Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Piše: Emanuela Stanković (Blog o socijalnom uključivanju)

Žena Romkinja već vekovima mora da se suočava sa dva bitna izazova: sa jedne strane je njena uloga unutar romske zajednice gde je odgovorna za očuvanje i prenošenje vrednosti, običaja i romske tradicije. Zadužena je da se brine o suprugu, deci, braći i povrh svega mora da doprinosi razvoju porodice napornim radom van kuće. Sa druge strane su njene želje za dostizanjem statusa u društvu,  kome takođe pripada.

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka osnovana su prva romska društva u zemlji, što je Romkinjama dao uvod za borbu protiv negativne slike koje je vekovima društvo imalo o njima – veštice, zavodljive plesačice, travarke, prodavačice na ulici, itd.

Svojim aktivizmom žene Romkinje ističu da je jedan od evidentnih instrumenata za postizanje jednakosti u društvu – obrazovanje. Jasno je da u stvarnom i svakodnevnom životu u romskoj zajednici postoji jedan vid nepoverenja i oklevanja pri upisu muške dece u školu. Ali treba napomenuti da je situacije gora po ženski rod. Mnoge tinejdžerke se isključuju iz obrazovnog procesa zbog ranog materinstva ili zbog porodičnih dužnosti. Svesne smo da se ovo mora promeniti: našem društvu su potrebni pripremljeni i organizovani kadrovi i to se može ostvariti adekvatnom rekonstrukcijom romskih vrednosti. Svako ima pravo na obrazovanje i razvoj. A mi, žene Romkinje, želimo da uživamo u tom pravu. Zbog toga, neophodno je analizirati niz činjenica i predloga za poboljšanje pložaja Romkinja.

(…)

Tekst “Žene Romkinje – izazovi tradicije i savremenog društva” Emanuele Stanković u celini možete pročitati na Blogu o socijalnom uključivanju.