Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Богатство милијардера увећавало се у претходној години за 12% дневно док је „богатство” 3,8 милијарди најсиромашијих људи у свету опадало за 11 на дан, показује извештај хуманитарне организације Оксфам (Oxfam) објављен 21. јануара поводом почетка Светског економског форума у Давосу. У рукама 1% најбогатијих је 45,6% богатства створеног у 2018. у поређењу са 42,3% у 2017, наводи се у извештају „Јавно добро или приватно богатство?”.

Извештај је показао да је у 2018. години 26 најбогатијих поседовало исто коилико 3,8 милијарди најсиромашнијих. У 2017. је 43 најбогатијих имало колико 3,8 милијарди сиромашних.

На питање бриселског портала EURACTIV да прокоментарише нове податке о неједнакости у свету, портпарол Оксфама је истакао да, иако се подаци мењају с годинама, дугорочни тренд указује на повећање неједнакости у последњих десет година.

„Вредност богатства милијардера мења се од недеље до недеље, од месеца до месаца, али је њихово богатство у последњих десет година расло у просеку за 11% годишње, а број милијардера је удвостручен од финансијске кризе пре десет година”, рекао је портпарол Оксфама.

Како је додао, мала група људи, углавном мушкарци, поседује невероватно богатство… и „тај ниво неједнакости није ни прихватљив ни одржив”.

Велико избегавање пореза

У извештају се наводи да је рекордно богатство супер-богаташа последица незапамћеног нивоа избегавања пореза и пореских утаја.

„Највише стопе пореза за богаташе и корпорације ниже су него у претходним деценијама”, истиче се у извештају и наводи да само четири цента по долару пореског прихода долази од пореза које плаћају богаташи.

Према извештају, у богатим земљама просечна највиша стопа пореза на приход је пала са 62% у 1970. на 38% у 2013. док је у земљама у развоју та стопа у просеку 28%.

Указује се и да у неким земљама, попут Бразила и Британије, 10% најсиромашнијих издваја на име пореза већи део својих прихода него 10% најбогатијих.

Најбогатији у свету од порезника су сакрили 7,6 хиљада милијарди долара док компаније крију велике суме „офшор”, а заједно лишавају земље у развоју 170 милијарди долара, навео је Оксфам.

Родна неједнакост

Оксфам позива да се предузму конкретни кораци да се смањи неједнакост која, како оцењују, „није неизбежна него је политички избор”.

„Владе треба да усмере напоре како би узимале више од веома богатих да би помогле сиромашнима”, навела је та невладина организација сугеришући да најбогатији треба да плаћају додатни порез од 0,5% на своје богатство.

На тај начин би се прикупило више новца којим би могло да се финансира образовање 262 милиона деце која не иду у школу и да се обезбеде здравствене услуге које би помогле да се спасу животи 3,3 милиона људи.

Посебно је велики проблем код жена и деце, чије су потребе за услугама образовања и здравства велике, а они имају најмањи приступ новцу, наводи се у извештају.

„Ако би сав неплаћени рад жена широм света обављала једна компанија, она би имала годишњи промет од десет хиљада милијарди долара или 43 пута већи од Епла”, истиче се у Оксфамовом извештају.

„Већина најбогатијих су мушкарци. У свету жене зарађују за 23% мање од мушкараца, а мушкарци поседују 50%  више од укупног богатства од жена”, наводи се и додаје да „наш економски просперитет зависи од огромног, али непризнатог доприноса жена кроз неплаћени рад”.

Оксфам закључује да су друштва у којима постоји неједнакост под већим притиском, мање срећна и са више  менталних болести и позива на изградњу хуманије економије у којој влада једнакост и цени се оно што је заиста важно.

Извор: EURACTIV.com