Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Све више младих у Европској унији због лоше ситуације на тржишту рада наставља да живи са родитељима што, поред осталог, има озбиљне последице по њихову независност, упозоравају стручњаци. Млади су највећа жртва економске кризе и уз стопу незапослености два пута већу од укупне у ЕУ муче их и сиромаштво и социјална искљученост. Нови подаци показују да се економске прилике у ЕУ лагано поправљају, али исти тренд се још не бележи код социјалних параметара. Стручњаци не желе да говоре о младима погђеним кризом као о “изгубљеној генерацији” и напомињу да су, упркос кризи, млади и даље у већини оптимисти у погледу будућности.

Извештај Европске фондације за унапређење услова живота и рада (Јурофаунд) о социјалној ситуацији младих потврдио је да су социјалне последице економске кризе у ЕУ бројне и указао на забрињавајуће трендове – да је број младих, посебно мушкараца, који живе са родитељима порастао између 2007. и 2011. године на 48% са 44% и да млади људи остају у родитељском дому до тридесете године у готово свим европским земљама, укључујући Данску и Аустрију.

Подаци из извештаја указали су и на раст сиромаштва младих људи од 2007. наовамо и потврдили да млади без посла често не само да се осећају искључени (из друштва), већ им је нарушена и психичка стабилност.

Сиромашни млади дефинисани су у извештају као они који немају новца да плаћају грејање, немају за месо или рибу сваки други дан и купују половну уместо нове одеће, каквих је 22% испитаника, као и они који не могу да једном годишње оду на одмор или позову пријатеље (27%).

Удео младих који трпе озбиљно сиромаштво повећан је од 2007. године за шест процентних поена, наводи се у извештају Јурофаунда (Eurofound).

У комбинацији са званичном просечном стопом незапослености младих у ЕУ од 23%, при чему је у Грчкој 55% а у Шпанији 53%, социјална искљученост те категорије становништва све је већа и то не само у кризом погођеној Грчкој или на Кипру. Наиме, и Шведска бележи “знатан раст” младих који се осећају маргинализовано.

“Извештај показује да економска криза тера растући број младих људи да наставе да живе у родитељском дому, што има озбиљне последице по њихову независност, прелазак у свет одраслих и њихово схватање социјалне искључености”, истакла је менаџерка истраживања у Јурофаунду Ана Лудвинек (Anna Ludwinek).

Незапосленост не пада

Упркос благом унапређењу макроекономске слике Европске уније и чињеници да Европска комисија очекује 2015. у ЕУ економски раст од 1,8%, социјални параметри, попут неједнакости, незапослености и ризика од сиромаштва, не следе тренд побољшања.

Европски синдикати недавно су Европској комисији представили своје истраживање о последицама пет година “управљања” кризом у ЕУ и социјалном стању Европе.

Подаци су алармантни – у 18 од 28 чланица ЕУ забележен је пад зарада и раст броја радника који живе у сиромаштву.

Као и друга истраживања, и ово је показало да су млади највише погођени.

И Каритас Европа, мрежа католичких добротворних организација које се боре за социјалну правду, представио је 27. марта у Атини извештај о последицама мера штедње у седам европских земаља – Грчкој, Ирској, Итаљи, Шпанији, Португалији, Шпанији и на Кипру.

Каритасов извештај, базиран на подацима Комитета за социјалну заштиту, потврдио је да су млади који треба да изађу на тржиште рада током тих година били највисе погођени кризом и најмање заштићени.

“Незапосленост младих је озибиљан проблем чије ће последице потенцијално остетити генерације младих и европско друштво уопште и тај проблем се протеже све до већих ризика за сиромаштво у старијим годинама”, упозорава се у Каритасовом извештају.

Нема изгубљене генерације

Истраживачи ипак не желе да користе термин “изгубљена генерација” јер га сматрају “негативним и обесхрабрујућим”, каже Ана Лудвинек.

Она додаје да млади у Европи, иако су жртве социјалне искључености, нису без наде и зато “изгубљена генерација” није одговарајући израз.

“Многи млади се заправо не осећају искљученима, али осећају да је живот постао веома компликован, да се њихове вредности не препознају, да не могу да нађу добар посао. То значи да они нису ‘одвојени’. Они се не осећају искљученима али желе промене и да се осећају цењеним. Зато ми не користимо термин ‘изгубљена генерација’ који је контрапродуктиван”, рекла је Лудвинек за EurActiv.com.

У прилог том ставу говоре и резултати истраживања оптимизма у погледу будућности код младих у ЕУ који је стабилан од 2007. у свим старосним групама. У погледу будућности две трећине испитаника су и даље оптимисти. Ипак, оптимизам је смањен у неким земљама, односно оним које је криза највише погодила.

Истраживање је указало и на чињеницу да неактивност и незапосленост утичу на младе људе да се мање ангажују у друштву кроз волонтирање и у друштвеним активностима (клубови, спорт), па чак и да мање користе интернет, иако би “значајан део” младих “желео да проводи више времена у волонтирању”.

Мање штедње, више улагања

У Каритасу Европа закључују, што су раније закључили и синдикати, да политике штедње нису пут за излазак из кризе.

Каритас је у свом извештају веома критичан према Европском фискалном уговору који је до данас узрок тензија између синдиката и влада.

“Структуре које је увела ЕУ у новој фискалној управи, укључујићи фискални уговор, оставиле су националним владама мало места за маневрисање у домену фискалне политике”, наводи се у извештају Каритаса и критикује “интернационализација штедње” – смањење расхода у економијама у кризи.

“Без промене правца политике, то значи много, много година штедње која ће негативно деловати на раст, и даље високу незапосленост и смањење услуга”, упозорава Каритас и закључује да “земље које то могу треба да изаберу спорији темпо консолидације у комбинацији са полтикама које подстичу раст”.

Синдикати имају сличан, мада не идентичан поглед на путеве за излазак из кризе и инсистирају да инвестиције и политике усмерене на запошљавање треба да преузму вођство од штедње.

Европски синдикати процењују да би инвестиције од 250 милијарди евра током десет година донеле 11 милиона нових радних места. Новац би, делом, могао да дође из борбе са избегавањем пореза и против превара а укупна сума би представљала “само четвртину онога што се троши за спас банака”.

Извор: EurActiv.rs