Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Данас је 30. јул, Светски дан борбе против трговине људима. Према последњим проценама Међународне организације рада, сексуална експлоатација годишње доноси око 100 милијарди долара нелегалног профита, а 50 милијарди долара профита долази од принудног рада. У Србији је за првих шест месеци ове године идентификовано укупно 86 жртава трговине људима, од чега су чак 75 њих жртве радне експлоатације. Полиција је у истом периоду поднела 11 кривичних пријава због основане сумње да је извршено кривично дело трговине људима.

Државни секретар Министарства унутрашњих послова Александар Николић као пример наводи да је једна кривична пријава поднета због трговине децом, ради усвојења, пет због оглашавања продаје органа, а три због запошљавања у иностранству.

– Савремено човечанство суочено је са старим изазовима, у новом оделу. Милиони људи, највећим делом жене и деца, заробљени су и експлоатисани, али МУП одлучно спроводи мере за унапређење заштите жртава, откривање и гоњење учинилаца овог и сродних кривичних дела.

Јелена Хрњак из НВО „Атина“ каже за PRVA.RS да су жртве трговине људима у последње три године претежно српски држављани, од којих више од 50 одсто чине деца, а услед економске кризе чини се да је трговина људима чак и “процветала”.

– Постоје званични подаци полиције који говоре у прилог томе, али постоје и незванични подаци организација цивилног друства који раде са осетљиивим групама, а који такође потврђују ту тврдњу. Од 2000. до 2013. године, према званичним подацима, у Републици Србији је идентификовано 739 жртва трговине људима. Важно је рећи да званичне статистике још увек не указују на праве димензије проблема, а још мање расветљавају положај самих жртава. Сведоци смо да су у Србији свакодневно стотине деце принуђене на прошњу, да се склапа велики број принудних “бракова”, а да систем још нема изграђене механизме за превенцију и заштиту деце; сведоци смо сиромаштва и дискриминације појединих група, насиља на које се не реагује адекватно и ефикасно, економске кризе која доводи до повећања радне експлоатације и искоришћавања.

Србија је земља порекла, транзита и дестинације за мушкарце, жене и децу који су изложени ризику од свих облика експлоатације у земљи и иностранству, док страни држављани у Србији такође могу да буду жртве трговине људима, најчешће у циљу сексуалног искоришћавања и присилног рада, упозорава Јелена Хрњак. . Иако се за трговину људима као феномен и даље верује да је нешто “што свима може да се деси”, искуство НВО „Атина“, која је у свакодневном контакту са жртвама, показује да је социјална искљученост кључни фактор за улазак у ситуацију трговине људима.

– Једна од најчешћих предрасуда у вези са жртвама је да су то странци, без докумената, а не наши држављани, и да су жртве најчешће лаковерне и необразоване особе или наивне девојке из других земаља које су на превару увучене у ситуацију трговине људима. Рањивост и тежак положај чине одређене особе подложнијим на ситуацију трговине људима од других, и управо то је карта на коју играју трговци људима јер обично вребају особе које су социјално искључене, које немају запослење, које имају породичне проблеме или су већ претрпеле сексуално злостављање или физичко и психичко насиље, оне који немају могућност да се образују… Посебно рањиве на трговину људима јесу маргинализоване групе, илегални имигранти, малолетнице/и одбегли од куће, бескућници, жртве траума и злостављања, избегле и осиромашене групе и други.

Трговина људима може бити организована криминална делатност, а може бити и дело појединца.

