Пише: Дражен Зацеро (Блог о социјалном укључивању)
Центар за оснаживање младих особа које живе са HIV-ом и AIDS-ом “АС” покренуо је иницијативу да и Србија добије свој CSF (Civil Society Forum) за питања HIV/AIDS-а, као што постоји на нивоу ЕУ под покровитељством Европске комисије. Тим поводом “АС” се обратио за финанисјку подршку TACSO канцеларији у Србији и окупио 21 организацију цивилног друштва, које су заједно дискутовале о приоритетима у области јавног заговарања ради унапређења положаја особа које живе са HIV/AIDS-ом у Србији.
Проблеми су бројни, али формиран је FOCDHA – Форум организација цивилног друштва за HIV/AIDS који ће да ангажује капацитете 21 удружења како се питања од значаја за особе са HIV/AIDS-ом не би скинула са дневног реда доносиоца одлука у светлу промене приоритета и других друштвених токова (мигранције, природне непогоде и сл).
По изласку Глобал фонда, који је у Србији био главни донатор за питања HIV/AIDS-а и значајно помагао наш здравствени систем – од набавке лекова, едукације запослених, набавке опреме, до јачања корисника/ца, остало је још нерешених питања, а нека се поново отварају, попут израде нове Националне стратегије за борбу против HIV/AIDS-а, пратећег акционог плана и буџета који треба да прати акциони план.
Прецизније говорећи, следећи проблеми су излистани као заговарачки приоритети овог Форума у наредне две године:
- Обезбеђивање психосоцијалне, медицинске и правне подршке за особе које живе са HIV/AIDS-ом.
- Обезбеђивање новије генерације лекова за HIV који не коштају више од старих, али имају мање негативних ефеката, као што је пракса у ЕУ земљама. Тренутно стање је такво да је Србија међу првим земљама у региону по скупоћи лечења особа са HIV-ом, а напротив, користе се мање добри лекови. Такође постоји одлична лабораторијска опрема, донације ЕУ која се не користи, тврде неки корисници терапије.
- Обезбеђивање довољног броја тестова резистенције на терапију ради индивидуализације терапије будући да, зависно од особе до особе, неки третмани једноставно нису добро решење за свакога, затим обезбеђивање тестова који броје количину HIV вируса у организму и тестова који мере имунитет.
- Клиника за лечење HIV-а (Клиника за инфективне и тропске болести) је у јако лошем стању, зидови, плафон, фасада, доста тога треба да се реновира.
- Број запослених стручњака на клиници је премали, само 3 доктора.
- Потребно је основати Центар за подршку особама које живе са HIV/AIDS-ом који ће бити део здравствене и социјалне заштите, уместо постојећег пројектног финансирања које је неконтинуирано и недовољно.
- Потребно је основати “регионалну апотеку” као регулаторно тело које ће на нивоу региона издавати дозволе за лекове, јер на националном нивоу када се издаје дозвола за лекове, макар у области HIV-а, фармацеутским компанијама се не исплати да пласирају лек с обзиром на цену добијања дозволе за употребу лека. На овај начин би дозвола коштала исто као и раније, али би важила за читав регион.
- Потребна је финансијска подршка самом Форуму који би требао да се региструје да би могао да аплицира за средства за заговарачке пројекте. Регистрацију прате одређени трошкови, затим само функционсање мреже поред бројних правилника и статута захтева стратешко и акционо планирање и финансирање одржавања скупштине чланица.
- Потребна је и анти-стигма кампања и кампања против дисркиминације особа које живе са HIV/AIDS-ом будући да су због незнања те особе изложене дискриминацији при запошљавању и добијању медицинске неге, што је доказано кроз случајеве ситуационог теситрања дискриминације.
(…)
Текст “Ко је Фоџа?” у целини можете прочитати на Блогу о социјалном укључивању.
Оставите коментар