Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Grčkoj raste broj mreža solidarnosti, zadruga, sistema razmene: ekonomska kriza produbila je svest o potrebi jačanja društvene saradnje, što se ogleda u pokretanju niza inicijativa. Te inicijative svoje korene imaju u pokretu nezadovoljnih građana nastalom u jeku dužničke krize 2011, a bave se ključnim sektorima poput zdravstva, zapošljavanja ili obrazovanja. Pritom, pokušavaju da nađu rešenja za probleme nastale zbog nedostatka javnih sredstava i sve većeg siromaštva koje je prouzrokovala politika štednje nametnuta od poverilaca u zamenu za pomoć Grčkoj za izlazak iz krize.

“Pokrenuli smo naš projekat pre dve godine iz potrebe da pronađemo rešenje za problem posla”, navodi se na internet stranici kafe restorana “Pagaki” koji je kao zadruga otvoren u blizini centra Atine.

“Grupa nezaposlenih i ljudi koji su prošli kroz teškoće neizvesnosti na poslu nakon liberalizacije tržišta, udružili su se kako bi napravili zadružni model zapošljavanja zasnovan na principima solidarnosti”, dodaje se u tekstu.

Druga zadruga “Slobodni i stvarni” (FreeandReal) koja je formirana dve godine pre izbijanja dužničke krize 2010. bavi se izgradnjom ekološkog sela na ostrvu Eubeja, navodi agencija Frans pres.

“Reč je o načinu života koji se zasniva na prirodi i samodovoljnosti, života u atmosferi radosti sa ciljem da se ponovo uspostave zdravi međuljudski odnosi”, kaže Katja Hacidimitriju koja se nedavno pridružila toj inicijativi kako bi pobegla od bede koju je iznedrila kriza.

Osim privatnih inicijativa, opštinske vlasti pa i medijske grupe poput sajta “Svi zajedno možemo” koju je osnovala uticajna radiotelevizija Skaj, rade na prikupljanju lekova, namirnica ili zaštiti životne sredine koja je dugo bila potisnuta u drugi plan.

“Kriza je nesporno probudila svest kod dela grčkog društva: izvestan individualizam, vezu, ponekad prenaglašenu, sa opštim dobrom i posebno prirodom koju Grci ne štite dovoljno”, kaže za AFP profesor ekonomije na Univerzitetu u Tuluzu Gabrijel Koleti (Colletis).

Grčka ekonomija koja se bazirala na potrošnji, urušila se po izbijanju krize zbog koje je Grčka u dubokoj recesiji već šest godina sa ukupnim padom BDP-a od 25% i najvišom stopom nezaposlenosti u zoni evra od 27%.

Koleti je podsetio da je u decenijama nakon 80-tih godina prošlog veka u Grčkoj potrošnja bila ista ili često veća od potrošnje u drugim evropskim zemljama i naglasio da taj ekonomski model nije mogao da se održi.

“Porodica je često služila kao utočište ali je i ona mogla da dovede do izvesnog zatvaranja u sebe, što je podstaklo svest o potrebi zajedničkog delovanja”, rekao je on.

Duh saradnje se na neki način pojavio i u političkom životu Grčke u kojoj se decenijama na vlasti smenuju dve velike stranke, konzervativna Nova demokratije i socijalistickci Pasok.

Suočen sa političkim ćorsokakom nakon parlamentanrih izbora u junu 2012, premijer Antioni Samaras iz redova Nove demokratije morao je da uđe u koaliciju sa svojim velikim rivalom liderom Pasoka Evangelosom Venizelosom koji je postao potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova.

U Grčkoj je od tada uspostavljena određena politička stabilnost a stanje u javnim finansijama je počelo da se poboljšava. Pojavile su se i nove stranke poput stranke levog centra Potami koja je preuzela deo Pasokovih pristalica, dok je radikalna stranka levice Siriza pobedila na izborima za Evropski parlament u maju.

“Nove političke stranke se uvek pojavljuju u doba krize”, kaže Koleti.

On je izrazio nadu da će se pozitivni trendovi nastaviti kako bi Grčka mogla da se dalje politički razvija i da prestane sa politikom štednje.

Izvor: AFP, preuzeto sa www.euractiv.rs