Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Sve više mladih u Evropskoj uniji zbog loše situacije na tržištu rada nastavlja da živi sa roditeljima što, pored ostalog, ima ozbiljne posledice po njihovu nezavisnost, upozoravaju stručnjaci. Mladi su najveća žrtva ekonomske krize i uz stopu nezaposlenosti dva puta veću od ukupne u EU muče ih i siromaštvo i socijalna isključenost. Novi podaci pokazuju da se ekonomske prilike u EU lagano popravljaju, ali isti trend se još ne beleži kod socijalnih parametara. Stručnjaci ne žele da govore o mladima pogđenim krizom kao o “izgubljenoj generaciji” i napominju da su, uprkos krizi, mladi i dalje u većini optimisti u pogledu budućnosti.

Izveštaj Evropske fondacije za unapređenje uslova života i rada (Jurofaund) o socijalnoj situaciji mladih potvrdio je da su socijalne posledice ekonomske krize u EU brojne i ukazao na zabrinjavajuće trendove – da je broj mladih, posebno muškaraca, koji žive sa roditeljima porastao između 2007. i 2011. godine na 48% sa 44% i da mladi ljudi ostaju u roditeljskom domu do tridesete godine u gotovo svim evropskim zemljama, uključujući Dansku i Austriju.

Podaci iz izveštaja ukazali su i na rast siromaštva mladih ljudi od 2007. naovamo i potvrdili da mladi bez posla često ne samo da se osećaju isključeni (iz društva), već im je narušena i psihička stabilnost.

Siromašni mladi definisani su u izveštaju kao oni koji nemaju novca da plaćaju grejanje, nemaju za meso ili ribu svaki drugi dan i kupuju polovnu umesto nove odeće, kakvih je 22% ispitanika, kao i oni koji ne mogu da jednom godišnje odu na odmor ili pozovu prijatelje (27%).

Udeo mladih koji trpe ozbiljno siromaštvo povećan je od 2007. godine za šest procentnih poena, navodi se u izveštaju Jurofaunda (Eurofound).

U kombinaciji sa zvaničnom prosečnom stopom nezaposlenosti mladih u EU od 23%, pri čemu je u Grčkoj 55% a u Španiji 53%, socijalna isključenost te kategorije stanovništva sve je veća i to ne samo u krizom pogođenoj Grčkoj ili na Kipru. Naime, i Švedska beleži “znatan rast” mladih koji se osećaju marginalizovano.

“Izveštaj pokazuje da ekonomska kriza tera rastući broj mladih ljudi da nastave da žive u roditeljskom domu, što ima ozbiljne posledice po njihovu nezavisnost, prelazak u svet odraslih i njihovo shvatanje socijalne isključenosti”, istakla je menadžerka istraživanja u Jurofaundu Ana Ludvinek (Anna Ludwinek).

Nezaposlenost ne pada

Uprkos blagom unapređenju makroekonomske slike Evropske unije i činjenici da Evropska komisija očekuje 2015. u EU ekonomski rast od 1,8%, socijalni parametri, poput nejednakosti, nezaposlenosti i rizika od siromaštva, ne slede trend poboljšanja.

Evropski sindikati nedavno su Evropskoj komisiji predstavili svoje istraživanje o posledicama pet godina “upravljanja” krizom u EU i socijalnom stanju Evrope.

Podaci su alarmantni – u 18 od 28 članica EU zabeležen je pad zarada i rast broja radnika koji žive u siromaštvu.

Kao i druga istraživanja, i ovo je pokazalo da su mladi najviše pogođeni.

I Karitas Evropa, mreža katoličkih dobrotvornih organizacija koje se bore za socijalnu pravdu, predstavio je 27. marta u Atini izveštaj o posledicama mera štednje u sedam evropskih zemalja – Grčkoj, Irskoj, Italji, Španiji, Portugaliji, Španiji i na Kipru.

Karitasov izveštaj, baziran na podacima Komiteta za socijalnu zaštitu, potvrdio je da su mladi koji treba da izađu na tržište rada tokom tih godina bili najvise pogođeni krizom i najmanje zaštićeni.

“Nezaposlenost mladih je ozibiljan problem čije će posledice potencijalno ostetiti generacije mladih i evropsko društvo uopšte i taj problem se proteže sve do većih rizika za siromaštvo u starijim godinama”, upozorava se u Karitasovom izveštaju.

Nema izgubljene generacije

Istraživači ipak ne žele da koriste termin “izgubljena generacija” jer ga smatraju “negativnim i obeshrabrujućim”, kaže Ana Ludvinek.

Ona dodaje da mladi u Evropi, iako su žrtve socijalne isključenosti, nisu bez nade i zato “izgubljena generacija” nije odgovarajući izraz.

“Mnogi mladi se zapravo ne osećaju isključenima, ali osećaju da je život postao veoma komplikovan, da se njihove vrednosti ne prepoznaju, da ne mogu da nađu dobar posao. To znači da oni nisu ‘odvojeni’. Oni se ne osećaju isključenima ali žele promene i da se osećaju cenjenim. Zato mi ne koristimo termin ‘izgubljena generacija’ koji je kontraproduktivan”, rekla je Ludvinek za EurActiv.com.

U prilog tom stavu govore i rezultati istraživanja optimizma u pogledu budućnosti kod mladih u EU koji je stabilan od 2007. u svim starosnim grupama. U pogledu budućnosti dve trećine ispitanika su i dalje optimisti. Ipak, optimizam je smanjen u nekim zemljama, odnosno onim koje je kriza najviše pogodila.

Istraživanje je ukazalo i na činjenicu da neaktivnost i nezaposlenost utiču na mlade ljude da se manje angažuju u društvu kroz volontiranje i u društvenim aktivnostima (klubovi, sport), pa čak i da manje koriste internet, iako bi “značajan deo” mladih “želeo da provodi više vremena u volontiranju”.

Manje štednje, više ulaganja

U Karitasu Evropa zaključuju, što su ranije zaključili i sindikati, da politike štednje nisu put za izlazak iz krize.

Karitas je u svom izveštaju veoma kritičan prema Evropskom fiskalnom ugovoru koji je do danas uzrok tenzija između sindikata i vlada.

“Strukture koje je uvela EU u novoj fiskalnoj upravi, uključujići fiskalni ugovor, ostavile su nacionalnim vladama malo mesta za manevrisanje u domenu fiskalne politike”, navodi se u izveštaju Karitasa i kritikuje “internacionalizacija štednje” – smanjenje rashoda u ekonomijama u krizi.

“Bez promene pravca politike, to znači mnogo, mnogo godina štednje koja će negativno delovati na rast, i dalje visoku nezaposlenost i smanjenje usluga”, upozorava Karitas i zaključuje da “zemlje koje to mogu treba da izaberu sporiji tempo konsolidacije u kombinaciji sa poltikama koje podstiču rast”.

Sindikati imaju sličan, mada ne identičan pogled na puteve za izlazak iz krize i insistiraju da investicije i politike usmerene na zapošljavanje treba da preuzmu vođstvo od štednje.

Evropski sindikati procenjuju da bi investicije od 250 milijardi evra tokom deset godina donele 11 miliona novih radnih mesta. Novac bi, delom, mogao da dođe iz borbe sa izbegavanjem poreza i protiv prevara a ukupna suma bi predstavljala “samo četvrtinu onoga što se troši za spas banaka”.

Izvor: EurActiv.rs