Влада Републике Србије
У заједничкој организацији менторских програма „Креативно менторство“ и „Подели своје знање“, у суботу, 25. августа, организована је шетња Новим гробљем, названа „Саткане од душе и ума“. Циљ шетње било је подсећање на важне жене из историје и њихове немерљиве доприносе, а том приликом одржан је и разговор на тему „Колико је женско културно наслеђе?“.
Шетњу „Саткане од душе и ума“ омогућила су Београдска гробља, а водила ју је Виолета Обреновић, историчарка уметности и стручњакиња за фунерарну и меморијалну културу. Разговор на тему “Колико је женско културно наслеђе?” је модерирала др Милена Јокановић, историчарка уметности и менаџерка у култури, док су говорнице биле др Катарина Живановић – кустоскиња Музеја Југославија, Хелена Хиршенбергер – докторанткиња у области управљања пројектима у конверзацији и рестаурацији на ФТН Нови Сад, Гордана Грабеж – оперативна директорка Народног музеја у Београду и др Александра Јованић – коауторка изложбе „Храбре жене путују кроз време“. (…)
Након студијског вођења „Саткане од душе и ума“ и присећања на сјајне жене из прошлости, у правом тренутку је постављено питање: „Колико је женско културно наслеђе?“. Сасвим оправдано, битан сегмент дискусије је био терминолошко одређење речи „наслеђе“ које је окарактерисано као родно сензитивно, наспрам популарнијег израза „баштине“ која у основи има старословенску реч која значи отац – очевина – дедовина. Трећи термин који се користи је културно добро, које такође има ноту родне неутралности. Прича о термину је управо један од показатеља како је борба за родну равноправност дубинска и захтева посвећеност и труд, као и подизање свести о важности сваког детаља, јер промене које настојимо да створимо су системске, те је пропуштање на први поглед мање важних елемената, капитулација и пре започињања битке. (…)
Поруке дискусије „Колико је женско културно наслеђе?“ упрле су прст у постојање системске родне неравноправности и изнова освежиле дух борбе за развијање свести како код жена, тако и код мушкараца. Одговорност за положај жена пре свега лежи у женама и идеји о неповлачењу пред изазовима које намеће још увек патријархално српско друштво и системска родна неравноправност. Успостављање родне равноправности задатак је свих жена, а најодлучније и најупорније су оне које су пре свега, дубоко свесне да је борба за успостављење и очување женског интегритета борба у још увек живе и Милица Јаковљевић, Анка Обреновић, Катарина Јовановић, Делфа Иванић, Катарина Миловук, Мага Магазиновић, Наталија Бјелајац, Милунка Савић, Софија Јовановић и многе друге, чије место у нашем културном наслеђу морамо и даље градити и готово себично чувати.
Више информација о разговору „Колико је женско културно наслеђе?“ потражите на www.emins.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар