Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: Радмила Урошевић (Блог о социјалном укључивању)

Да ли је смислено да упишем курс који желим да похађам уколико имам четрдесетипет година? Деца и унуци праве вицеве на мој рачун, јер сам се уписао/ла на курс компјутера у 74. години живота. Да ли мени уопште треба „тамонеки лични развој“, кад сам ја одавно научио/ла све што ми треба?

Ово су само неки од коментара и питања које добијам након реализације радионица психосоцијалне подршке намењених средњим и старијим генерацијама на тему „Мој лични развој, рад на себи и/или свеживотно учење“.

Шта је лични свеживотни развој?

У литератури и свакодневном животу  доминантно је истицање раног развоја детета до пете године живота, који дефинише његове капацитете и потенцијале. Свако од нас прође тај важан период који је одређен многим факторима, а некада, нажалост, прве године живота не пруже подједнаке услове свима. Касније, током живота, такође треба да се развијамо, учимо, мењамо и прихватамо новине. Савремен човек живи у време сталних и брзих промена и нужно је да их пратимо без обзира на занимање и образовање будући да су у свим професијама технолошки напредак и иновације сталне и нужне. И сад, да се вратимо на учеснике/це радионица са почетка ове приче који су у дилеми – да ли, када и како да учим. Поред тога, постоји још једна недоумица. Реч је о нужности личног развоја и концепту свеживотног учења. Шта то заправо значи и подразумева? Како да се то лично и свеживотно развијамо?

Уколико смо отворени за људе, дешавања и догађаје око нас, пратимо своје личне потребе и снове, стално развијамо своје могућности и капацитете, процес учења је заправо увек на делу.

Међутим, последњих деценија лични развој постаје и ствар тренда и социјалне моде, коју прате бројна инстант решења за проблеме са којима се сусрећемо. У седам корака, за три месеца… Често нам у медијима и продукцији популарне литературе на тржишту брзих лекција испоручују пакете знања, рецепата, инструкција како да будемо успешни, неодољиви, богати. Само лаковерни верују у чаробне штапиће. Оно што је сигурно је да  треба бити отворен за нове поруке око нас, али пре свега бити доследан, мотивисан и упоран у настојању да будемо бољи људи, професионалци, партнери, креативни, рекреативни и са највећим очекивањима од нас самих.

А како живимо у време материјалног и често се питамо колико то кошта и како ћемо то платити, одговор је изненађујуће охрабрујући. Ако желите да научите страни језик, неку занатску или уметничку вештину, да будете „и креативни и рекреативни“, активни у животу заједнице, волонтирате, бавите се спортом, планинарењем, развијате своје социјалне вештине, комуникацију и све што мислите да вам недостаје у професионалном и напредовању у приватном животу – много тога је у заједници бесплатно захваљујући раду цивилног сектора и појединих локалних самоуправа.

Развојни проблеми одраслих и старијих

Сигурно да постоје одрасли и старији људи који имају проблем са личним развојем и то је по правилу плод њихових предрасуда, ниских очекивања од себе, страха од промене – сматрају да су престари за учење, да немају довољно новца или времена, плаше се осуде околине или сопствене деце. Такве особе стагнирају, не напредују или чак назадују у пословном или приватном животу, јер овај процес игноришу, саботирају, не прихватају га тражећи неисцрпне изговоре. Свет око нас се непрестано мења, као и људи које познајемо, наш партнер, професионално окружење. Онај ко одустаје од рада на себи, неизбежно губи корак са сопственим животом.

Које најчешће грешке правимо када је реч о личном развоју?

Пре свега страхујемо од неуспеха и пораза, не верујемо у себе и своје капацитете. Међутим, треба да знамо да и код најмањег труда мора доћи до позитивне промене. Даље, погрешно је мислити да са нама нешто није у реду, да смо лоши, па да зато треба да учимо и мењамо се.

Не треба се плашити грешке, јер само онај који ништа не ради нема ризик да погреши. Такође, грешка је очекивати да ће се промене догодити брзо и преко ноћи. Важна је посвећеност и континуитет у учењу. Туђа искуства не треба прихватати здраво за готово нити их слепо пратити. Често из жарке жеље за променом у свом животу, себи задамо „пребукиран“ распоред и превелику амбицију. То није добро и најбоље је правити план и делати фазно, корак по корак. Посебно је важно бити отворен за информације око нас, критички их селектовати и прихватати поруке које се тичу нас, наших потреба и могућности.

Највећи успех смо постигли када схватимо суштину овог процеса, када учење и отвореност ка променама постану наша природна потреба и стање.

Индустрија забаве и потрошње отупљује нашу потребу за личним развојем и пасивизира наше капацитете. Паметне технологије које покушавају да замене човека у различитим сферама живота, па чак и у оним најтананијим – дружењу, бризи за старије, немоћне и усамљене, никада неће моћи да замене појединца са свим његовим људским особинама. Роботи и паметне технологије немају свест, савест и саосећање. Научна достигнућа ће бити заувек цивилизацијска предност човека који је у сталном учењу. У том случају, савладавање нових садржаја у свету технике, технологије и дигитализације у којем живимо заиста олакшава свакодневни живот и нашу функционалност.

Због тога су основни аксиоми личног развоја савременог човека учење и хуманост – читај: доброта, без којих нема ни личног, ни социјалног задовољства и опстанка. И, да се вратимо на питања и дилеме којима сам започела тему личног развоја. Никада није касно да почнемо да се лично развијамо. Реч је о бесплатном или процесу који кошта мање него што вреди. Никад није срамота учити, као што је не знати. Као неко ко се труди да што више зна, уме и може – учинићемо за себе најважнију ствар, бићемо најбољи модел нашој деци окружењу.

——-

Текст „Лични развој појединца данас – колико је важно свеживотно учење?” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове Радмиле Урошевић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.