Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Међународни дан борбе против дечијег рада обележава се 12. јуна од 2002. године у циљу превенирања штетних последица рада по развој деце широм света. Ове године у посебном фокусу је утицај COVID-19 пандемије на децу која су укључена у процес рада. Здравствена криза могла би проузроковати прерани улазак у свет рада за милионе деце из рањивих група на глобалном нивоу.

Према подацима Међународне организације рада, у свету је тренутно економски активно 218 милиона деце узраста између 5 и 17 година. Скоро 70% (152 милиона) од тог броја учествује у ономе што се назива дечји рад, и то 64 милиона девојчица и 88 милиона дечака, док остали учествују у прихватљивим облицима рада. Са друге стране, скоро половина те деце (73 милиона) ради послове који се сматрају опасним по здравље, безбедност и развој деце. Исти подаци показују да је 71% деце која раде ангажовано у сектору пољопривреде.^[1]

Од 2000. године, на глобалном нивоу, број деце укључене у економске активности је смањен за 94 милиона. Међутим, у последњих неколико година тренд смањивања је успорен за две трећине. У оквиру Агенде Уједињених нација за одрживи развој до 2030. године, усвојене 2015. године, државе су се обавезале да ће предузимати непосредне и делотворне мере како би се окончали присилни рад, модерни облици ропства и трговина људима, обезбедила забрана и елиминисали најгори облици дечијег рада, укључујући регрутовање и коришћење деце војника, како би се до 2025. године окончао дечији рад у свим његовим облицима.^[2] Међународна организација рада (МОР) је објавила извештај о трендовима у овој области и политикама заснованим на подацима које доприносе овом циљу.^[3]

Конвенција МОР-а број 182 о најгорим облицима дечијег рада садржи и препоруку 190 о забрани и хитној акцији за укидање најгорих облика дечијег рада. Према овој Конвенцији, опасним радом сматра се онај који нарушава здравље, безбедност и морал детета, а опасне врсте послова укључују: (а) рад који излаже децу физичком, психолошком или сексуалном злостављању; (b) рад под земљом, под водом, на опасним висинама или у затвореним просторима; (c) рад са опасним машинама, опремом и алаткама, или рад који укључује руковање са или транспортовање великих терета; (d) рад у нездравом окружењу у коме деца могу, на пример, бити изложена деловању опасних материја, агенсима или процесима или температурама, нивоима буке или вибрацијама који могу угрозити њихово здравље; (e) рад под посебно тешким условима, као што је рад са дугим радним временом или ноћни или рад када је дете без разлога заточено у просторијама послодавца.

У већини држава у свету постоје закони који забрањују заснивање радног односа испод одређеног узраста. У Србији радни однос према Закону о раду „може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима”. Такав радни однос са лицем млађим од 18 година захтева „писмену сагласност родитеља, усвојиоца или стараоца”, лекарски налаз и дозвољен је само „ако такав рад не угрожава здравље, морал и образовање малолетника, односно ако такав рад није забрањен законом”. Према овом закону, пуно радно време запосленог лица млађег од 18 година живота не може да се утврди у трајању дужем од 35 часова недељно, нити дужем од осам часова дневно (члан 87). Влада Републике Србије усвојила је и Уредбу о утврђивању опасног рада за децу 30. маја 2017. године. Сврха ове уредбе је да се обезбеди заштита деце од опасног рада у складу са прописима којима се уређују права детета, као и прописима из области рада, безбедности и здравља на раду, здравствене заштите и образовања.^[4]

—————

[1] Доступно на: www.ilo.org

[2] Доступно на: sustainabledevelopment.un.org

[3] Доступно на: www.ilo.org

[4] Доступно на: www.pravno-informacioni-sistem.rs