Пише: Ивона Живковић (Блог о социјалном укључивању)
У друштвеним наукама већ деценијама приметно је интересовање за проучавање генерацијских специфичности. Комплексна међуделовања економских, политичких и технолошких фактора обликује сваку генерацију на јединствен начин, а управо је откривање карактеристика сваке од њих користан алат како би се разумеле промене у ставовима, јединствени проблеми и начин на који је најбоље приступити и подржати их кроз усмерене политике.
Много се писало и говорило о генерацији Миленијалса (којом се најчешће сматрају сви рођени између 1981. и 1996. године). Последњих година пажња се полако преусмерава на генерацију која се најчешће назива Генерација Z. Овде се најчешће сврставају они рођени после 1997, док према класификацији Pew Research центра, још увек није прецизирано које године започиње следећа генерација.
Док се према многим карактеристикама ове генерације сматрају сличним, не треба изгубити из вида и чињеницу да се исто тако у много чему разликују, с обзиром да су одрастале у потпуно другачијем свету, економским и политичким приликама, а такође имају родитеље различитих генерација, што је такође утицало на другачије формирање њихове слике о себи и свету.
Многа истраживања, углавном изведена на енглеском говорном подручју, покушавала су да идентификују карактеристике, сличности и разлике између генерација. Иако се не могу правити глобалне генерализације, показује се да се могу идентификовати одређене сличности које су статистички значајне. Миленијалси су генерација која је изузетно идеалистична, креативна, али и егоцентрична, генерација која „мисли да све заслужује“. Генерација Z описује се као доста реалистичнија, самосвеснија, упорна, иновативна и самопоуздана.
Док су Миленијалси одрастали у доба развоја модерних технологија и појаве интернета, Генерација Z сматра се првом генерацијом digital natives-а, који су одрастали уз интернет и дигиталне технологије. Осим тога, Генерација Z је етнички и расно разноврснија од било које претходне генерације (и у САД и у ЕУ, као и у свим земљама у којима постоји велики број миграната), а на добром је путу да постане и најобразованија генерација у историји.
Генерација Z прати Миленијалсе у већој отворености ка рањивим и дискриминисаним групама
Миленијалси су генерација која је показала много мањи степен конзервативизма у односу на претходне генерације, а ставила је у центар пажње и теме људских права, као и климатске проблеме. Досадашња истраживања показују да је Генерација Z такође на том трагу, мада се у неким областима могу сматрати конзервативнијима, будући да нека истраживања указују да су религиознији од Миленијалса и да чешће дају подршку и поверење државним иституцијама.
Ипак, истраживања Pew Research центра из САД-а, који годинама прати трендове и ставове младих, показује да су погледи на рањиве и дискримнинисане групе слични код обе генерације. Добар пимер јесте перцепција расног питања код Миленијалса и Генерације Z у Америци, која се значајно разликује у односу на претходне генерације. Ове две генерације много чешће заступају став да су људи са тамном бојом коже третирани мање фер у односу на оне који имају белу боју коже, који су у САД чак и додатно привилеговани. Такође, истраживања показују да обе генерације позитивније перципирају расну и етничку разноликост у САД и перципирају је као позитивну, док је то ређе случај код старијих генерација (Генерације X и Boomers-а)*.
Генерација Z сензитивнија је по питању родног идентитета
Миленијалси су направили велики искорак ка либералнијим ставовима према ЛГБTQ+ заједници, као и питањима самоодређења родног идентитета, а чини се да је Генерација Z отишла и корак даље. Припадници Генерације Z чешће наводе да знају некога ко преферира ословљавање родно неутралним заменицама: 35% у поређењу са 25% Миленијалса. Припадници Генерације Z такође чешће него остали наводе да би формулари у којима се поставља питање рода требало да понуде још опција осим мушко/женско. Око 59% припадника Генерације Z је овог става, у поређењу са 50% Миленијалса.
Готово половина припадника Генерације Z, слично као и Миленијалси, наводе да је доношење закона о истополним браковима добро за друштво. Само 15% припадника Генерације Z сматра да је истополни брак лош за друштво, што је значајно мање у поређењу са Генерацијом X, где је таквог става 25% испитаника/ца, или Boomer-има, где је то мишљење заступљено код 32%.
Агенција за истраживање јавног мњења Gallup из Вашингтона током 2020. спровела је истраживање на случајном узорку 15.349 Американаца које је показало да се припадници млађих генерација, а нарочито припадници Генерације Z, много чешће изјашњавају као припадници ЛГБТQ+ заједнице. Око 15,9% припадника Генерације Z изјаснило се као „queer или transgender“, док је то учинило око 9,1% Миленијалса. Занимљиво је да је и већи број Миленијалса одбио да да одговор на ово питање (8,1%). Резултат се може објаснити тиме да је Генерација Z генерација која одраста у атмосфери у којој је много прихватљивије отворено говорити о свом родном и сексуалном идентитету, него што је то био случај у било којој претходној генерацији.
Рањивости Генерације Z
Најстарији припадници Генерације Z ове године су напунили 24 године, што значи да ова генерација тек улази на тржиште рада у ситуацији глобалне пандемије и велике економске рецесије. Њихов положај посебно је неповољан у односу на остале генерације с обзиром на то да већина њих има мало (или нимало) радног искуства или су тек на јуниорским позицијама. Један део припадника Генерације Z још увек се школује, што у измењеним и отежаним условима пандемије такође може да остави трајне негативне ефекте по њихову будућност. Због тога је посебно важно у наредном периоду промишљати ефикасне стратегије како би се што успешније пребродили јединствени изазови који су погодили ову генерацију на почетку каријерног пута.
Важно је узети у обзир и додатне ризике који се тичу менталног здравља: истраживања показују да се припадници Генерације Z такође у већој мери суочавају са менталним проблемима – депресијом и анксиозношћу. Иако су се доскоро Миленијалси сматрали „најдепресивнијом генерацијом у историји”, налази показују да припадници Генерације Z прете да их у томе надмаше. Према налазима Америчке психолошке асоцијације, само 45% припадника Генерације Z наводи да је њихово ментално здравље веома добро или одлично, у поређењу са 56% Миленијалса. Ипак, охрабрујући су подаци да су припадници Генерације Z и спремнији да затраже помоћ и отворено говоре о проблемима са менталним здрављем.
Специфичности Генерације Z у Србији
Било би занимљиво испитати које су специфичности Генерације Z у Србији. Иако јесу предмет поједних истраживања, још увек не постоје свеобухватна истраживања која би могла да се упореде са онима у ЕУ, САД или на глобалном нивоу. С обзиром на то да је ово прва генерација која одраста онлајн, може се претпоставити да ће неки општи трендови бити приметни и код нас, али и да ће постојати локалне специфичности.
Direct Media је у сарадњи са Ипсосом спровела истраживање о понашању на друштвеним мрежама, ставовима и навикама ове генерације. Између осталог, резултати овог истраживања показују да чак 61% испитаника/ца подржава идеју увођења обавезног војног рока. Управо је овај податак занимљив и може бити полазиште за дубље изучавање, јер овакав став може указивати да је Генерација Z у Србији можда нешто конзервативнијих ставова у односу на своје вршњаке из САД-а и Западне Европе.
Хелсиншки одбор за људска права спровео је истраживање на тему вредносних оријентација средњошколаца у Србији 2019. године. Исто истраживање рађено је и 2011. године. Оно што је приметно као резултат јесте да су ставови младих мање традиционални на скалама патријахалности, хомофобије, односа према абортусу и ставова према Ромима у односу на истраживање из 2011. године. Ипак, средњошколци се могу окарактерисати и даље као доста конзервативни када су у питању ставови према ЛГБТQ+ популацији, па се на скали хомофобије чак 44% средњошколаца може окарактерисати као „хомофобично”.
У наредном периоду биће занимљиво пратити одрастање ове генерације, која се показује као можда и најлибералнија у историји, пратити на који начин ће се активно укључити у друштвени и политички живот и преобликовати свет у којем живимо.
——-
*Генерацијом Baby Boomers-а сматрају се генерације које су рођене у две деценије после завршетка Другог светког рата (1946-1964), а за њима следи Генерација X, где се убрајају они рођени од средине 1960-их до раних 1980-их година.
***
Текст „Да ли ће Генерација Z променити свет?” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Ивона Живковић можете прочитати овде.
Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.
Оставите коментар