Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска комисија утврдила је низ заједничких принципа за националне стечајне процедуре за компаније у финансијским тешкоћама са циљем да одрживи бизниси добију нову шансу и остану у послу, односно да се компаније охрабре на реструктурисање у раној фази и тако спрече стечај. У Европској унији се око 200.000 фирми годишње или око 600 дневно суочи са неликвидношћу због чега 1,7 милиона људи остане без посла. Поред тога, четвртина стечаја има прекограничне елементе. Подаци показују и да половина компанија опстане у послу мање од пет година. Од почетка кризе број стечаја у ЕУ је удвостручен и очекује се да се тренд раста настави и у 2014. години.

Реформисање националних прописа о стечају донеће двоструку корист – одрживим компанијама ће помоћи да остану у послу и сачувају радна места а истовремено ће допринети унапређењу пословне климе за кредиторе који ће моћи да поврате већи део својих инвестиција него у случају када дужник пропадне, оцењују у Комисији.

Након банкротства, поштени предузетници добиће другу шансу а статистике потврђују да су они у принципу много успешнији када други пут крећу са послом.

Комисијине препоруке усвојене су 12. марта након што су у претходној години одржане јавне консултације о европским стечајним процедурама и предложена измене прописа ЕУ о прекограничним стечајевима које су недавно добиле зелено светло Европског парламента.

“Предузећа су кључна за просперитет и радна места али је основати предузеће и одржати га тешко, посебно у садашњој економској клими”, истакла је потпредседница Комисије и комесарка за правосуђе Вивијан Рединг (Viviane).

Потпредседница Комисије је подсетила на Хенрија Форда, чија је прва аутомобилска компанија пропала после годину и по дана али је он покренуо нову која је постала једна од најуспешнијих фирми у свету.

“Ми не треба да гушимо иновације – ако поштени предузетник први пут није био успешан, он или она треба да могу да покушају поново. Наши стечајни прописи треба да подстичу нови почетак”, истакла је Рединг.

Европски комесар за предузећа и индустрију и потпредседник Комисије Антонио Тајани указао је да ЕУ треба ефикасан механизам који ће омогућити да се направи разлика између поштеног и непоштеног предузетника. Он је додао да је то кључно за уклањање стигматизације банкротства и искорењивање дискриминације предузетника који нису преваранти а пропадну у послу.

Препоруке

Комисијине препоруке треба да обезбеде окосницу за националне законе о стечају.

Од чланица ЕУ тражи се да убрзају реструктурисање компанија са финансијским проблемима у раној фази, пре почетка стечајне процедуре, и препоручује им се да дозволе дужницима да реструктуришу своје пословање без званичног отварање процедуре.

Препоручује се и да се компанијама у тешкоћама да могућност да траже привремено одлагање до четири месеца (уз продужења најдуже 12 месеци) усвајања планова реструктурисања пре него што кредитори започну процедуре против њих.

Такође се препоручује убрзавање процеса усвајања планова реструктурисања, што је у интересу и дужника и кредитора, с обзиром да се увећавају шансе за спас одрживих компанија.

Последња препорука односи се на смањење последица банкротства на будуће шансе предузетника да покрене посао.

Од чланица се тражи да донесу одговарајуће мере по препорукама у року од годину дана. Комисија ће 18 месеци по усвајању препорука размотрити стање и да ли постоји потреба за додатним мерама.

Предузетници уче на грешкама

Статистике показују да пропали предузетници уче на грешкама и да су много успешнији када други пут покрену посао. Наиме, 18% успешних предузетника пропало је у свом првом послу.

Искуство пак показује да компаније са проблемима имају веће шансе за успех када што раније почну реструктурисање. Међутим, рано реструктурисање – пре него што почне званична стечајна процедура, није могуће у неколико земаља (нпр. Бугарској, Мађарској, Чешкој, Литванији, Словачкој, Данској) а тамо где је могуће, процедуре су понекад неефикасне или скупе, што умањује шансе компанија да се одрже.

Коначно, у неким земљама могу да прођу године пре него што се поштени предузетник који је банкротирао ослободи старих дугова и може да почне нови посао (Аустрија, Белгија, Естонија, Грчка, Италија, Летонија, Литванија, Луксембург, Малта, Хрватска, Пољска, Португалија и Румунија).

Иначе, неколико чланица ЕУ у контексту Европског семестра позвано је да реформише делове стечајног процеса – Шпанија, Летонија, Малта и Словенија.

Истовремено више чланица тренутно ради на измени закона како би се унапредиле шансе за спас компанија у финанасијским тешкоћама и унапредиле перформансе стечајних оквира (Холандија, Луксембург, Пољска, Летонија, Кипар, Естонија, Хрватска и Велика Британија).

Извор: EurActiv.rs