Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Пише: др Љиљана Милошевић (Блог о социјалном укључивању)

„Како то да се један млади лекар пријавио на аудицију и коју бисте емисију радили“, питали су ме на почетку разговора давне 1990. године, на аудицији за пријем нових лица на популарном Трећем каналу Радио-телевизије Србије (3К РТС). А мотив да се као млади лекар одлучим на такав корак била је управо жеља да се о здрављу више и на одговарајући начин говори у медијима, на начин који људи разумеју и о темама које су им заиста важне. А једна од тема која то свакако заслужује је ментално здравље.

Много година касније, резултати многих истраживања и даље говоре у прилог томе да се менталном здрављу у медијима не придаје одговарајућа пажња, да су медији доминантно фокусирани на менталне поремећаје и са њима повезане негативне догађаје, док се знатно ређе говори о позитивним аспектима менталног здравља и значаја које оно има како за појединце, тако и за друштво у целини. А зашто је то важно – зато што медији могу бити значајни савезници у иницирању јавне дебате, унапређењу нивоа информисаности и знања, стварању повољне климе за промену ставова, превазилажењу предрасуда, стигматизације и дискриминације, као и за унапређење квалитета живота особа са искуством менталних поремећаја и могућности за њихову оптималнију социјалну интеграцију.`

Информативна и образовна функција медија

Масовни медији представљају саставни део живота савременог човека и значајан чинилац савремене културе и друштва. Као изузетно моћна друштвена институција, медији имају значајну улогу у информисању, неформалном образовању, као и у обликовању друштвених вредности. Због свега тога имају значајно место и одговорност и када је реч о заштити и унапређењу здравља људи, а посебно када се има у виду да медијско представљање може утицати на разумевање, ставове и промену понашања у вези са здрављем. Значај и улогу медија, а посебно јавног медијског сервиса, у здравственом информисању и едукацији становништва потврдила је свакако и пандемија Ковид-19.

Када говоримо о могућем утицају медија на ментално здравље, уобичајено се разматрају два аспекта, од којих се један генерално односи на утицај самог програмског садржаја медија, а други на садржаје који су непосредно у вези са менталним здрављем. Улога телевизије се наглашава јер је као медиј врло популарна и лако доступна, а резултати бројних истраживања потврђују да је, и поред све израженије оријентације на забавне садржаје, значајан извор информисања у области менталног здравља.

На значај медија у области превенције и промоције менталног здравља указује и Светска здравствена организација, која је као део глобалне иницијативе за превенцију самоубиства објавила 2000. године публикацију „Превенција самоубиства: приручник за стручњаке запослене у медијима“. У приручнику се наводи да је самоубиство озбиљан здравствени и друштвени проблем, чија превенција обухвата низ активности, укључујући ефикасно лечење менталних поремећаја, контролу фактора ризика из окружења, до информисања и подизања свести јавности, који представљају кључне елементе програма за превенцију самоубиства. Истиче се и да начин на који медији извештавају о случајевима самоубиства и публицитет који их прати могу утицати подстицајно на рањиве особе, али и да могу имати активну улогу у превенцији самоубиства. Сличне препоруке важе и када се ради о насиљу.

Ментално здравље у медијском огледалу

Анализе показују да су медијски садржаји најчешће фокусирани на негативне аспекте у вези са менталним поремећајима, посебно насиље, што активно доприноси обликовању и одржавању предрасуда и стереотипа о особама са менталним поремећајима као о опасним и непредвидивим, али и бројних стереотипа о психијатрији и здравственим установама за заштиту менталног здравља.

Као један од недостатака садашње организације заштите менталног здравља управо се наводи распрострањена стигма у вези са менталним поремећајима и истиче да томе у значајној мери доприноси сензационалистички приступ медија и неадекватно информисање јавности. У стратешком документу „Програм о заштити менталног здравља у Републици Србији за период 2019-2026. године“ истиче се да ментално здравље мора бити унапређивано заједничким напорима целокупне заједнице и указује на значај и потребу укључивања медија „због процеса дестигматизације, превенције менталних поремећаја и унапређења менталног здравља“, а посебно због значајне улоге медија у јавном заступању и заговарању за унапређење менталног здравља, кроз креирање позитивних друштвених ставова према овој проблематици.

Ментално здравље као вредност

У Хелсиншкој декларацији – Декларацији о менталном здрављу за Европу, која је усвојена 2005. године, Светска здравствена организација као први од приоритета истиче: „Неговати свест о важности менталног здравља.“ Како, дакле, медији могу да помогну у томе – планским и континуираним информисањем о важним темама у овој области, пружањем поузданих и свеобухватних информација, избором релевантних и компетентних саговорника, информисањем о томе где и на који начин се може обратити за помоћ и друго. Подједнако је важна и улога медија у пружању могућности особама са искуством менталних поремећаја, њиховим удружењима и члановима њихових породица да говоре о суочавању са овим здравственим проблемима и потешкоћама на које наилазе. Посебно су значајне животне приче и сведочанства људи који су се опоравили, због тога што могу допринети бољем разумевању менталног здравља и охрабрити друге да благовремено потраже стручну помоћ.

Илустрације ради, „Доброта/љубазност – као одговор на пандемију“ био је мото телевизијске кампање коју је Британска национална телевизија (BBC) реализовала током Недеље унапређења свести о менталном здрављу у Великој Британији, од 18. до 24. маја 2020. године. Осим емитовања спотова са овом поруком, BBC је снимио и серију документарних емисија у којима су људи говорили о добрим делима која су учинили током пандемије, а саговорници су били и људи којима је пружена нека врста помоћи. Истакнуто је да доброта/љубазност јача везе међу људима и продубљује солидарност, да доприноси индивидуалном и колективном менталном здрављу, као и да доприноси осећању припадности, помаже у редукцији стреса, јача осећање самопоуздања и оптимизма.

Полазећи од тога да медији не представљају само одраз наше стварности, већ и да активно учествују у њеном обликовању, како истичу теоретичари, помозимо им да је онда обоје садржајима у којима ће бити више простора за заштиту и унапређење менталног здравља, као кључне компоненте здравља и једне од основних људских вредности.

——-

Текст „Ментално здравље и медији – од сензационализма до добре медијске праксе” изворно је објављен на Блогу о социјалном укључивању. Остале блогове др Љиљане Милошевић можете прочитати овде.

Уколико желите да прочитате и текстове других аутора/ки Блога о социјалном укључивању, кликните на линк.