Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Институције и чланице Европске уније биле су и 2014. године глобално највећи давалац помоћи заслужан за више од половине званичне развојне помоћи (ODA). Појединачно највећи европски донатор је Велика Британија која је у 2014. била и други по величини давалац развојне помоћи у свету после САД. ЕУ предњачи и по уделу развојне помоћи у бруто националном приходу (БНП) који је у 2014. био 0,42% према просеку у OECD од 0,28% БНП. Пре десет година ЕУ је најавила да планира да повећа развојну помоћ на 0,7% БНП до 2015. али тај циљ на нивоу Уније неће бити остварен док су га четири чланице већ достигле. Европске земље највећи део званичне развојне помоћи упућују бившим колонијама.

Нови подаци Комитета за развојну помоћ Организације за економску сарадњу и развој (OECD/DAC) показују да је званична развојна помоћ ЕУ повећана у 2014. за 2,4%, на 58,2 милијарде евра. Била је то друга узастопна година раста и достигнута је номинално највећа сума до сада.

Укупна помоћ 28 чланица ЕУ нарасла је са 54 милијарде евра у 2013. на 56,1 милијарду у 2014. и представљала је 0,41% БНП. До суме од 58,2 милијарде евра стиже се рачунајући и званичну помоћ Европске инвестиционе банке.

Гледано укупно, званична развоја помоћ представљала је 0,42% бруто националног прихода (БНП) ЕУ у 2014. у поређењу са 0,43% у 2013. а та разлика је последица промене начина на који се рачуна БНП у већини чланица ЕУ. Упркос том смањењу, удео развојне помоћи у БНП ЕУ и даље је осетно већи него у другим чланицама OECD, где је просек 0,28% БНП. Да није било промена у рачунању БНП, званична развојна помоћ ЕУ представљала би у 2014. години 0,44% БНП Уније.

Европски комесар за међународну сарадњу и развој Невен Мимица рекао је да је поносан што је ЕУ задржала позицију водећег светског донатора упркос тешкој економској ситуацији додајући да ЕУ тек треба да оствари амбициозне циљеве на том плану.

“За будућност одрживог развоја 2015. је кључна година, када треба завршити преговоре о плановима за наредни период”, истакао је Мимица додајући да треба ићи ка циљу да развојна помоћ буде на нивоу од 0,7% БНП.

ЕУ је 2005. године обећала да ће повећати укупну званичну развојну помоћ на 0,7% БНП до 2015. Европски савет потврдио је у јуну 2014. да то остаје кључни приоритет као подршка Миленијумским развојним циљевима УН. Упркос реалном расту развојне помоћи ЕУ за готово 50% од 2002, Унија није на путу да испуни обећано до краја 2015.

У 2014. години 11 чланица ЕУ повећало је а једна је задржала на истом нивоу удео помоћи у БНП. Највише су удео развојне помоћи у БНП повећале Хрватска (са 0,07% на 0,11% БНП), Финска (са 0,54% на 0,60%), Немачка (са 0,38% на 0,41%), Луксембург (са 1% на 1,07%), Румунија (са 0,07% на 0,10%) и Шведска (са 1,01% на 1,10%).

Истовремено четири чланице ЕУ надмашују циљани удео развојне помоћи у БНП од 0,7% – Шведска (1,10% БНП), Луксембург (1,07%), Данска (0,85%) и Велика Британија (0,71%).

Удео званичне развојне помоћи у БНП смањен је у 2014. у Француској (са 0,41% на 0,36% БНП), Ирској (са 0,46% на 0,38%), Холандији (са 0,67% на 0,64%), Португалији (са 0,23% на 0,19%) и Шпанији (са 0,17% на 0,14%) и у још 11 чланица ЕУ.

Укупно гледано, 15 чланица ЕУ повећало је званичну развојну помоћ за 3,4 милијарде евра док је 13 чланица смањило помоћ за 1,3 милијарде.

Европа фокусирана на бивше колоније

Извештај је показао да некада империјалне силе Европе – Француска, Британија, Шпанија, Португалија, Белгија и Немачка, највећи део помоћи усмеравају у земље које су им некада биле колоније.

