Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: МЕСТО ЗА НАС (Блог о социјалном укључивању)

Лаура Бриџман рођена је у Новом Хемпширу, у породици фармера. Када је имала две године дуго је била болесна од шарлаха. Када је грозница прошла, изгубила је вид, слух, чуло мириса и чуло укуса. Једино што јој је остало био је додир, а свој свет је градила истраживајући сваки објекат и површину на коју је наишла. Волела је да имитира своју мајку, па су јој кућни послови ишли од руке, чак је научила и да шије и штрика. Научила је основни знаковни језик, знала је да користи знакове за храну и основне потребе и знаковима покаже имена чланова породице.

Комуникација између Лауре и породице била је ограничена. Гурање и повлачење су били знаци да мора да оде или да дође. Одобравање је означавало лагано додиривање главе, а негодовање лаган ударац у леђа. Како је расла све чешче је имала изливе беса, а када је напунила седам година нису је могли смирити, могла је бити само физички савладана. Отац је био једини члан породице кога је слушала.

Лаура је од своје осме године похађала школу за слепе “Перкинс”, прву такве врсте у Америци. Нико до тада није успео да образује глувослепу особу, па је за њу морао бити направљен посебан метод. Уместо да прошири њено знање знаковног језика, директор школе почео је да је учи енглески. Давао јој је познате објекте, као што је виљушка или кључ, који су на себи имали налепнице са издигнутим словима. Предмете и налепнице би затим раздвојио, а она би их спајала. Касније би исекао појединачна слова, показао Лаури познате речи, а затим промешао слова. Лура би поново сложила речи и изговарала их. Савладала је језик и похађала сличне часове као остали ђаци. Уз помоћ професора који јој је спеловао на длану, похађала је часове читања, писања, географије, аритметике, историје, граматике, алгебре, геометрије, физилогије и философије.

(…)

Текст “Знање као дар” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.