Влада Републике Србије
У Грчкој расте број мрежа солидарности, задруга, система размене: економска криза продубила је свест о потреби јачања друштвене сарадње, што се огледа у покретању низа иницијатива. Те иницијативе своје корене имају у покрету незадовољних грађана насталом у јеку дужничке кризе 2011, а баве се кључним секторима попут здравства, запошљавања или образовања. Притом, покушавају да нађу решења за проблеме настале због недостатка јавних средстава и све већег сиромаштва које је проузроковала политика штедње наметнута од поверилаца у замену за помоћ Грчкој за излазак из кризе.
“Покренули смо наш пројекат пре две године из потребе да пронађемо решење за проблем посла”, наводи се на интернет страници кафе ресторана “Пагаки” који је као задруга отворен у близини центра Атине.
“Група незапослених и људи који су прошли кроз тешкоће неизвесности на послу након либерализације тржишта, удружили су се како би направили задружни модел запошљавања заснован на принципима солидарности”, додаје се у тексту.
Друга задруга “Слободни и стварни” (FreeandReal) која је формирана две године пре избијања дужничке кризе 2010. бави се изградњом еколошког села на острву Еубеја, наводи агенција Франс прес.
“Реч је о начину живота који се заснива на природи и самодовољности, живота у атмосфери радости са циљем да се поново успоставе здрави међуљудски односи”, каже Катја Хацидимитрију која се недавно придружила тој иницијативи како би побегла од беде коју је изнедрила криза.
Осим приватних иницијатива, општинске власти па и медијске групе попут сајта “Сви заједно можемо” коју је основала утицајна радиотелевизија Скај, раде на прикупљању лекова, намирница или заштити животне средине која је дуго била потиснута у други план.
“Криза је неспорно пробудила свест код дела грчког друштва: известан индивидуализам, везу, понекад пренаглашену, са општим добром и посебно природом коју Грци не штите довољно”, каже за АФП професор економије на Универзитету у Тулузу Габријел Колети (Colletis).
Грчка економија која се базирала на потрошњи, урушила се по избијању кризе због које је Грчка у дубокој рецесији већ шест година са укупним падом БДП-а од 25% и највишом стопом незапослености у зони евра од 27%.
Колети је подсетио да је у деценијама након 80-тих година прошлог века у Грчкој потрошња била иста или често већа од потрошње у другим европским земљама и нагласио да тај економски модел није могао да се одржи.
“Породица је често служила као уточиште али је и она могла да доведе до извесног затварања у себе, што је подстакло свест о потреби заједничког деловања”, рекао је он.
Дух сарадње се на неки начин појавио и у политичком животу Грчке у којој се деценијама на власти сменују две велике странке, конзервативна Нова демократије и социјалистицкци Пасок.
Суочен са политичким ћорсокаком након парламентанрих избора у јуну 2012, премијер Антиони Самарас из редова Нове демократије морао је да уђе у коалицију са својим великим ривалом лидером Пасока Евангелосом Венизелосом који је постао потпредседник владе и министар спољних послова.
У Грчкој је од тада успостављена одређена политичка стабилност а стање у јавним финансијама је почело да се побољшава. Појавиле су се и нове странке попут странке левог центра Потами која је преузела део Пасокових присталица, док је радикална странка левице Сириза победила на изборима за Европски парламент у мају.
“Нове политичке странке се увек појављују у доба кризе”, каже Колети.
Он је изразио наду да ће се позитивни трендови наставити како би Грчка могла да се даље политички развија и да престане са политиком штедње.
Извор: АФП, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар