Влада Републике Србије
Пише: Емануела Станковић (Блог о социјалном укључивању)
Жена Ромкиња већ вековима мора да се суочава са два битна изазова: са једне стране је њена улога унутар ромске заједнице где је одговорна за очување и преношење вредности, обичаја и ромске традиције. Задужена је да се брине о супругу, деци, браћи и поврх свега мора да доприноси развоју породице напорним радом ван куће. Са друге стране су њене жеље за достизањем статуса у друштву, коме такође припада.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година двадесетог века основана су прва ромска друштва у земљи, што је Ромкињама дао увод за борбу против негативне слике које је вековима друштво имало о њима – вештице, заводљиве плесачице, траварке, продавачице на улици, итд.
Својим активизмом жене Ромкиње истичу да је један од евидентних инструмената за постизање једнакости у друштву – образовање. Јасно је да у стварном и свакодневном животу у ромској заједници постоји један вид неповерења и оклевања при упису мушке деце у школу. Али треба напоменути да је ситуације гора по женски род. Многе тинејџерке се искључују из образовног процеса због раног материнства или због породичних дужности. Свесне смо да се ово мора променити: нашем друштву су потребни припремљени и организовани кадрови и то се може остварити адекватном реконструкцијом ромских вредности. Свако има право на образовање и развој. А ми, жене Ромкиње, желимо да уживамо у том праву. Због тога, неопходно је анализирати низ чињеница и предлога за побољшање пoложаја Ромкиња.
(…)
Текст “Жене Ромкиње – изазови традиције и савременог друштва” Емануеле Станковић у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар