Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Како би остварила планове изложене у Европском плану за миграције усвојеном у мају, Европска комисија је 9. септембра изнела свеобухватни пакет предлога за решавање избегличке кризе са којом су суочене државе чланице ЕУ и суседне земље, а који укључују хватање у коштац са узроцима због којих људи траже уточиште у Европи. Нови пакет мера ће ублажити притиске у најпогођенијим државама чланицама – Грчкој, Италији и Мађарској – предлогом о премештају 120.000 људи којима је потребна међународна заштита у друге државе чланице ЕУ. Овој цифри треба додати и 40.000 људи чији је размештај из Грчке и Италије Комисија предложила у мају, а за који се још увек чека одобрење Савета. Мере су усмерене и на подршку државама чланицама које се суочавају са све већим бројем захтева за азилом омогућавајући бржу обраду захтева кроз заједничку европску листу сигурних земаља порекла. Комисија се у новим мерама бави и спољним аспектом избегличке кризе, будући да је изложила и најважније мере за делотворнију политику повратка и предлог за оснивање поверилачког фонда у вредности од 1,8 милијарди евра са циљем решавања узрока миграција у Африци.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је изјавио: „Европа је континент на ком су скоро сви у једном тренутку били избеглице. Ми Европљани треба да знамо и не смемо никад заборавити због чега је пружање уточишта и поштовање основног права на азил толико важно. Време је да почнемо са спровођењем истински европске миграторне политике коју смо предложили у мају. Мере које предлажемо данас ће осигурати да се људи којима је преко потребна међународна заштита брзо разместе по доласку у Европу – ово се не односи само на ову, већ и на све друге кризе у будућности. Ако је икада требало показати европску солидарност, онда је то сада. Време је да покажемо заједничку храброст и одмах одговоримо на кризу.”

Европска комисија је представила следеће конкретне мере као одговор на актуелну избегличку кризу и припреме за сличне изазове у будућности:

1. Предлог за хитни премештај 120.000 избеглица из Грчке, Мађарске и Италије: након огромног скока броја илегалних миграната на средњем и источном Средоземљу али и на Западном Балкану током протеклих месеци, створила се потреба за предузимање хитних мера. Комисија предлаже да се премести 15.600 људи из Италије, 50.400 из Грчке и 54.000 из Мађарске. Размештање ће бити обављено у складу са обавезним, објективним и квантитативним кључем за расподелу (40 одсто броја становника, 40 одсто БДП-а, 10 одсто просечног броја претходно уложених захтева за азилом, 10 одсто стопе незапослености). Ово се примењује на тражиоце азила који долазе из земље чија је стопа одобрених азила 75 одсто или више на нивоу ЕУ. Овоме треба додати и мајски предлог Комисије за премештај 40.000 људи из Грчке и Италије којима је потребна међународна заштита, чиме је коначна предложена цифра порасла на 160.000 људи.
2. Трајни механизам за премештај за све државе чланице: Како је најављено у Европском плану за миграције у мају, Комисија предлаже структурни механизам солидарности који би се активирао сваки пут када је некој држави чланици потребна помоћ у кризи или приликом великог притиска на азилни систем услед великог и несразмерног прилива држављана трећих земаља. Комисија ће дефинисати потенцијалне кризне ситуације на основу броја захтева за азилом поднетих у претходних шест месеци у односу на број становника али и на основу илегалних прелаза преко границе у истом периоду. Исти критеријуми ће се примењивати на предлоге за хитни премештај. Трајни механизам ће у обзир узимати потребе тражилаца азила, породични статус али и њихове радне способности.

Привремена калузула о солидарности: Уколико – из оправданих и објективних разлога попут природне катастрофе – држава чланица тренутно не може да ни потпуно ни делимично учествовати у премештају, мораће да да финансијски допринос буџету ЕУ у износу од 0,002 одсто БДП-а. Европска комисија ће анализирати разлоге које изнесе одређена чланица и донети одлуку о томе да ли је неучешће у премештају у периоду од највише 12 месеци оправдано или не. У случају делимичног учешћа, износ ће бити пропорционално умањен.

1. Заједничка европска листа сигурних земаља порекла: након Европског плана за миграције и закључака Европског савета од 25 и 26 јуна, Европска комисија предлаже уредбу за успостављање заједничке листе сигурних земаља порекла ЕУ. Таква листа ће омогућити бржу обраду захтева за азилом које подносе људи из земаља за које се на нивоу ЕУ сматра да су сигурне, али и бржи повратак уколико се обрадом захтева испостави да тражилац не испуњава услове за азил. Након разматрања актуелних пракси земаља чланица, Комисија је предложила да се Босна и Херцеговина, Бивша Југословенска Република Македонија, Косово*, Црна Гора, Србија и Турска уврсте на листу сигурних земаља порекла. Ове земље испуњавају заједничке критеријуме Директиве о процедури азила 2013/32 према којима се једна земља може сматрати сигурном; потписнице су важних међународних уговора о људским правима; Европски савет је већини њих дао статус земље кандидата, чиме су испуњени критеријуми из Копенхагена (којима се гарантује демократија, владавина права, људска права и поштовање и заштита мањина). Постоји могућност додавања већег броја земаља у будућности након темељне процене Европске комисије.
2. Делотворнија политика повратка: како би се унапредиле политике повратка у земљама чланицама, Комисија је издала заједнички Приручник о повратку и усвојила Акциони план за повратак. Комисија је представила Акциони план ЕУ за повратак у ком су дефинисане непосредне и средњорочне мере које ће државе чланице предузети како би побољшале систем добровољног повратка, ојачале примену Директиве о повратку, унапредиле размену информација, ојачале улогу и мандат Фронтекса у операцијама повратка, али и да би креирале интегрисани систем управљања повратком. Комисија је истовремено усвојила и Приручник о повратку који надлежним властима у државама чланицама даје практична упутства за повратак избеглица које немају право да остану у Европској унији. Приручник ће послужити као основни алат експертима приликом примене Директиве о повратку 2008/115.
3. Саопштење о правилима за јавну набавку средстава за помоћ избеглицама: државе чланице су у обавези да на адекватан начин и брзо задовоље потребе тражилаца азила у погледу смештаја хуманитарних ставки и услуга. Саопштење издато данас даје смернице централним, регионалним и локалним властима како би се осигурало поштовање правила ЕУ о набавкама у ситуацијама када се финансирање ових услуга може обавити на једноставан и брз начин уз избегавање бирократских процедура.
4. Решавање проблема у спољној димензији избегличке кризе: Све док политичка нестабилност и конфликти постоје у земљама порекла, попут Сирије и Либије, ЕУ ће бити суочена са све већим бројем људи који траже заштиту. Приоритет ЕУ је давање доприноса при проналажењу политичких решења у овим земљама, како пружањем финансијске помоћи суседним земљама тако и кроз усвајање око 17 споразума о реадмисији и седам партнерских споразума о мобилности. До сада је мобилисано 3,8 милијарде евра помоћи суседима Сирије и Ирака. Осим тога, ЕУ ће продубити постојећи дијалог на високом нивоу о миграцијама са кључним партнерима – у оквиру Рабатског и Картумског процеса са афричким земљама и Будимпештанског процеса са земљама источне и централне Азије, као и у оквиру предстојећег самита у Валети.
5. Поверилачки фонд за Африку: Европска комисија је издвојила 1,8 милијарди евра из буџета ЕУ за успостављање “Кризног поверилачког фонда за стабилност и решавање узрока илегалних миграција у Африци“. Циљ фонда је да унапреди стабилност и позабави се решавањем узрока илегалних миграција у земљама Сахела, Чаду, на Рогу Африке и у Северној Африци. Фонд ће пружати подршку овим регионима за развој бољих социо-економских прилика и политика управљања миграцијама. Европска комисија очекује од држава чланица да се укључе у процес. Примера ради, Шпанија је већ потврдила учешће.

Наредни кораци:

Вандредна седница Савета за унутрашње послове заказана за 14. септембар ће бити наредна прилика за дискусију и усвајање предлога Комисије. Механизам за хитни премештај мора усвојити квалификована већина у Савету, а у консултацијама са Европским парламентом, док ће трајни механизам солидарности и европска листа сигурних земаља порекла бити усвојена заједничком одлуком Европског парламента и Савета (редовним законодавним поступком). Држава чланицама је изнет предлог о успостављању поверилачког фонда који ће државе одобрити пре самита у Валети на ком ће се са кључним афричким земљама разговарати о миграцијама и избегличкој кризи.

Контекст

Европска комисија доследно и континуирано ради на координираном одговору Европе на избегличку кризу:

Европска комисија је 13. маја 2015. представила Европски план за миграције, у ком је изложен свеобухватни приступ за унапређење управљања миграцијама у свим аспектима.

Европска комисија је 27. маја 2015. изнела први пакет мера за примену Плана укључујући предлоге за премештај и пресељење као и Акциони план ЕУ против кријумчара миграната.

Европски савет се 25. и 26. јуна сложио о спровођењу предлога Европске комисије у оквиру Европског плана за миграције, са фокусом на премештај и пресељење, повратак и сарадњу са земљама порекла и транзита.

Савет за правосуђе и унутрашње послове  је 20. јула одобрио примену мера предложених у Европском плану о миграцијама, првенствено оних мера које се тичу премештаја људи из Италије и Грчке у наредне две године, при чему би премештајем било обухваћено 32.256 људи, док би 22.504 расељених било пресељено у друге чланице ЕУ.

Извор: europa.rs