Транскрипт говора Жарка Себића на 44. Београдском Ignite-у „УКЉУЧИ СЕ online 9” (9. новембар 2021. године)
Радионица коју водим заснована је на употреби специјалних музичких уређаја, који користе сензорску технологију уз помоћ које се и најмањи људски покрет транспонује у звук.
Пре него што смо почели с радом, нико се од наших полазника није бавио музиком, а питање је зашто. Одговор гласи: зато што им није била доступна. Нове технологије потпуно демократизују музику и чине је доступном свима, чак и особама са слабом покретљивошћу. Оне омогућавају да гарантована људска права и слободе буду примењени у пракси.
Оркестар „Добри људи“, који делује у оквиру радионице, остварује нека од тих права, укључујући и активно учешће особа с инвалидитетом у културном животу заједнице. Наредне године оркестар ће имати три значајна наступа у оквиру програма „Нови Сад – Европска престоница културе“ с музичарима различитих профила, а у изгледу су и нека гостовања у иностранству, наравно, у зависности од ситуације.
Могло би се рећи да смо на неки начин препознати од културне заједнице и укључени у главне уметничке токове, али пут до тог статуса није био лак. За десетак година постојања прошли смо више нивоа деловања, од едукативног и терапијског рада и пионирског коришћења нових технологија у овој области у нашем региону, до сарадње и наступа с организацијама, инклузивним оркестрима и професионалним музичарима разних жанрова из целе Европе. Радионица се пројектно финансира користећи ресурсе домаћих и међународних програма и зато су важни константно усавршавање и праћење технолошких иновација и, посебно, умрежавање с партнерским организацијама сличног поља интересовања из земље и Европе.
У контексту мог рада у оквиру радионице и на основу мог вишегодишњег искуства, ставио бих акценат на три појма, три кључне речи из свакодневног живота особа с инвалидитетом за које сматрам да су од круцијалног значаја за квалитет њиховог живљења. То су: доступност, приступачност и мобилност. Социјални живот наших корисника је из много разлога често лимитиран на релацију кућа – школа или дневни боравак – кућа. Сваки искорак из тог круга за њих је посебан догађај који њихов живот чини лепшим и бољим. Сваки наступ и свако путовање за њих су велика авантура. Недавно смо били у кампу у месту Баја, у пограничном делу Мађарске, у оквиру једног IPA пројекта. За неке од њих то је био први одлазак у иностранство и прилика да сретну вршњаке из друге земље и упознају другу културу.
Доступност нових технологија може бити и фактор драстичних промена набоље у животу неких од њих. Ево једног примера. Оркестар „Добри људи“ урадио је музику за кратки документарни филм о девојци с церебралном парализом који се зове Кад бих могла да бирам. Ради се о девојци која је непокретна и невербална и која до своје 15. године није могла да комуницира са светом око себе. Стручно особље које је радило с њом није могло да процени ниво њеног интелектуалног развоја. Обичне робустне тастатуре за компјутер откриле су читав један богати унутрашњи свет заробљен у том непокретном телу и изнеле га на светлост дана, као што су, рецимо, специјални музички уређаји на главну позорницу извели чланове оркестра „Добри људи“. Било је дирљиво видети сузе поносне мајке једног од чланова оркестра после наступа на гала прослави Дана Европе у Скупштини града Београда – тај мали десетоминутни наступ донео је толико среће и сатисфакције за све године залагања, борбе и жртвовања да њено дете буде прихваћено као равноправни и поштовани члан друштва. Када лично доживите такве ствари, онда почнете безрезервно да верујете у науку и чуда која она може да створи и учини овај наш свет бољим местом за живот.
Да цела прича о оркестру не би имала само једносмерни ток, тј. да не би била само сумирање ствари које сам урадио за њих и допринео неким позитивним променама у њиховим животима, морам споменути и повратни утицај, онај који су чланови оркестра имали на мене. Почетак рада с њима био је мој позитивни life changing моменат и они су заслужни за промену и кориговање многих мојих животних ставова и задовољства које ми пружа посао којим се бавим. У току корона lockdown-а, сви смо имали прилике да у пуном смислу схватимо значење речи доступност. Свима нама недостајали су сусрети с фамилијом, изласци, дружење с пријатељима, путовања и још много тога – неке мале ствари које су нам биле ту свакодневно, а којима нисмо поклањали довољно пажње, ствари које су пролазиле мимо нас и за које смо схватили да нам недостају тек када смо их изгубили, а које су у животу особа с инвалидитетом потпуно недоступне.
Размишљао сам о томе шта треба рећи на крају и како резимирати целу ову причу и схватио сам да би то требало да буде нека кратка порука коју би послале управо особе с инвалидитетом – порука која би изразила њихов став и потребе. Она би можда гласила овако:
Дајте нам шансу да пробамо, макар и не успели. Дајте нам шансу да видимо колико можемо. Дајте нам прилику да будемо у шанси.
Поздрав од добрих људи за добре људе!
***
Београдски Ignite „УКЉУЧИ СЕ online 9“, који су организовали Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Удружење грађана „Србија у покрету“, одржан је 9. новембра 2021. године. Услед епидемиолошке ситуације, девети Београдски Ignite о социјалном укључивању одржан је на online платформи, а његову организацију подржала је Швајцарска Конфедерација.
Циљ овог догађаја био је да кроз петоминутне презентације учесника/ца осветли различите аспекте социјалног укључивања, те да на тај начин укаже на положај рањивих група, као и да појединачним примерима мотивише и подстакне друге да се и сами укључе или покрену сопствену акцију. На тај начин, Ignite већ традиционално настоји да инспирише појединце и појединке да дају свој допринос стварању равноправног друштва за све грађане и грађанке.
Жарко Себић је водитељ музичке радионице у Дневном боравку Школе за основно и средње образовање „Милан Петровић” у Новом Саду, чији је основни циљ активно укључивање особа с инвалидитетом у културни живот заједнице. Велики је заговорник нових технологија и њихове примене, нарочито у сфери музике. У оквиру музичких радионица, оркестар „Добри људи” користи специјалне музичке урeђаје базиране на сензорској технологији, који омогућавају и слабо покретним особама активно учешће у креирању и извођењу музичких садржаја. Жарко верује да су нове технологије омогућиле особама с инвалидитетом уживање основних људских права, међу којима је и остваривање интелектуалног и креативног потенцијала и право на слободно конзумирање уметности.
Кликните да преузмете Ignite презентацију Жарка Себића (.pdf).
Оставите коментар