Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Највећи проблем с људским правима у Србији у 2015. је била дискриминација и друштвено насиље према мањинама, пре свега Ромима, а држава и њене институције су један од главних извора дискриминације при запошљавању ових категорија, наводи се у извештају америчког Стејт департмента о људским правима. У погледу радних права главни недостатак је недовољна контрола у приватним фирмама. Као велики проблеми истакнути су и притисци на новинаре, велики уплив државе у медије кроз власништво и новац за оглашавање, корупција и неефикасно судство.

Стејт департмент се у извештају позива на истраживање Центра за слободне изборе и демократију и наводи да грађани сматрају да су жене, пре свега ромске, изложене највећој дискриминацији.

“Дискриминација је најчешћа у запошљавању и раду, наводи се у студији, а држава и њене институције су велики дискриминатори”, пише у извештају Стејт департмента.

Истакнути су и други проблеми Рома у Србији – живот у неформалним насељима без основних услова попут воде и канализације, рано прекидање школовања, посебно међу ромским девојчицама, што је последица етничких предрасуда, али и културних норми и тешке економске ситуације. Подсећа се да упркос обећањима градских власти Београда и издвојеним средствима Европске уније, још није пронађено решење за око 100 ромских породица које су још 2012. принудно исељене из неформалног насеља Белвил.

Подсећа се и да су Роми највећа етничка група међу расељенима, са 23.000 регистрованих, али UNHCR процењује да их је заправо 40.000 до 45.000 и да велики део не може да уреди статус због недостатка личних докумената. Иако део расељених живи у објектима уз помоћ државе, локалне заједнице одбијају да их приме, па често живе изван места и градова у неодобреним, неформалним изолованим насељима без основне инфраструктуре и услуга попут струје и воде.

Као друге посебно осетљиве групе расељених које често нису регистроване наводе се Ашкали и Египћани, који због нерешеног статуса не могу да добију здравствено осигурање, социјалну помоћ и јавне школе.

Принудни рад забрањен, али не и искорењен

Иако су принудни рад, трговина људима у те сврхе и ропство и “односи блиски ропству” забрањени Уставом, и даље се догађају. У издвојеном извештају о трговини људима наводи се да власти и даље не испуњавају минималне стандарде за борбу против ове појаве мада улажу напоре.

Принудном раду у радно-интензивним секторима попут грађевинарства изложени  су најчешће мушкарци у иностранству – у европским земљама и Уједињеним Арапским Емиратима, а казне су у поређењу са другим кршењима права доста строге и износе од једну до 15 година затвора.

Све већи број деце се принудно бави сексуалним активностима за новац, прошњом, крађом и сличним облицима рада. У овој области Роми су опет најугроженији, пре свега они из неформалних насеља који немају приступ образовању.

Када је реч о трговини људима, у засебном извештају о тој теми Стејт департмент препоручује Србији повећање броја суђења и пресуда, са строжим казнама, као и обуку истражитеља, судија и тужилаца за процесе у којима је жртва у центру пажње.

Наводи се да влада ефикасно спроводи забрану искоришћавања деце у индустријском сектору, али да у неформалним пословима и домаћинствима то не чини.

Тако у сеоским срединама малолетници често раде на породичним пословима, док су у градовима ромска деца често ангажована као улични продавци, перачи кола и на сортирању отпада. У извештају наводи да нема одговарајућих инспекција и система за решавање проблема да би се закон спровео и у неформалном сектору.

Када је реч о радном праву, као неке од недостатака Стејт департмент је навео непоштовање неких прописа, попут оних о радном времену и минималној заради, у приватном сектору где се догађа да због недостатка воље или могућности за исплату минималца људи бивају ангажовани “на црно”.

ЛГБТ: Чести напади, ретке пријаве

Иако је дискриминација на основу сексуалне оријентације и родног идентитета забрањена, чести су напади на припаднике ЛГБТИ заједнице, а само мали део њих се пријављује из страха жртава од новог малтретирања. ЛГБТИ су изложени и претњама и говору мржње, а у извештај је унета и оцена активиста ЛГБТИ да неоговарајући одговор владе на насиље према њима охрабрује починиоце да наставе са претњама и нападима.

Ипак, наведено је да је Парада поноса 2015. одобрена по други пут заредом, као и да је у у јуну обележен међународни дан права ЛГБТИ без инцидената и уз присуство неких званичника владе.

У угрожену групу спадају и особе са хендикепом, због недовољно ефикасне примене закона и предрасуда који воде ка стигматизацији и сегрегацији.

“Особе са инвалидитетом су међу најосетљивијим друштвеним групама и маргинализоване су, са малим приступм образовању, другим основним услугама, запошљавању и учесшћу у друштвеном и политичком животу”, наводи се у извештају.

Наводи се да би по закону јавне зграде требало да буду присутпачне за особе са инвалидитетом али да то често није случај, као ни у градском превозу.

Недовољна слобода медија

Као кључне препреке за слободе медија наводе се недовољна транспарентност власништва над медијима, уплетеност државе у власништво над медијима, као и претње и напади на новинаре.

Већина медија јесте у приватном власништву, али и удео државе је знатан, наводи се у извештају, у којем се истиче и да није примењен рок за приватизацију медија до 31. октобра, као и да неки медији нису обзнанили податке о власништву.

Многи медији су под финансијским притиском који се може користити да би се обликовао став уредништва и покривање догађаја и утицало на услове рада новинара.

Наводи се да државни фондови чине велики проценат укупног новца у оглашавању, што држави омогућава утицај у медијима. Додаје се и да велика зависност медија од оглашавања даје агенцијама за оглашавање могућност за утицај, између осталог кроз нетранспарентно раскидање уговора о оглашавању, и неправичну расподелу јавног новца, на пример јавних компанија и општина.

Наводи се и да “је било навода да влада активно покушава да усмери извештавање медија на нека питања. Као један од случајева наводи се кампања против непрофитног БИРН-а након што је та мрежа објавила чланке у којима се критикује влада.

Када је реч о правосуђу, као кључни пробеми наводе се неефикасни правосудни систем, дуга суђења и дуг перод притвора пре суђења. На приступ грађана правосуђу утиче и недостатак функционалног система бесплатне правне помоћи.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs