Влада Републике Србије
Четвртина посланика Скупштине Србије сматра да је извршна власт највећа препрека за остваривање контролне улоге парламента, показују резултати истраживања “Како парламент контролише извршну власт”. Као најефикаснији механизам контролне улоге Скупштине 34% посланика види састанке одбора, 25% посланичка питања а 17% јавна слушања. Истраживање је показало и да више од половине посланика који постављају питања представницима извршне власти није задовољно одговорима. Такође посланици мисле да јавност није упозната са контролном улогом парламента.
Према резултатима истраживања које је спровела иницијатива Отворени парламент, 33% посланика сматра да би за боље обављање надзорне функције требало ојачати улогу Скупштине Србије, као и положај посланика (22%).
Истовремено 37,5% испитаних посланика сматра да би сарадња са цивилним сектором унапредила контролну улогу парламента док готово 28% указује на потребу побољшања сарадње са независним регулаторним телима.
Посланици, судећи према истраживању, сматрају да су контрола спровођења закона (19% анкетираних) и припрема и реализација буџета (18%) најважније области у којима би Скупштина требало да остварује контролну улогу. Као најважније 15% посланика наводи контролу безбедносних структура а 12% извршне власти.
Резултати истраживања, о којима је на конференцији за новинаре 29. априла говорила Вукосава Црњански Шабовић из Отвореног парламента, показују да по мишљењу посланика и из владајућих странака и из опозиције највећи политички утицај у земљи има Влада са оценом 4,5 на скали од један до пет.
“Посланици сматрају да они имају далеко мањи политички утицај од других политичких актера, па и независних контролних тела и агенција. Организације цивилног друштва могу да помогну народним посланицима својом експертизом и достављањем информација које су неопходне да би посланици могли да заиста контролишу рад Владе”, истакла је Црњански Шабовић.
Иако посланици као најефикасније механизме у раду Скупштине за контролу извршне власти издвајају рад на одборима и посланичка питања, више од половине испитаних који постављају питања представницима извршне власти нису задовољни одговорима владе.
Наиме, квалитетом одговора представника Владе на њихова питања није задовољно 70% посланика опозиције и 50% оних из власти, показало је истраживање спроведено од октобра до децембра 2013. године у оквиру кога је анкетирано 105 посланика.
У извештају се наводи да статистике показују да су у првој половини 2013. године постављена 63 посланичка питања а поставило их је 38 посланика или 15% укупног броја. Међутим, четвртина анкетираних никада није поставила ниједно посланичко питање.
Посланици опозиционих странака нису задовољни радом анкетних одбора, док посланици владајућих странака јесу, док се и једни и други (80%) слажу да су јавна слушања корисна у остваривању контролне улоге парламента.
Такође посланици у већини сматрају да јавност није упозната са контролном улогом парламента. Истраживање је показало да само 13% сматра да је успозната, 45% да је делимично упозната а 40% да није упозната. И овде су опозициони посланици критичнији па их 58% сматра да јавност није упозната према 16% посланика из власти који тако мисле.
У Отвореном парламенту сматрају да би јачању контролне улоге Скупштине допринели више простора за посланичка питања, више јавних слушања, бољи анкетни одбори, долазак министара на седнице одбора, квалитетнији одговори владе и проактиван однос министарстава.
Отворени парламент је коалиција четири организације цивилног друштва – Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (CRTA), Национална коалиција за децентрализацију, Комитет правника за људска права (YUKOM) и Група за развојну иницијативу (SeConS), које су се окупиле са циљем да повећању јавност рада Народне скупштине Србије.
Извор: Бета, EurActiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар