Влада Републике Србије
Сарадња локалне самоуправе и организација цивилног друштва (ОЦД) у Србији није задовољавајућа и неопходно је да се даље унапређује, оцењено је на скупу у Београду на којем су представљени успешни примери те сарадње. Директорка Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом оценила је да, док је на републичком и покрајинском нивоу сарадња унапређена, то није случај код градова и општина које не разумеју како да сарађују с невладиним сектором и како да транспаретно финансирају пројекте. Ипак, представници СКГО кажу да постоји интересовање општина за сарадњу са цивилним друштвом а у циљу дељења знања и идеја око реализације заједничких циљева.
Државни секратар у Министарству државне и локалне самоуправе Жељко Ожеговић рекао је 28. јануара агенцији Бета да локалне самоуправе и даље не разумеју значај организација цивилног друштва.
“Моја порука представницима локалних самоуправа је та да држава често не уочава одређене проблеме и нема капацитет да покрије решавање одређених проблема, а ту је драгоцена помоћ невладиног сектора, (локалне самуправе) просто морају да гледају у будућност и да размишљају да ове организације већ јесу део реформе наше државе”, рекао је Ожеговић.
Директорка владине Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Ивана Ћирковић рекла је да је на републичком и покрајинском нивоу значајно унапређена сарадња са невладиним сектором, али не и у градовима и општинама које не разумеју како да сарађују с њима и како да транспаретно финансирају пројекте.
По њеним речима, највећи донатор невладином сектору и даље је држава, те је 2013. године издвојено 15 милиона динара, али то укључује и политичке странке и црквене организације.
“Питање је и приоритених области финансирања. Огроман део средстава иде на спорт и омладинска питања, културу, док се из страних донација финансирају пројекти у области пољопривреде, заштите животне средине, људских и мањинских права”, рекла је она.
Због уочених проблема, 2013. године Стална конференција градова и општина (СКГО) и Београдска отворена школа (БОШ), уз помоћ средстава из ЕУ, започеле су пројекат за јачања улоге организација цивилног друштва у развоју заједнице и реформи јавне управе.
“Ми смо задовољни резултатима који су до сада остварени, јер је негде у нашој мисији да подстичемо сарадњу невладиних организација и јединица локалне самоуправе” рекао је за Бету помоћник генералног секретара СКГО Никола Тарбук.
Он је оценио да су општине заинтересоване за сарадњу са цивилним друштвом, јер су “свима неопходна знања и идеје како остварити заједничке циљеве”.
Мирко Поповић из Београдске отворене школе указао је да је у пројекат било укључено 30 органа локалне самоуправе и 120 невладиних организација, док је пројекте раализовало 11 општина.
“Поједине општине су отворено рекле да не желе да учествују”, рекао је Поповић за Бету и изразио уверавање да ће се таква ситуација променити не само због тога што се уводи програмско финасирање локалних самоуправа, већ и због средстава из IPA фондова.
“Највећа вредност овог пројекта је успостављање истинске и отворене сарадње”, рекао је Поповић.
Представник организације Грађанска иницијатива за будућност из Босилеграда Игор Атимов истакао је да пре овог пројекта сарадње са локалном самоуправом готово и да није било.
По његовим речима, они су реализовали пројекат који је омогућио отварање услужног центра у коме грађани могу да добију све неопходне информације и остваре права.
Извор: Бета, преузето са www.euractiv.rs
pdf [3 MB]
Оставите коментар