Влада Републике Србије
Савет Европе 4. марта ће се изјаснити о томе да ли Француска крши Европску социјалну повељу тиме што није изричито забранила телесно кажњавање деце. Одлука, иако није обавезујућа, има тежину и представља притисак и вероватно ће у Француској распирити расправу о “лупању по гузи”. Прописи о телесном кажњавању у Европи су шаролики, 27 од 47 чланица Савета Европе до сада је забранило ову праксу, а Србија је међу земљама које то планирају грађанским закоником који је у изради.
У Француској телесно кажњавање деце није изричито забрањено, чиме се по ставу британског удружења за заштиту деце Апроач (Approach) крши један члан Европске социјалне повеље. Због тога је поднело тужбу Савета Европе, а његово тело Европски комитет за социјална права у јулу се прогласило надлежним.
Одлука се очекује 4. марта. За разлику од одлуке Европског суда за људска права, одлука није обавезујућа. Међутим, она има велики симболичан значај и представља притисак на државе.
Савет Европе већ годинама подстиче државе чланице да забране телесно кажњавање деце. До данас је од 47 земаља чланица Савета Европе 27 усвојило законе којима се забрањује телесно кажњавање.
У Француској се кажњава насиље над децом, али се у обичајном праву толерише право на “ћушку” у оквиру породице, под условом да је таква казна лагана и да има васпитни циљ. Такви прописи дају судијама велику слободу за тумачење прописа у овој области, због чега и пресуде некад изазивају велику полемику.
Тако је у октобру 2013. отац осуђен на казну од 500 евра зато што је деветогодишњег сина ударио по голој задњици. Овај случај изазвао је бројне реакције, при чему су многи оценили да је казна претерана.
Еколошке странке су током парламенарне раправе о закону у породици у мају 2014. поднеле амандман о забрани телесног кажњавања, али су га посланици повукли и оставили за неки каснији текст.
Шест жалби због батина у Стразбуру
Француска је на притужбу организације Апроач у септембру 2014. одговорила оценом да већ располаже правним средствима која су потребна за забрану и кажњавања насиља над децом. У Паризу су истакли и да у пракси судије доносе пресуде за телесно кажњавање под условом да су “довољно озбиљне” у складу са праксом Европског суда за људска права.
Из Париза су указали и да забрана телесног кажњавања није ни изблиза уведене у све чланице Савета Европе.
Члан 17-1 Европске соцјалне повеље, ревидиране 1996. године, прописује да се “деца и адолесценти штите од занемаривања, насиља и искоришћавања”. Повељу је потписало 45 земаља, а 33 је ратификовало. То је учинила и Србија још 2009.
Европски комитет већ је одлучивао о једној жалби у овој области против Португала 2006. године. Ово тело тада је оценило да прописи држава чланица морају садржати “довољно јасне, обавезујуће и прецизне” одредбе којима се забрањује “сваки облик” насиља над децом како се судијама не би “оставила могућност” да одбију да примене те одредбе.
Португалија је након ове одлуке 2007. године забранила сваки вид телесног кажњавања деце.
Апроач је покренуо и жалбе против јсос сест земаља – Кипра, Белгије, Ирске, Чешке и Словеније. Жалба против Кипра је повучена, две жалбе је Савет европе одбио, док о три преостале још нису донете одлуке.
Батине поделиле Европу
У овом тренутку 27 од 47 чланица Савета Европе има прописе којима се забрањује телесно кажњавање деце без обзира на околности.
Швеска је модел “позитивног родитељства” и искључује свако физичко кажњавања. Она је прва донела такве прописе не само у Европи већ и у свету, 1979. године.
Овим трагом кренуле су Финска 1983. године и Норвешка 1987, а затим и Аустрија 1989. године, Кипар 1994, Данска 1997, Летонија 1998. и Хрватска 1999.
Овај тренд убрзао се од 2000. Те године забрану су увеле Немачка и Бугарска, придружио им се Исланд 2003, Украјина и Румунија 2004, Мађаска 2005, Грчка 2006, Холандија, Португалија и Шпанија 2007. године. Забрана је у Молдавији, Луксембургу и Лихтенштајну уведена 2008. године, а 2010. у Пољској и Албанији. Последње у низу за сада су Македонија 2013. године и Малта, Сан Марино и Естонија 2014. године.
Случај Италије је специфичан. Врховни касациони суд је 1996. године забранило телесно кажњавање деце, укључујући и у породично окужењу. Ова одлука међутим није довела до доношења посебног закона о овом питању.
Србија је међу земљама чланицама у којима се расправља о прописима у овој области. Такав случај је и у Јерменији, Азербејџану, Словенији и Литванији. У току је израда новог Кривичног законика Србије, и према информацијама из медија њиме ће између осталог бити забрањено телесно кажњавање деце. Поводом тога и у стручној и у општој јавности води се жестока дебата између оних који сматрају да повремени ударац по гузи може бити сврсхисходан и оних који су противници тога по сваку цену.
Неке земље у Савеу Европе нису наклоњене мењању актуелних прописа да би се увела забрана батина, а то су поред Француске Белгија, Велика Британија, ирска и Русија.
Ван Европе 17 земаља је до сада забранило телесно кажњавање дее, пре свега у Латинској Америци, Централној Америци и Африци.
Извор: АФП и EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар