Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Транскрипт говора Надежде Сатарић (Удружење “Снага пријатељства – Amity”) на 29. Belgrade Ignite-у “Укључи се 2” (21. октобар 2014., Mixer House, Београд)

Одрастала сам поред баке Тијане коју сам много волела. Можда сам део те љубави уткала и у мој потоњи однос према старијима, однос који и данас имам. Сасвим случајно, мој први посао је био рад са старима, и то у време када се у Србији о њима није много причало, у време када их је било двоструко мање него што их је данас. Остала сам им верна до данашњих дана.

Данас у Србији сваки шести становник има 65 и више година. Тешко је данас бити стар у Србији, у друштву окренутом младима. Још је теже бити стар, бити болестан, немати подршку породице, немати редовне личне приходе, немати пензију. А нарочито је тешко бити све ово, а живети на југу и југоистоку Србије, тамо где је сиромаштво највеће. Данас у Србији 240.000 старијих људи живи без пензије. Била сам у прилици да упознам једног од тих људи у општини Црна Трава, једној од најсиромашнијих у Србији. Када је сазнао да долазим из Новог Београда, са жаром у очима ме је питао: “Јеси ли видела како су лепи оџаци на новобеоградској топлани?” Он је градио и те оџаке, као и многе друге на београдским топланама, зидао је грађевине 40 година као сезонац, радио је у Београду код послодаваца који му нису уплаћивали доприносе за пензију. И он данас живи тако што у сезони препешачи километре дневно берући печурке или боровнице да би преживео. Зато ви, који данас радите, а послодавци вам не плаћају доприносе за ПИО, или их плаћају на минималну цену рада – реагујте, мислите већ данас на сопствену старост и сигурност у њој.

Данас 250.000 старијих има потребу за подршком за самостално функционисање у свом стану или кући, у својој локалној заједници. Они који не могу сами да је обезбеде или не могу да се ослоне на подршку породице, у великом су проблему. За њих је држава, односно локална самоуправа,  у обавези да организује сервисе подршке за самостално функционисање у локалној заједници. У 2012. години су у Србији такви сервиси помоћи у кући постојали у 120 општина, а користило их је више од 13.000 старијих. У 2013. години, Влада је донела одлуку о забрани запошљавања нових радника у јавним установама, и свуда где су пружаоци ових услуга били центри за социјални рад – сервис је обустављен. У 40 општина ове услуге више не постоје, а број корисника је преполовљен: свега 6.500 старих је користило током 2013. и 2014. године. Али нису сви тако поступили, и ја ћу навести пример добре праксе из једне од најсиромашнијих и најмањих, али демографски најстаријих општина у Србији – Црне Траве. И тамо је Центар за социјални рад био пружалац услуга, али их је пренео на локално Удружење грађана “Осмех”, геронтодомаћице су прешле у ову организацију – и даље обилазе брдско-планинска села у Црној Трави, помажући педесетак најискљученијих старачких домаћинстава. Помажу им да спреме кућу, прибаве намирнице, спреме огрев за зиму, доносе им лекове, одводе их лекару када је то потребно. Нису их оставили саме на милост и немилост временским условима.

Не оставимо ни ми саме своје старе и не чекајмо да држава све реши. Ако нам је стало до будућности какву желимо – мислимо и о сопственој старости и осврнимо се и сада на своје најстарије. Мислимо о њима и запитајмо се да ли у нашој породици, у нашем окружењу има нека стара особа којој је потребна помоћ. Назовимо је телефоном, закуцајмо јој на врата, и упитајмо је да ли јој нешто треба. Како ми данас градимо свој однос према њима – такав однос ће сутра имати наша деца и унуци према нама. Ако макар свако десети међу вама тако уради – ова прича није била узалуд.

***

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије је и 2014. године, у сарадњи са удружењем “Србија у покрету”, обележио Међународни дан борбе против сиромаштва успешном реализацијом Београдског Ignite-а посвећеног темама социјалног укључивања. Тако је 29. Belgrade Ignite под насловом “Укључи се 2” – одржан 21. октобра 2014. године у београдском Mixer House-у – био прилика да се бројни присутни гледаоци инспиришу на борбу против предрасуда кроз петоминутне наступе осам сјајних презентерки које се свакодневно суочавају са разноврсним изазовима инклузије. Публика је, уз превод на знаковни језик, могла да сазна више о темама бриге о старијима, самохраног родитељства, социјалног предузетништва, социјалног укључивања након излечења од болести зависности, инклузије младих са проблемима у понашању, инклузивног образовања, живота особа с инвалидитетом, активизма и солидарности.

Мр Надежда Сатарић рођена је 1953. године у драгачевском селу Милатовићи. Дипломирала је, специјализирала и магистрирала социјалну политику на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. До 2000. године радила је на социјалној заштити старијих лица у београдским домовима пензионера на Карабурми и Бежанијској коси. Једна је од оснивачица Удружења “Снага пријатељства – Amity”, које је настало 1999. године, а у коме и ради од 2000. године. Посвећена је борби за стварање друштва за све генерације кроз подршку најугроженијим и дискриминисаним појединцима, групама и породицама, посебно деци и старијима. Бори се за њихово оснаживање и за активно учешће у креирању услуга социјалне заштите и друштвених политика које се тичу угрожених. Ужива у тенису и шетњи са унуцима. Надежда Сатарић пише за Блог о социјалном укључивању.