– Према анализама идентификованих случајева трговине људима, које је спровела НВО „Атина“, потенцијални трговци људима могу бити: партнери/чланови породице, макрои, власници јавних кућа и менаџери салона за масаже, посредници у налажењу послова, власници фабрика и корпорација, банде и криминалне мреже и остали… Широки спектар криминалаца, укључујући макрое појединце, породичне организације, мале фирме, криминалне мреже и интернационалне криминалне организације могу бити трговци људима. Врло често трговци људима и њихове жртве деле исту националну, етничку и културну припадност, што омогућава трговцима да боље схвате и искористе рањивост жртава. У свету постоји шокантно много документованих случајева да су родитељи дали своје дете, како би вратили дуг, или га продали за новац. Подједнако има случајева када су родитељи били свесни да ће дете завршити у ланцу трговине људима и случајева када су “на једно око” зажмурили шаљући дете ван куће без надзора. „Атина“ је имала више таквих случајева.

Ипак, у тој неравноправној борби против ропства и експолоатације људи, НВО „Атина“ није сасвим сама. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије подржао је „Атину“ у њеном напору да подстакне локалне самоуправе да се удруже, размене искуства и прошире знања како би се активније бавиле питањем трговине људима, њеним препознавањем, превенцијом и заштитом жртава, каже Милана Лазић, координаторка за људску безбедност.

– Током јула 2012. године основан је Центар за заштитну жртава трговине људима у оквиру Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања која је институционални механизам заштите жртава трговине људима. Та служба активно ради на препознавању и заштити жртава трговине људима и доста сарађује са цивилним друством, које има велико искуство и експертизу када је у питању борба против трговине људима. Такође, када је реч о борби против трговине људима и њеној превенцији, Министарство унутрашњих послова и Национални координатор за борбу против трговине људима свакодневно напорно раде на сузбијању овог проблема и информишу јавност, а у припреми је и нова национална стратегија и акциони план превенције и сузбијања трговине људима и заштите жртава.

На програме НВО „Атина“ жртве и потенцијалне жртве трговине људима упућују професионалци/ке из центара за социјални рад, полиција, тужилашто, активисти организација цивилног друства, али, такође, и грађани. Јелена Хрњак каже да је у Србији и региону развијена функционална сарадничка мрежа која даје допринос у процесима интеграције жртава трговине људима и жртава сексуалног насиља.

–  С обзиром да радимо десет година на пољу заштите жртава трговине људима и да водимо једину Сигурну кућу специјализовану за жртве трговине људима у нашој земљи успели смо да изградимо мрежу сарадника широм земље и региона. Ти професионалци/ке на свакодневном нивоу долазе у контакт са жртвама трговине људима и сексуалног насиља. Формирање оваквих мрежа јесте кључни корак ка у успешној интеграцији сваке жртве сексуалне ескплоатације и насиља, као и жртве трговине људима. По истраживању које је НВО „Атина“ спровела са корисницима/цама наших програма, потребно је да на само једном случају буде укључено између 12 и 15 професионалаца ако желимо да говоримо о успешној реинтеграцији.

Проблем је, наводи Хрњак и неповерење жртава у институције, људе и систем, тако да се мало ко сам обрати за помоћ.

– Трговина људима је тешко кривично дело и озбиљан друштвени проблем јер најдрастичније угрожава основна људска права – право на живот, на слободу избора, на слободу кретања.  С обзиром на озбиљност таквих ситуација, постоји и одређен број оних који се завршавају смртним исходом. Дешава се да трговци људима, у циљу лакшег успостављања контроле над жртвама, циљано их навуку на дроге, а такође су познати случајеви када су жртве трговине људима умрле од повреда и болести јер нису имале приступ систему здравствене заштите Невладине организације су у протеклих неколико година носиле терет промена у тој области и биле истовремено подршка жртвама у процесу опоравка и социјалног укључивања као и држави у успостављању ефикасног система заштите. Можемо слободно да кажемо да је ситуација и данас слична. НВО „Атина“ је десет година уназад активна на пољу директне подршке и заштите жртава, и за то време изградили смо свеобухватни програм за заштиту жртава који може да одговори на већи део потреба жртава трговине људима. Као такав, тај програм је јединствен у нашој земји. Пажљиво је креиран у односу на индивидуалне потребе сваке особе са којом радимо и флексибилан је у оној мери у којој прати раст и развој особа са којима радимо.