“Француска је увек имала колонијални и лингвистички фокус у домену ODA”, кажу у Оксфаму Француска (Oxfam) додајући да је то “легитимно јер су бивше француске колоније у Африци de facto најсиромашније земље у свету”.

Од 2014. франкофоне земље су званичан циљ француске развојне политике. Те године усвојена је и прва регулатива о ODA и приоритетним регионима за ODA.

Унутар тих региона издвојено је 16 земаља које ће добијати најмање 50% расположиве помоћи. Од тих 16 земаља само у Гани и Мауританији француски није званичан језик али су и оне чланице Међународне организације франкофоније. Такође само три земље од тих 16 нису биле француске колоније – Конго, Бурунди и Гана.

Британија, водећи европски донатор, највећу помоћ даје Пакистану, Етиопији, Индији, Бангладешу, Нигерији, Авганистану и Танзанији. Од тих земаља само Авганистан и Етиопија нису биле британске колоније.

Највећу корист од шпанске развојне помоћи имају Перу, Мароко, Колумбија, Салвадор, Никарагва, Еквадор и Боливија. Од тих земаља једино Мароко није био шпанска колонија мада је Шпанија имала интересе у Западној Сахари, на територији која се граничи са Мароком. Иначе, Шпанија је због економске кризе знатно смањила званичну развојну помоћ.

Белгија је, према подацима OECD, 14. по величини светски донатор а највећи део развојне помоћи упућује у Бурунди, Руанду, Палестинској територији, Малију, Мозамбику и Вијетнаму. Прве три земље, које добијају највећи део белгијске развојне помоћи, бивше су белгијске колоније.

Португалија је најупечатљивији пример земље која безмало сву развојну помоћ даје бившим колонијама, пренео је EurActiv.com.

Међутим Немачка, која је имала мање колонија од других империјалних сила, не даје предност својим бившим територијама. У 2013. Немачка је дала развојну помоћ од 10,6 милијарди евра а највише су добили Авганистан (459,7 милиона), Индија (450,4 милиона), Кина (315 милиона) и Сирија (257 милиона). Далеко мање добиле су бивше немачке колоније – Танзанија (139 милиона евра), Камерун (89 милиона) и Самоа (3,8 милиона).

Још увек недовољна помоћ најсиромашнијима

Нето званична развојна помоћ из чланица DAC била је 2014. године 135,2 милијарде долара, што је незнатно више од рекорда од 135,1 милијарду у 2013. али и за 0,5% мање реално. И удео званичне помоћи у БНП био је као 2013. – 0,29%.

Од 2000. године, када је постигнут договор о Миленијумским развојним циљевима, званична развојна помоћ у свету порасла је за 66% реално.

Гледано по висини помоћи, водећи донатори су САД, Британија, Немачка, Француска и Јапан који дају 71% нето DAC званичне развојне помоћи док чланице DAC из ЕУ обезбеђују 55%.

Билатерална помоћ најнеразвијенијим земљама смањена је за 16% реално, на 25 милијарди долара, показују прелиминарни подаци. То смањење објашњава се изузетно великим отписом дугова Мјанмару 2013. али је и искључујући тај отпис дуга званична развојна помоћ најсиромашнијим земљама смањена за 8%.

Билатералну помоћ донатори усмеравају директно земљи партнеру и она чини две трећине укупне развојне помоћи.

“ODA остаје од кључног значаја за најсиромашније земље и морамо да преокренемо тренд смањења развојне помоћи најмање развијеним земљама. Министри земаља OECD недавно су се обавезали да ће обезбедити већу званичну развојну помоћ земљама којима је потребна. То обећање морамо да испунимо”, рекао је председавајући DAC Ерик Сулхеим (Solheim).

DAC има 29 чланица – Аустралија, Канада, исланд, Јапан, Јужна Кореја, Нови Зеланд, Норвешка, Швајцарска, САД, 19 чланица ЕУ и ЕУ. Две чланице ЕУ (Естонија и Мађарска) нису чланице DAC али јесу OECD док седам чланица (Бугарска, Хрватска, Кипар, Летонија, Литванија, Малта и Румунија) нису чланице ни OECD ни DAC.

Извор: EurActiv.rs