Влада Републике Србије
Са поруком: „Заједно са онима који су најрањивији градимо инклузиван свет који универзално поштује људска права и достојанство”
Ове године се обележава 70 година од проглашења Универзалне декларације људских права. Живот у екстремном сиромаштву фундаментално нарушава људска права, а данашњи дан представља подсетник да у Републици Србији око пола милиона становника није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе, као и да стопа ризика сиромаштва остаје међу највишима у Европској унији.
У 2017. години 7,2% популације имало је потрошњу испод линије апсолутног сиромаштва, која је износила 12.045 динара месечно, и тиме потрошњу недовољну за задовољење основних животних потреба (за више информација видети Оцену апсолутног сиромаштва у Србији у 2017. години). Посебно остају угрожена деца, лица која се налазе ван градских центара код којих је стопа сиромаштва два пута већа него код лица која живе у градским подручјима (10,5% насупрот 4,9%), становници региона Јужне и Источне Србије у којима је стопа сиромаштва 12,1% и домаћинства са пет, шест и више чланова. Пресудан значај на останак у стању сиромаштва имају статус на тржишту рада и ниво образовања – скоро свако пето лице које живи у домаћинству у коме носилац нема завршену основну школу је сиромашно и скоро свако четврто лице које живи у домаћинству у којем носилац није запослен. Деца остају угроженија од просека популације.
Значајан део популације Републике Србије је у ризику сиромаштва, тј. има приходе испод 60% медијане еквивалентног дохотка – чак око 1,8 милиона становника. Према последњим доступним подацима СИЛК истраживања (2016)[1], Србија се налази на првом месту по уделу становника који су у ризику сиромаштва (25,5%). Праг ризика сиромаштва или линија релативног сиромаштва 2015. године је износила 15.416 динара просечно месечно за једночлано домаћинство, односно 32.374 динара за четворочлано домаћинство са двоје одраслих и двоје деце до 14 година. Када се изрази у стандардима куповне снаге (ППС)[2], праг ризика сиромаштва за једночлано домаћинство износи 263 ППС на месечном нивоу. Праг ризика сиромаштва у Републици Србије је нижи него у било којој од 28 земаља ЕУ (изузев Румуније)[3].
У ризику сиромаштва у текућој години и током најмање две од претходне три године, тј. у трајном ризику сиромаштва према подацима СИЛК истраживања (2016) било је 15,7% популације.
Осим тога, према подацима СИЛК истраживања (2016), 38,7% становништва Републике Србије (2,72 милиона) изложено је ризику сиромаштва или социјалној искључености. Та вредност је знатно већа од вредности просека 28 земаља ЕУ (23,5%), а већи удео становништва које је изложено ризику сиромаштва или социјалне искључености забележен је једино у Бугарској (40,4%) и Румунији (38,8%)[4].
Осећај сиромаштва веома је изражен у Србији. Скоро две трећине (63,9%) становништва је субјективно сиромашно, тј. на питање о могућности домаћинства у коме живе да „састави крај с крајем” одговарају са „тешко” и „веома тешко”. И по овом показатељу Србија се налази у самом врху у поређењу са земљама Европске уније.
Више информација и инфографике потражите на нашем сајту, у рубрици Статистика.
Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије остаје посвећен извештавању о стању најрањивијих у земљи ради унапређења њиховог положаја кроз развој политика социјалног укључивања. У складу са тиме, пружамо интензивну подршку институцијама и релевантним партнерима са циљем унапређења квалитета и доступности података о сиромаштву и социјалном укључивању.
—————
pdf [3 MB]
Оставите коментар