Влада Републике Србије
Пише: НЕОСТАРТ (Блог о социјалном укључивању)
Пре две године смо имали смо прилику да посетимо организацију КРИС у Шведској која се бави подршком бившим осуђеним лицима. Постоје око две деценије и веома су препознати у шведском друштву. Када то кажемо, пре свега мислимо на чињеницу да су део система када се лице припрема за отпуст, тако да неколико месеци пре слободе упознају лице у затвору и упућују га у то како функционишу програми које спроводе. Седишта њихових организација налазе се у градовима широм Шведске. Иако се воде истим принципима, програми се донекле разликују од града до града, а то пре свега зависи од подршке локалне заједнице. Негде имају подршку у виду уступања простора за куће на „пола пута“, а негде их обезбеђују сами, док у једном граду имају на располагању чак читаву зграду са социјалним становима.
Основа њиховог рада јесте да бивша осуђена лица која су успешно реинтегрисана помажу другима да се врате на прави пут. Изласком на слободу лице бива смештено у једну од њихових кућа где мора да поштује одређена правила. Прво и основно јесте потпуно одсуство било каквих психоактивних супстанци (алкохол, дроге или неке друге врсте таблета које мењају стање свести). Сваки од чланова има право да било кога од чланова тестира на неку од супстанци. Уколико се утврди да у урину лица има неке супстанце оно одмах напушта програм, али се може вратити кад поново успостави апститненцију.
Како би се за лица која се налазе у кућама обезбедила најпотребнија средства за живот, попут хране, хигијене и одеће, умногоме помажу систем социјалне заштите и надокнаде са бироа за запошљавање за лица која су незапослена. С обзиром да КРИС обезбеђује смештај, са новцем које добија лице може себи да обезбеди најнужније и ради на томе да нађе боље запослење и осамостали се. Поред тога, у зависности од града, у оквиру организације су успостављене кухиње које нуде оброк по минималној цени, како би чланови могли да је плате.
Куће у којима лица бораве углавном су одвојене од централних канцеларија (у оквиру којих су често поменуте кухиње). У сваком граду одређено је по једно лице као главно за КРИС и оно води читаву организацију у том граду. Када говоримо о руковођењу организацијом, ту се пре свега мисли на то да се обезбеде куће у којима ће лица боравити, да се покрену послови у којима раде на почетку (радионице за поправку аутомобила, ауто перионице, продавнице половне робе итд.), а од којих се, између осталог, финансира и рад саме локалне организације.
Свако ко се налази у кућама пролази кроз три степена програма и у њој највише може боравити до годину дана. Последњи, трећи, представља онај са највише слободе у кретању и најмање правила које ограничавају понашање појединца. Ако у том последњем кораку програма лице не изигра поверење, помаже му се да се осамостали у стану ван куће, где може бити до две године, за колико се процењује да је потребно да пронађе такво запослење да може самостално плаћати ренту и све остале животне дажбине.
ви они који се тренутно налазе на смештају – а врло су добродошли и они који су се осамосталили и наставили живот даље, али су и даље чланови КРИС-а – свако јутро имају састанак. Ти састанци имају за циљ да се чланови окупе, покреће се нека тема, свако има право да каже нешто што жели да подели са групом и након тога се договарају око задатака за тај дан за сваког члана.
Поред сталних програма које спроводи, организација редовно конкурише и за различите пројекте који су углавном усмерени на превенцију криминала и младе. Тако је настао огранак који окупља само младе, са фокусом да са улице склони младе у високом ризику, а што се пре свега огледа у њиховом односу према школи и испадању из школског система.
(…)
Текст “ Како то раде Швеђани” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
pdf [3 MB]
Оставите коментар