Уврежено је мишљење да након што се одређена особа избави из ситуације трговине сви њени проблеми нестају, напомиње Јелена Хрњак.

– Вишегодишње искуство нам показује да је тек након изласка из те ситуације особама са којима радимо потребно да се обезбеде сијасет врста подршке које они могу добити кроз наше програме – адекватну здравствену заштиту, психосоцијалну подршку, безбедан смештај, правну помоћ и подршку кроз некада и вишегодишњи кривични поступак против трафикера, а у каснијим фазама опоравка омогућавање наставка школовања и/или запослење као предуслова самосталног живота и осамостаљивања.

Милана Лазић из Владиног Тима сматра да је врло важно ширење информација и едукација о том проблему и указивању на потеницјално ризичне ситуације које могу довести до трговине људима.

– Ако је нека особа већ била у ланцу трговине људима, важно је да зна да је појам жртве трговине људима препознат у систему социјалне застите и да би требало да се обрати поменутом Центру за заштитну жртава трговине људима.

Без обзира на подршку коју жртва може да добије, страх је и даље најболнија тема. Због страха жртве ћуте. Али, није само страх разлог због ког је тешко препознати жртву трговине људима. Јелена Хрњак каже да су у питању и два врло комплексна разлога.

– Зато што жртва себе не види себе као жртву трговине људима и због тога што други људи не препознају жртве трговине људима. Потребе преживелих жртава трговине људима су далеко комплексније у односу на жртве других злочина. Рад са жртвама захтева вишеструки присуп на решавању њихових траума и медицинских потреба, правних потреба, сигурносних потреба, склоништа и финансијских тешкоћа. Економско оснаживање је кључно за жртве како би изашле из ситуације у којој се налазе и како би се осамосталиле. Јер већина жртава, због ниског образовања, није компетитивна на тржишту рада, због чега тешко налази посао и врло често се сусрећу са дискриминацијом.

А трговци људима, упозорава Хрњак, имају врло „шаролике“ методе врбовања.

– Постоји онолико врсти трговаца људима колико и начина да се људи експлоатишу. Трговци људима маме и хватају особе у замку присилног рада и проституције користећи различите методе, од бруталних као што је киднаповање и коришћење физичког и психолошког насиље да би их контролисали, до присиљавања на рад или комерцијалну сексуалну експлоатацију, па до суптилних метода као што су уцена или чак завођењем жртве. Жртве се врбују, транспортују, скривају и експлоатишу коришћењем силе, преваре, претње, принуде лажи или неке друге физичке и психолошке методе контроле као што је довођење и држање у заблуду или одузимање докумената, стварање односа зависности и злоупотреба тешког положаја друге особе. Не постоји универзалан профил трговца људима, због чега их није могуће лако детектовати и анализирати, али свима је заједничко да експлоатишу друга људска бића због профита.

И, на крају, најпотреснија прича коју је Јелена чула… Она која дрма из темеља…

– Једна од прича која је оставила највећи утисак на запослене у НВО „Атина“ је прича једне девојчице коју је продала мајка. Та врста искуства је нешто са чиме се та девојка тешко суочавала и након што је прошло неколико година она је сакупила храброст да пита мајку зашто ју је продала. Одговор је остао забележен: “Ћутала је, није могла да ме погледа у очи. Али инсистирала сам. Рекла сам јој да ми макар толико дугује после свега што сам због тога прошла. И на крају ми је признала. Објаснила ми је да ме „никада није волела!”

Јавите се!

Ако препознајете да је неко жртва трговине људима, важно је да не ћутите и не затварате очи. Можете пријавити кривично дело Удружењу грађана Атина на телефон 0616384071 или путем мејла office@atina.org.rs

Више информација на адреси atina.org.rs

Аутор: Зорана Шокорац

Извор: www.prva.rs