Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Србији се тренутно спроводи око 600 пројеката финансираних из ЕУ фондова, а апсорпција фондова је задовољавајућа, оценио је шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт. Да би се искоришћеност повећала потребно је прекинути праксу израде великог броја неусклађених стратегија и побољшати административне капацитете. Енергетика, транспорт и владавина права области су које ће посебно бити у фокусу Брисела за финансирање.

Србија је не само највећи корисник европског новца на Западном Балкану, већ и међу највећим примаоцима новца из Бриселске касе у свету, каже Девенпорт.

Према оцени из Владе Србије, Србија нема проблема са коришћењем новца, које изискује сложене процедуре. Заменица директора Канцеларије за европске интеграције Ана Илић рекла је на међупарламентарном скупу о IPA фондовима да је искоришћеност новца у Србији између 90 и 100%. За IPA фондове за период 2007-2013, који се и даље користе, навела је да је проценат уговореног новца 85%, док се очекује да ће до средине 2017. бити уговорен и остатак.

Девенпорт се слаже да је ситуација „задовољавајућа“, али уз опаску да такозвани децентрализовани систем коришћења новца, који Србија почиње да користи, захтева нешто веће капацитете.

„Важно је радити на томе због боље апсорпције и будућег чланства“, навео је он.

Србија је 2014. добила акредитацију за такозвани децентрализовани систем коришћења новца ЕУ, а он се први пут примењује на делу пројеката из IPA за 2013. годину, који се и даље спроводе. Децентрализовани систем конкретно значи да српске власти од Европске комисије преузимају одговорност за процедуре, попут тендера и других поступака за коришћење новца.

У наредном периоду, како је рекао, део новца ће се користити по децентрализоваом систему, а део по ранијем, где је одговорност српских власти мања.

Неред у стратегијама

Лош стратешки оквир једна је од препрека за бољу искоришћеност потребног новца из европске касе. Ову познату бољку српског система Девенпорт је укратко описао рекавши да стратегија има превише и да нису неопходно усклађене, због чега „издвајање приоритета зна да буде дуготрајан процес“.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт данас је изјавио да су недовољно јасан стратешки оквир и административни капацитети Србије међу кључним изазовима у коришћењу претприступних фондова ЕУ (IPA).

„Има превише стратегија које нису нужно усклађене па је, рекао је Девенпорт на конференцији о управљању IPA фондовима коју су организовали Скупштина Србије и Европски парламент.

Девенпорт је рекао да би постављање јаснијих циљева било корисно и да мисли да Влада Србије ради на томе.

Шта даље?

Што се тиче основних података, одговор даје заменица директора Канцеларије за европске интеграције Ана Илић наводећи да је за период 2014-2020. благо увећан буџет IPA за Србију на мало више од 1,5 милијарди евра, док је у претходном буџетском периоду било мало више од 1,3 милијарде. Одобрена су средства из IPA 2014. и 2015, док је програм за 2016. у финалној фази одобравања.

Девенпорт је најавио да ће и убудуће бити финансирани пројекти из широког дијапазона области. Нешто већа пажња биће поклоњена енергетици, као и транспортној инфраструктури у оквиру Берлинског процеса, док ће се наставити сарадња у областима владавине права, заштите животне средине и великих инфраструктурних пројеката попут пречишћавање воде.

Он је рекао да је српска влада као и ЕУ заинтересована да се фондови троше за повећање конкурентности, локални економски развој и запошљавање младих. Ово је значајно и са становишта све веће тежине коју економски критеријуми имају за приступање ЕУ.

На питање новинара да ли ће промењени приступ за коришћење IPA 2 значити теже коришћење новца, он је рекао да није реч о отежавању, већ о бољем планирању.

Девенпорт истиче да је издвајање фондова веома сликовити и конкретан показатељ привржености чланица и институција ЕУ проширењу.

На међупарламентарној конференцији „Надзор над IPA фондовима: успеси и изазови“ учествовали су представници Европског парламента и Европског ревизорског суда, као и експерти за IPA фондове.

Написала: С.В., преузето са www.euractiv.rs