Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U zajedničkoj organizaciji mentorskih programa „Kreativno mentorstvo“ i „Podeli svoje znanje“, u subotu, 25. avgusta, organizovana je šetnja Novim grobljem, nazvana „Satkane od duše i uma“. Cilj šetnje bilo je podsećanje na važne žene iz istorije i njihove nemerljive doprinose, a tom prilikom održan je i razgovor na temu „Koliko je žensko kulturno nasleđe?“.

Šetnju „Satkane od duše i uma“ omogućila su Beogradska groblja, a vodila ju je Violeta Obrenović, istoričarka umetnosti i stručnjakinja za funerarnu i memorijalnu kulturu. Razgovor na temu “Koliko je žensko kulturno nasleđe?” je moderirala dr Milena Jokanović, istoričarka umetnosti i menadžerka u kulturi, dok su govornice bile dr Katarina Živanović – kustoskinja Muzeja Jugoslavija, Helena Hiršenberger – doktorantkinja u oblasti upravljanja projektima u konverzaciji i restauraciji na FTN Novi Sad, Gordana Grabež – operativna direktorka Narodnog muzeja u Beogradu i dr Aleksandra Jovanić – koautorka izložbe „Hrabre žene putuju kroz vreme“. (…)

Nakon studijskog vođenja „Satkane od duše i uma“ i prisećanja na sjajne žene iz prošlosti, u pravom trenutku je postavljeno pitanje: „Koliko je žensko kulturno nasleđe?“. Sasvim opravdano, bitan segment diskusije je bio terminološko određenje reči „nasleđe“ koje je okarakterisano kao rodno senzitivno, naspram popularnijeg izraza „baštine“ koja u osnovi ima staroslovensku reč koja znači otac – očevina – dedovina. Treći termin koji se koristi je kulturno dobro, koje takođe ima notu rodne neutralnosti. Priča o terminu je upravo jedan od pokazatelja kako je borba za rodnu ravnopravnost dubinska i zahteva posvećenost i trud, kao i podizanje svesti o važnosti svakog detalja, jer promene koje nastojimo da stvorimo su sistemske, te je propuštanje na prvi pogled manje važnih elemenata, kapitulacija i pre započinjanja bitke. (…)

Poruke diskusije „Koliko je žensko kulturno nasleđe?“ uprle su prst u postojanje sistemske rodne neravnopravnosti i iznova osvežile duh borbe za razvijanje svesti kako kod žena, tako i kod muškaraca. Odgovornost za položaj žena pre svega leži u ženama i ideji o nepovlačenju pred izazovima koje nameće još uvek patrijarhalno srpsko društvo i sistemska rodna neravnopravnost. Uspostavljanje rodne ravnopravnosti zadatak je svih žena, a najodlučnije i najupornije su one koje su pre svega, duboko svesne da je borba za uspostavljenje i očuvanje ženskog integriteta borba u još uvek žive i Milica Jakovljević, Anka Obrenović, Katarina Jovanović, Delfa Ivanić, Katarina Milovuk, Maga Magazinović, Natalija Bjelajac, Milunka Savić, Sofija Jovanović i mnoge druge, čije mesto u našem kulturnom nasleđu moramo i dalje graditi i gotovo sebično čuvati.

Više informacija o razgovoru „Koliko je žensko kulturno nasleđe?“ potražite na www.emins.org