Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Јоване Винчић на 22. Београдском Ignite-у “Укључи се!” (21. октобар 2013., Mixer House, Београд)

Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила је организација која од почетка азилног система у Србији пружа правну и психо-социјалну помоћ, јединствена је по томе што је редовно на терену и у директном контакту са тражиоцима азила, а заступала је све људе који су добили азилну заштиту у Србији.

Ко су тражиоци азила у Србији? То су људи који су били приморани да напусте своје земље порекла, било да беже од прогона, од рата, екстремног сиромаштва, несташице воде, струје итд. То су људи који беже из Пакистана, Авганистана, Сирије, Еритреје, Сомалије, покушавајући да спасу своју главу и животе своје деце и пронађу уточиште у некој другој земљи. Њихов пут може да траје и по неколико година и током његовог трајања изложени су великим ризицима, (…) људи једноставно нестају, неки умиру на бродовима, неки бивају убијени, депортовани, малтретирани… Сви они беже ка Европи, сматрајући да ће ту бити на сигурном месту. За оне који преживе, Србија је последњи корак до Европе.

Услед великог прилива људи смештајни капацитети у Боговађи нису довољни и тражиоци азила су осуђени на спавање под ведрим небом (…). Они чекају у нади да ће или бити примљени у неки од центара или ће наставити да путују. То су људи који су се нашли у Србији, а не знају ништа о њој; у посебно су осетљивом положају јер не говоре језик, не познају законе, не знају културу ни обичаје и практично се осећају као “слонови у стакларској радњи”.

Наша организација настоји да кроз правну помоћ обезбеди да њихова права на здравствену и социјалну заштиту буду поштована и заступа их пред свим државним органима. У оквиру психо-социјалне подршке, у сарадњи са психолозима спроводимо културолошке, здравствене, креативне и психолошке радионице са азиланткињама и током тих сесија покушавамо да сазнамо који су њихови проблеми, чега се плаше, који су ризици са којима се суочавају, чему се надају. Помажемо им да боље разумеју фазу у којој се тренутно налазе, да ојачају своју мотивацију и буду истрајне на свом путу.

Осим ова два битна аспекта нашег рада, поменула бих подручје активизма у локалној заједници и успостављање и учвршћивање контакта између тражилаца азила и локалног становништва које такође не зна много о азилантима. Кроз низ активности покушавамо да те две групе људи повежемо. Један од успешних примера је фризирање (традиционалне афричке плетенице насупрот нашем пеглању косе и пуђама, што је посебно интересантно азиланткињама); или цртање каном, које је веома популарно међу децом и женама из локалне средине (…). Ово је прилика и да локално становништво сазна ко су азиланткиње, где су њихове породице, чиме се баве, зашто су побегле из својих земаља. (…)

Веома позитиван пример сарадње у локалној заједници била је организација турнира у малом фудбалу, у оквиру којег су грађани, политичке партије и азиланти заједнички учествовали у такмичењу (…). Азиланткиње су биле у навијачком тиму и носиле су мајице са слоганом “Здравље на првом месту”, које су биле део кампање да се у Боговађи обезбеди примарна здравствена заштита, да лекар буде доступан током читавог дана. (…)

Уколико желите да се прикључите нашим активностима, контактирајте нас, јер су тражиоци азила људи који не беже без разлога.

***

У оквиру активности којима је обележен Међународни дан борбе против сиромаштва, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, организовао 22. Belgrade Ignite “Укључи се!”, који је за тему имао социјално укључивање. Ово изузетно посећено издање београдског Ignite-а одржано је 21. октобра 2013. године у Mixer House-у (Карађорђева 46), а десеторо сјајних инспиративних људи је, уз превод на знаковни језик, говорило о инклузивном образовању, активизму и предузетништву младих, социјалном укључивању маргинализованих група (деце улице, азиланата и осуђеника), борби против трговине људима, солидарности и превазилажењу тешкоћа са којима се суочавају особе с инвалидитетом и деца са сметњама у развоју. Посетиоци Belgrade Ignite-а су у галерији Mixer House-а могли да погледају и изложбу плаката који су пристигли на конкурс “Сиромаштво – ре:акција?”, који су расписали магазин ЛицеУлице и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

Јована Винчић је координаторка програма психосоцијалне подршке у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила (APC/CZA). Паралелно са студијама педагогије, радила је у Центру за интерактивну уметност „In Stage Organization” и реализовала радионице са великим бројем младих из Србије и других европских земаља. Годину дана је преко ЕВС-а боравила у Шведској, радећи са младима и мигрантима у инклузивном студентском позоришту. Тренутно је најангажованија са женама и децом у центрима за азил, заједно са тимом колега организује активности у локалним заједницама, промовишући различите културе и интеркултурални дијалог.