Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Јелена Шапић (Блог о социјалном укључивању)

Са распрострањеном свакодневном употребом информационе технологије појавили су се термини као што су дигитални јаз, дигиталне неједнакости и дигитална инклузија. Шта ови појмови значе и зашто је важно да о њима данас говоримо?

Од марта 2020. године, Милутин сваког јутра креће на посао из спаваће у дневну собу. На том путу, припрема кафу и доручак за своју породицу. Када стигне до импровизоване канцеларије, проверава проток интернета, да ли је осветљење одговарајуће за видео састанак, отвара Word уместо роковника – све то како би се припремио да још једном поздрави своје колеге и колегинице у дигиталном простору. За то време, његова деца прате онлајн наставу. Zoom, Teams, printscreen и upload домаћег задатка проширили су њихов речник везан за интернет.

Ово није само њихова прича. Многи су се, пре само годину дана, почели ослањати на различите дигиталне платформе, апликације и онлајн сервисе како би одржали пословне, породичне, пријатељске и/или партнерске односе. Уређаји попут телефона и рачунара заједно са интернетом били су прозори у свет који су, упркос социјалном дистанцирању, омогућили контакте међу људима. Међутим, услед немогућности приступа дигиталном садржају, промене током пандемије оставиле су многе људе изван токова рада и образовања. Непоседовање уређаја, ограничени интернет проток и непознавање како софтвери раде произвели су нови талас маргинализације, чији обриси нису још увек сасвим видљиви.

Разлике између оних који имају приступ информационим технологијама и оних који тај приступ немају назива се дигитални јаз (енг. digital divide). Услед брзог развоја технологија и комплексности дигиталног окружења, приступ више није довољан – неопходно је да свако поседује дигиталне вештине и компетенције. Према Оквиру за дигиталне компетенције Европске уније, неопходно је да грађани и грађанке умеју да пронађу релевантне информације и критички анализирају садржаје (информациона и податковна писменост), користе дигиталне технологије за поспешивање комуникације и сарадње, посебно између различитих култура и генерација (вештине комуникације и сарадње), изразе мишљења и ставове онлајн истовремено разумевајући како се примењују ауторска права и лиценце (стварање и уређивање дигиталног садржаја), заштите уређаје, личне податке и приватност у дигиталном простору (сајбербезбедност), као и да умеју да користе дигиталне алате како би решили техничке проблеме и унапредили постојеће процесе и производе (вештине решавања проблема). Разлике у нивоу поседовања дигиталних вештина данас се означавају као дигиталне неједнакости.

Како би се смањиле последице дигиталног јаза и неједнакости, истраживачи и доносиоци одлука разматрају начине за унапређивање приступа, знања и вештина кроз јавне политике и програме. Овакав системски приступ назива се дигитална инклузија.* Изненађујуће или не, термин се не односи на усвајање и примену најновијих технолошких уређаја и апликација, већ обухвата унапређивање приступа информационим технологијама, оснаживање грађана и грађанки за коришћење технологије (кроз развијене дигиталне вештине, писменост, одговорност и уз поштовање приватности и безбедности) и примену у различитим областима као што су рад, образовање, здравство и активизам. Јавни простори као што су библиотеке или месне заједнице могу играти значајну улогу током реализације ових циљева. Бесплатан приступ интернету у овим просторима омогућио би приступ широком спектру дигиталних садржаја и отворио би могућности за спровођење програма за унапређивање дигиталних вештина уважавајући потребе локалног становништва.

Док се Милутин и суграђани полако враћају активностима у офлајн окружењу, једногодишње дигитално искуство остаје ту да нас подсети да је инклузија постала за степен сложенија. Уз борбу против дискриминације и социо-економских неједнакости, од немерљиве важности је развијати вештине како би грађани активно учествовали у предстојећем дигиталном друштву, али и у економији. Врата су отворена, а на нама је да одлучимо које ће лице прича на крају добити.

——-

*Jaeger, Paul T. et al. “The Intersection of Public Policy and Public Access: Digital Divides, Digital Literacy, Digital Inclusion, and Public Libraries”, Public Library Quarterly 31, no. 1 (2012): 1-20.

Van Deursen, Alexander JAM, and Jan AGM Van Dijk. Digital skills: Unlocking the information society. Springer, 2014.

***

Текст „Дигитална инклузија 101: Прича са два лица” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Јелене Шапић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.