Влада Републике Србије
Упркос координисаним напорима Европске комисије, инклузија Рома и Ромкиња још је далеко од стварности и потребна је нова стратегија, пише за портал OpenDemocracy.net аналитичарка Виолета Најденова. Она наводи напад на младог Рома из једног бугарског села, који је ’испровоцирао’ свог нападача тиме што је рекао да су једнаки упркос различитом етничком пореклу, као пример дубоко укорењеног антициганизма који је раширен у Европи и који се још увек толерише. Прошло је пет година од када је усвојен Европски оквир за националне стратегије о интеграцији Рома, чији је циљ био да се до 2020. смањи јаз између ромских и неромских популација у приступу запослењу, образовању, становању и здравственој заштити. Када се погледају скорији подаци, постаје очигледно да тај циљ неће бити постигнут. Индекс инклузије Рома из 2015. године показао је да је у неким земљама, укључујући Словачку и Србију, сегрегација у школама заправо порасла у поређењу са ситуацијом из 2005.
Садашње Националне стратегије за интеграцију Рома не дају адекватан одговор на антициганизам, који се испољава кроз предрасуде према Ромима и Ромкињама и расистичке праксе држава. У овакве праксе спада поменута дискриминација у образовању, која се често огледа у томе што се ромска деца шаљу у специјалне школе за децу са поремећајима менталног развоја, иако сама немају посебне потребе. ЕК је због ове праксе поднела тужбу против Чешке, Мађарске и Словачке, али упркос томе се такво поступање наставља. У другом земљама ЕУ, нпр. Италији, Француској, Бугарској и Румунији, заступљено је присилно исељавање Рома и Ромкиња, као и њихово смештање у изолована насеља. Иако су ови облици дискриминације забрањени европским законима, ауторка упозорава да чак ни њихово доследно спровођење неће бити довољно да би се искоренио дубоко укорењени расизам у институцијама и друштву.
Истраживање из 2014. показало је да су негативни ставови према Ромима/Ромкињама већински заступљени у више европских држава, на пример у Италији (85% грађана/грађанки) и Француској (66%). ЕК би морала да донесе посебне стратегије и усмери финансирање ка борби против антициганизма, као специфичне врсте расизма, у свим областима укључујући образовање, здравство, становање и запослење. Још један од неуспеха важећег европског оквира је недостатак транспарентности у погледу напретка пројекта инклузије и у то уложених средстава. Годишњи извештаји држава чланица Европској комисији нису у целини доступни јавности, већ се објављују у заједничком документу, а организације цивилног друштва нису укључене у припрему ових извештаја.
Иако су Европска комисија и владе држава чланица потрошиле велику количину средстава на доношење и имплементацију мера инклузије, и иако је за интеграцију маргинализованих заједница издвојена 1.5 милијарда евра за период 2014-2020, показало се да досадашња стратегија ЕК није донела резултате. Најденова закључује да је европски оквир неопходно реформисати, како би се стратегија сваке земље чланице фокусирала на конзистентну борбу против антициганизма на свим нивоима друштва. Такође је неопходно да се уведу механизми за процену имплементације ових мера, како би транспарентни подаци могли да покажу да ли ове политике праве неку разлику у животима Рома и Ромкиња или не.
Извор: Мрежа за Европски женски лоби
pdf [3 MB]
Оставите коментар