Влада Републике Србије
Пише: НЕОСТАРТ (Блог о социјалном укључивању)
Знате онај осећај када одете на неки догађај, а онда вас без даха остави нешто друго што нисте очекивали? Имали смо прилику да присуствујемо пројекцији филма „Записи из ћелије 12“ ауторке Марине Ковачевић који је резултат рада са осуђенима у окружном затвору у Београду.
Реч је о драмаматизацији књижевног дела “Записи из подземља” Ф.М. Достојевског, рађеној са осуђеницима на издржавању казне у Окружном затвору у Београду. Филм је премијерно приказан у Њујорку, као и у америчким затворима где се тренутно приказује као део рехабилитације за америчке осуђенике.
Филм је заиста био одличан. Просто вас одушевљава спој неспојивог. Не очекујете да ће људи који извршавају своју казну бити тако креативни и створити једну представу. Али не само да је резултат целог процеса била представа, већ се десила једна промена у свима њима након што су се сусрели са формом позоришта. Како и сами говоре у филму, проба је била оно чему су се радовали у дану, о чему су размишљали и оно што их је одржавало да казна брзо протекне.
Аплауз који је уследио након одјавне шпице говорио је више од хиљаду речи. То је била потврда ауторки да је урадила одличан посао и главним актерима, који су данас на слободи, а неки и на самој пројекцији, да су дали оно најбоље од себе.
Након пројекције кренула је дискусија са публиком. И већ под утиском од саме пројекције, мислите да јачи утиак не можете да доживите. А онда се за реч јавља један члан публике. Представља се као адвокат који има преко двадесет година искуства и бранио је различите људе. Каже, филм га је подсетио на причу једног човека кога је бранио, а који је дуго времена био у самици.
У животу га је одржала комуникација са мишем који је залутао у ћелију. Када је већ губио сваки смисао живота и питао се шта да очекује следећег дана, у ћелију се ушуњао мишић. Дошао је до његове главе и тада је осето други дах, други живот поред њега. Тада је поново осетио да вреди живети за дан када ће угледати слободу, када ће се сусрести са неки нови животом напољу, неким новим дахом, неким живим створењем. Хранио је то створење сваког дана док је чекао да га пребаце у другу ћелију. Неки живот је зависио од њега, неко биће је долазило до њега јер му је пружао нешто животно важно. То је оно чему стреми на слободи. То су друга бића. То су односи са другим људима. Да ли је казна одмазда када си лишен и односа са другима? Да ли је казна у оквиру казне потребна?
Моменат када се запитамо како ће се неко сусрести са слободом након таквог искуства… Два потпуна контраста. Прича о уметности иза решетака која мења осуђене и припрема их за слободу, дајући им шансу да се креативно изразе и пронађу себе. Са друге стране, потпуна отуђеност, самоћа, самица и дах миша који враћа нада у живот. То треба да буде опомена. Опомена да таква прича остане прича која ће одјекивати у прошлости, као нешто превазиђено, као пракса која је давно превазиђена.
Враћање слободи враћање је међу људе. Бити слободан значи стварати. Зато је стварање представе иза решетака одличан начин да се човек спреми за слободу. Зато је контакт са другим људима важан за дане који долазе на слободи. Нека то буде водиља за све будуће напоре да се ради са осуђенима да се припреме за слободу.
А ми смо после одгледаног документарца о представи имали прилику да разговарамо са онима који су је стварали. Њихов циљ је да наставе са радом иза решетака, али да оду и даље од тога. Они желе да се оформи кућа за смештај оних који немају где после затвора. Они желе да они који су грешили, а које је процес стварања вратио на прави пут, буду пример како не треба за младе. Да уђу у школе, приближе се младима и пошаљу поруку да им криминал и дани затвора ништа добро нису донели. Да затвор може бити дах миша који је једино биће око тебе, а да је само слобода бескрајност и оно што највише треба чувати и бранити.
(…)
Текст “Дах другог бића” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар