Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Međunarodni dan borbe protiv dečijeg rada obeležava se 12. juna od 2002. godine u cilju preveniranja štetnih posledica rada po razvoj dece širom sveta. Ove godine u posebnom fokusu je uticaj COVID-19 pandemije na decu koja su uključena u proces rada. Zdravstvena kriza mogla bi prouzrokovati prerani ulazak u svet rada za milione dece iz ranjivih grupa na globalnom nivou.

Prema podacima Međunarodne organizacije rada, u svetu je trenutno ekonomski aktivno 218 miliona dece uzrasta između 5 i 17 godina. Skoro 70% (152 miliona) od tog broja učestvuje u onome što se naziva dečji rad, i to 64 miliona devojčica i 88 miliona dečaka, dok ostali učestvuju u prihvatljivim oblicima rada. Sa druge strane, skoro polovina te dece (73 miliona) radi poslove koji se smatraju opasnim po zdravlje, bezbednost i razvoj dece. Isti podaci pokazuju da je 71% dece koja rade angažovano u sektoru poljoprivrede.^[1]

Od 2000. godine, na globalnom nivou, broj dece uključene u ekonomske aktivnosti je smanjen za 94 miliona. Međutim, u poslednjih nekoliko godina trend smanjivanja je usporen za dve trećine. U okviru Agende Ujedinjenih nacija za održivi razvoj do 2030. godine, usvojene 2015. godine, države su se obavezale da će preduzimati neposredne i delotvorne mere kako bi se okončali prisilni rad, moderni oblici ropstva i trgovina ljudima, obezbedila zabrana i eliminisali najgori oblici dečijeg rada, uključujući regrutovanje i korišćenje dece vojnika, kako bi se do 2025. godine okončao dečiji rad u svim njegovim oblicima.^[2] Međunarodna organizacija rada (MOR) je objavila izveštaj o trendovima u ovoj oblasti i politikama zasnovanim na podacima koje doprinose ovom cilju.^[3]

Konvencija MOR-a broj 182 o najgorim oblicima dečijeg rada sadrži i preporuku 190 o zabrani i hitnoj akciji za ukidanje najgorih oblika dečijeg rada. Prema ovoj Konvenciji, opasnim radom smatra se onaj koji narušava zdravlje, bezbednost i moral deteta, a opasne vrste poslova uključuju: (a) rad koji izlaže decu fizičkom, psihološkom ili seksualnom zlostavljanju; (b) rad pod zemljom, pod vodom, na opasnim visinama ili u zatvorenim prostorima; (c) rad sa opasnim mašinama, opremom i alatkama, ili rad koji uključuje rukovanje sa ili transportovanje velikih tereta; (d) rad u nezdravom okruženju u kome deca mogu, na primer, biti izložena delovanju opasnih materija, agensima ili procesima ili temperaturama, nivoima buke ili vibracijama koji mogu ugroziti njihovo zdravlje; (e) rad pod posebno teškim uslovima, kao što je rad sa dugim radnim vremenom ili noćni ili rad kada je dete bez razloga zatočeno u prostorijama poslodavca.

U većini država u svetu postoje zakoni koji zabranjuju zasnivanje radnog odnosa ispod određenog uzrasta. U Srbiji radni odnos prema Zakonu o radu „može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima”. Takav radni odnos sa licem mlađim od 18 godina zahteva „pismenu saglasnost roditelja, usvojioca ili staraoca”, lekarski nalaz i dozvoljen je samo „ako takav rad ne ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje maloletnika, odnosno ako takav rad nije zabranjen zakonom”. Prema ovom zakonu, puno radno vreme zaposlenog lica mlađeg od 18 godina života ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno, niti dužem od osam časova dnevno (član 87). Vlada Republike Srbije usvojila je i Uredbu o utvrđivanju opasnog rada za decu 30. maja 2017. godine. Svrha ove uredbe je da se obezbedi zaštita dece od opasnog rada u skladu sa propisima kojima se uređuju prava deteta, kao i propisima iz oblasti rada, bezbednosti i zdravlja na radu, zdravstvene zaštite i obrazovanja.^[4]

—————

[1] Dostupno na: www.ilo.org

[2] Dostupno na: sustainabledevelopment.un.org

[3] Dostupno na: www.ilo.org

[4] Dostupno na: www.pravno-informacioni-sistem.rs