Влада Републике Србије
Да осуђеници могу у затвору да стекну кулинарско умеће које им помаже да лакше одслуже дуге затворске казне, али и да се касније боље ресоцијализују, показује пример затвора Римутака у Велингтону.
“Мислио сам да риба може да се спреми само на један начин. Сад знам да од једне рибе може да се направи пет врста јела, пет различитих укуса”, прича осуђеник Пит.
Више од 30 затвореника годишње стекне кулинарске квалификације у затворској кухињи Римутаке, што им касније може помоћи да пронађу лакше посао у ресторанима широм Новог Зеланда, наводи АФП.
Ове године власти су одлучиле да њихово кулинарско умеће прикажу јавности први пут.
Један од оних који су се придружили овом програму је Мартин Босли, чији ресторан је 2007. године понео епитет најбољег новозеландског ресторана у којем се сада шест затвореника обучава девет месеци.
Након тога је одржана Велингтонски фестивал хране где су гости могли да уживају у специјалитетима затвореника.
“Било је то најинтересантније искуство у мом животу”, присећа се Босли.
Признаје да је у почетку био скептичан и незаинтересован. “Имао сам чврст став о злочину и казни, о томе да треба да кривци да одуже дуг друштву и нисам хтео ништа да имам са њима”, рекао је он.
“Онда је та идеја почела да ме интригира, и кад сам схватио да ће ови момци једном изаћи, запитао сам се шта ће радити напољу”, додао је он.
Босни је претпостављао да шесторица осуђеника који су дошли на обуку код њега нису починили озбиљне преступе јер су били у затвору средњег обезбеђења. Није био у праву. Већина њих су пребачени у Римутаку због доброг владања.
“Када сам их упознао почели су да ми се свиђају, али негде у подсвести знате да постоје њихове жртве”.
Босли данас запошљава једног бившег осуђеника у свом ресторану и каже да су вештине сваког ко је прошао обуку постепено побољшане.
Тако се на пример, испоставило се да је Брауни вешт касапин и да нож уме да држи хируршком прецизношћу.
Марко који, како каже, није умео ни сендвич да направи пре него што је доспео у затвор 2004. године, сања о томе да постане пекар или посластичар кад изађе из затвора где је усавршио умеће прављења посластица.
“Желим да правим свадбене торте”, каже он за АФП.
“Извукао сам поуку из сваког неуспеха. Кад сам схватио да не можете да стрпате све у један лонац, почео сам да проучавам кулинарство и видео колико је спремање хране фасцинантно”, каже Вулф који се определио за вегетаријанску кухињу.
Контакт са људима који нису затвореници, за ове осуђенике је од великог значаја, а они који су имали прилику да се опробају у кулинарским специјалитетима, добили су ођедном нови циљ који желе да следе.
“Дуго сам овде и већина службеника би рекла да сам био проблематичан затвореник кад сам дошао овде”, каже Вулф и додаје да му је овај програм помогао да нечим заокупи мисли јер “ти је у затвору сваки дан исти”.
“Сада знам шта ћу да радим кад изађем из затвора”, додаје он.
Вулф и његови пријатељи су с нестрпљењем и страхом очекивали како ће гости ресторана оценити њихов труд. После дегустације на Велингтонском фестивалу хране пре две недеље, више немају разлога за страх.
Извор: Б92
pdf [3 MB]
Оставите коментар