju da je za pospešenje privrednog rasta presudno poboljšati tehnologiju, ulaganja u ljudski kapital i infrastrukturu, kao i da vlade i vlasti mnogo bolje upravljaju privrednim i javnim poslovima.

Polovina građana provodi odmor kod kuće

Za građane regiona najveći ekonomski problem predstavlja nezaposlenosti. To je kao problem izdvojilo 64% građana regiona, a isto toliko i građana Srbije. Oko 75% građana u zemljama jugoistočne Evrope je uglavnom ili u potpunosti nije zadovoljno ekonomskom situacijom, najviše u Bosni i na Kosovu, a oko trećine građana smatra da neće doći do poboljšanja finansijske situacije u narednih 12 meseci.

Više od polovine građana regiona, 53%, nije moglo da sebi priušti odmor od nedelju dana van kuće, 28% nije moglo da plati komunalne račune u proteklih 12 meseci, a 18% nije moglo da plati ratu za kredit.

Oko 52% građana jugoistočne Evrope razmislilo bi o životu i radu u inostranstvu, dok 45% ne bi o tome razmišljalo. O odlasku u inostranstvo najviše razmisljaju građani BiH (58%) a najmanje Makedonci (35%), dok u Srbija 45% građana razmišlja o tome.

Srbi skeptični prema članstvu u EU

Stanovnistvo Zapadnog Balkana u celini podržava regionalnu saradnju i članstvo u Evropsku uniju. Međutim, polovina građana uglavnom ne smatra da su se odnosi u jugoistočnoj Evropi poboljšali u proteklih 12 meseci, dok 40% smatra da jesu.

Za većinu građana regiona (40%) članstvo u EU je dobro, 37% smatra da nije ni dobro ni loše, a 20% da je loše.

Jedino u Srbiji više građana smatra da je članstvo u EU loše nego da je dobro, navodi se u studiji. U Srbiji 24% građana – što je najniža stopa u regionu, smatra da je članstvo u EU dobro, dok 27% smatra da je loše. Najviše građana je ipak neopdredljeno – 44% smatra da to nije ni dobro ni loše.

Za razliku od Srbije, na Kosovu i Albaniji preovlađuje stav da je članstvo u EU dobra stvar. To misli 89% građana Kosova i 84% građana Albanije.

Najveći optimisti u pogledu ulaska u EU su građani Albanije od kojih polovina očekuje da će njihova zemlja postati članica do 2020. a 31% do 2025. Slično rapsoloženje vlada i na Kosovu ali tamo nešto više građana, 13%, očekuje da se to nikada neće desiti.

Najveći pesimisti su građani BiH gde gotovo 38% ljudi smatra da njihova zemlja neće nikada postati članica EU dok samo 19% smatra da će to postati do 2020.

U Srbiji vlada slično raspoloženje. Trećina građana smatra da Srbija nikada neće ući u EU, 21% da će postati članica do 2020, 17% da će to biti do 2025, a 12% do 2030.

Pozitivan stav kompanija prema EU

Većina kompanija iz Jugoistočne Evrope ima pozitivan stav o članstvu u EU a samo 8% članstvo smatra lošim. Na nivou JIE, da je članstvo u EU dobro za poslovanje smatra 56% ispitanih kompanija dok 34% misli da to ne bi bila ni dobra ni loša stvar. Razlike od zemlje do zemlje su međutim velike.

Najveći broj skeptika je u Srbiji gde samo 41% kompanija smatra da bi članstvo u EU bilo dobro za njihovo poslovanje, 12% to vidi kao lošu stvar a 42% ni kao dobru ni kao lošu.

Na Kosovu čak tri četvrtine anketiranih misli da bi im članstvo u EU pomoglo da unaprede poslovanje. Međutim, na Kosovu je i procenat skeptika visok (13%) u poređenju sa drugim zemljama regiona.

Veći procenat kompanija koje smatraju da bi članstvo u EU bilo loše za njihov biznis od Srbije i Kosova u regionu ima samo Albanija – 14%.

U BiH 68% anketiranih kompanija smatra da je članstvo u EU dobro za biznis, u Hrvatskoj 59%, u Crnoj Gori 55% a u Makedoniji 53%.

Rezultati istraživanja pokazuju i da kompanije u regionu kao najveću prepreku u poslovanju vide poreze. Problematični su i finansijski troškovi, kao i praksa drugih kompanija usmerena na gušenje konkurencije a najmanji problem je zakup zemljišta.

Direktore kompanija sa Kosova brine više stvari a posebno korupcija, organizovani i kriminal na ulici.

S druge strane, makedonske kompanije ne brine mnogo toga, osim dozvola za poslovanje, struje i, u izvesnoj meri, zakupa zemljišta.

Hrvatske i srpske kompanije kao najveću prepreku vide poreske stope, za kompanije iz BiH vodeći problem je regulatorna neizvesnost, u Crnoj Gori najviše teškoća kompanijama zadaje finansiranje a u Albaniji antikonkurentska praksa.

Veće kompanija, pokazalo je istraživanje, najviše brinu porezi, nezivesnost oko regulatorne politike i makroekonomska stabilnost.

Izvor: Beta, EurActiv.rs