Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Млади у Србији немају интересовања и могућности да путују по земљи и упознају богатство културе. Учесници пројекта Отпакивање из 12 градова широм Србије, који су добили прилику да се повежу и раде заједно, сматрају да је то грешка. Они, иако долазе из различитих средина, како по величини тако и по етничком саставу, ипак сматрају да их више тога повезује него што их раздваја. Помоћница министра за омладину Снежана Клашња рекла је да је тај пројекат чији је циљ повезивање младих и развијање толеранције, добар пример остваривања Националне стратегије за младе у пракси.

Извршна директорка Београдског центра за људска права Весна Петровић рекла је на заврђном догађају пројекта Отпакивање да су млади током пројекта прешли укупно више од 10.000 километара да би се сретали једни са другима.

Помоћница министра за омладину Снежана Клашња рекла је да је Отпакивање пример остваривања Националне стратегије за младе у пракси. Како је навела, пројекат је посебно вредан јер је омогућио да млади широм Србије упознају једни друге, искажу потенцијале, разбију предрасуде и да се гради култура мира и толеранције и створи могућност за прављење нових пројеката.

Она је рекла и да је нова Национална стратегија за младе за период од 2015. до 2025. усвојена 27. фебруара у Влади Србије.

Заменица поверенице за заштиту равноправности Љиљана Лончар рекла је да се често дешава да су млади нетолерантни и да је одговорност читавог друштва да то не буде тако. Она је истакла да толерантан не значи бити попустљив јер толерантни држе до свог мишљења, али поштују туђе.

Координаторка пројекта Невена Николић рекла је да је циљ завршног догађаја да млади представе креативне садржаје које су створили кроз ангажовање дуго годину дана, што је названо завршно Отпакивање.

На завршном догађају у Дому омладине у Београду додељена је и награда Канцеларији за младе у Прибоју, која је по избору стручног жирија и гласача на друштвеној мрежи Фејсбук (Facebook) направила најбољи културни пакет, односно креативан израз одлика своје локалне заједнице. Награђена је и Јована Остојић за причу “Кад се млади играју рата” коју је написала у оквиру пројекта.

Невена Николић је као најзанимљивији резултат пројекта издвојила представу “Кућа великог рата” која је изведена у Београду у оквиру завршног догађаја, пошто је претходно играна у још 5 градова у Србији. Николићева је указала, међутим, и на специфичност рада са младима, јер је реч о отвореном процесу у којима млади добијају прилику да се изразе како желе.

Превазилажење разлика

Фокус пројекта је превазилажење разлика, а тај циљ је, према речима координаторке пројекта, остварен кроз двоструки приступ – превентивни, кроз повезивање младих који су се међусобно посећивали и заједно радили, али и проблематизовањем кроз представу која је настала на основу њиховог креативног изражавања.

Размена младих са Савског венца и Босилеграда издвојена је као пример практичног значаја пројекта на подстицању отворености и према другима и упознавању богатства које представља различитост у Србији.

Млади из Босилеграда, у коме је велика већина тановништва бугарске националности разменило је свој културни пакет са младима из београдске централне општине Савски венац.

То је била прилика за младе из мале средине и удаљеног града на граници са Бугарском да упознају живот у великом граду, рекла је Сузана Семан из Канцеларије за младе у Босилеграду.

Јелена Вранеш из Канцеларије за младе Савски венац је као главне одлике Босилеграда издвојила блискост људи, топлину и гостољубивост. Млади су, како је навела, имали прилике да виде и фолклорне игре и да стекну нова пријатељства.

Млади не путују по Србији

Закључак Јелене Вранеш је да млади греше што недовољно путују по другим деловима Србије. Поред мањка новца, узрок за то је и што се приликом одабира дестинације недовољно пажње поклања Србији, већ се пре свега тежи одласку у иностранство.

Сличног је мишљења и Срђан Стефановић, учесник пројекта из Пожеге, који је рекао да млади нажалост једино кроз овакве пројекте могу да путују и боље упознају Србију, али и истакао да пројекат није био “туристичка понуда” већ прилика за упознавање другачијих средина.

Млади из Пожеге су се дружили са вршњацима из Темерина, што им је омогућило да упознају живот у вишенационалној средини, рекао је он.

Додао је да је пројекат омогућио и да се размене примери добре праксе у раду канцеларија за младе.

У циљу промоције различитости, у оквиру пројекта у Пожеги коришћена је песма “Сви смо људи” коју је раније припремила Канцеларија за младе и за коју је снимљен спот у коме учествују деца и млади, укључујући и младе из мањинских група.

Близина ЕУ и културне разлике

Млади из Врања су са вршњацима из Бачког Петровца разменили искуства и једни другим представили средине у којима живе. Тако су Врањанци кроз 15 задатака које су им поставили млади из Бачког Петровца откривали знаменитости тог војвођанског места, а заузврат су их упознали са културном и историјом Врања.

Како су за ЕурАктив рекли млади из Врања, циљ је био да се “споје север и југ”, а и поред разлика у менталитету преовладале су сличности и позитивна енергија.“Више је сличности него разлика”, рекао је координатор пројекта у Врању Филип Ђорђевић.

Софија Антић из Врања је рекла да је стекла утисак да су млади из Бачког Петровца “више проевропски оријентисани”, односно либералнији, а то је објаснила географском близином тог дела Србије ЕУ.

На завршном догађају у Дому омладине, млади су позвани да искажу шта за њих значи различитост и окарактерисали су је као нормалну појаву, уметност, богатство, поштовање и јединственост.

“Различитост нам омогућава да упознамо другачије од себе и проширимо видике”, једна је од порука исписаних на белим паноима у холу Дома омладине Београда.

“Различитост је неговање мишљења упкос комфору”, дефиниција је једног од учесника.

Борба младих са поплавама

Специфично искуство имали су млади из Обреновца, који су се током пројекта суочили са разорним поплавама, па су променили и фокус активности.

Координатор Савета за младе Обреновца Бранко Савић рекао је да је почетни план био да млади изађу из шаблонског понашања и друштвено се ангажују. Након поплава су желели да укажу да култура не сме да умре због тешких околности.

Део културног пакета овог града су текстови, песме, фотографије и видео снимци настали током и након поплава.

Млади Обреновца су током пројекта имали прилику да оду у Бујановац, што је, по речима Спасића, било занимљиво искуство у контексту превазилажења разлика јер је реч о другачијој и мултиетничкој средини.

Спасић на различитост гледа као на доказ да друштво прави разлику, док су људи у суштини сви исти.

Извор: EurActiv.rs

***

Представа “Кућа Великог Рата” у Дому омладине Београда

Представа “Кућа Великог Рата” Александре Јелић, која се по сценарију Милене Богавац а кроз форму риалити шоу програма, бави национализмом младих људи и механизмима манипулације који гурају младе да буду нетолерантни и нетрпељиви према другима, изведена је 27. фебруара у Дому омладине Београда. “Кућа Великог рата”, настала у склопу пројекта “Отпакивање 2014/15″ Београдског центра за људска права, напунила је салу Американа.

У публици су се смењивали смех, тајац и аплаузи док су “такмичари”, борећи се за поене и “пасош Европске уније”, покушавали да се уклопе у националистичке клишее уз “помоћ” водитеља-манипулатора.

Концепт представе је да шесторо младих људи, који су примљени у “Кућу Великог Рата” на основу своје тврдње да су “толерантни”, учествује у играма и припремљеним ситуацијама у којима се заправо потенцира све супротно од толеранције, а онда њихове реакције оцењује публика, чијим се националним осећањима манипулише.

Такмичари између “тачака” изводе “рекламе” којима се демонстрирају ксенофобија, милитантни шовинизам, итд, а све за “спонзоре програма” за које се у финишу испоставља да су како националистичка десница, тако и невладин сектор и трговци оружјем.

До демаскирања целог механизма долази када се од једног такмичара, којем су одузети бодови због приговарања водитељу, затражи да се “искупи” тако што ће одредити ко је од такмичара “најмање Србин”.

При свему томе, ниједан такмичар није “чист” – неки су етнички “мешани”, или су друге националности а претварају се да су Срби, или су бивше избеглице, са траумама од неприхватања у друштву, итд.

Видевши да се од толеранције дошло до “пребројавања крвних зрнаца”, они су се на крају побунили, схватили да могу до Европске уније и без “пасоша” и – напустили шоу, а онда је водитељ покушавао да из публике регрутује нове такмичаре, уз питање “да ли сте толерантни”.

У саопштењу објављеном пре представе, творци су навели да је риалити шоу програм “као микро друштвено устројство засновано на вештачки изазваним сукобима а посредовано медијима који односе међу људима претварају у свој производ и робу која се продаје за рејтинг, гледаност, рекламе и новац – изабран као форма најближа масовној култури последње две деценије”.

“Ова форма је у необичном драматуршком поступку укрштена са истинитим причама младих људи који учествују у овој представи – да би се добила зачудна комбинација смешног и ужасног, нашминканог медијског спектакла и сировог документаризма, болна слика стварности заснована на страху од разлицитости”, додаје се у саопштењу.

Такође се указује да представа “показује шта се дешава када појмови као што су ‘толеранција’ и ‘Европске унија’ изгубе своје стварно значење а постану средства за поткусуривање других појединаца и етничких заједница”.

Представа је настала као резултат тромесечног драмског процеса, и у њој играју Демир Мекић, Јован Булут, Нина Цветковић, Алекса Тадић, Марија Тубић, Марија Панић и Лидија Младеновић.

Пројекат је окупио више од 2.000 младих људи у 12 градова Србије који су учествовали у креирању креативних пакета као медија за комуницирање сличности/различитости етничких група којима припадају.

Аутор: Јован Ристић, новинар агенције Бета

Преузето са www.euractiv.rs