Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Ауторка: Гордана Матковић

Увод

У овом кратком прегледу указано је на један број мера социјалне заштите које су предузете широм света и на Западном Балкану током првих месеци трајања пандемије и сагледани су могући правци интервенције у Србији у будућности. Разматрање потенцијалних мера које могу да се предузму у случају кризе је значајно имајући у виду да је могућ нови талас вирусне инфекције, са евентуалним поновним увођењем забране кретања и са сличним последицама за најсиромашније и угрожене. Додатно, Србија је изложена и природним катастрофама (поплавама, на пример), те постоји потреба да се размишља и о успостављању флексибилног система социјалне заштите који би омогућио правовремену и адекватну реакцију у случају ванредних ситуација.

Овом приликом нису разматране мере које се односе на напоре да се одржи постојећи ниво запослености, унапређење накнада по основу социјалног осигурања или активне мере на тржишту радне снаге.

Преглед мера

На основу међународног прегледа одговора система социјалне заштите на Covid-19 Светске банке до 10. јула (Gentilini et al., 2020), 200 земаља/територија је имплементирало 1.055 мера социјалне заштите у ширем смислу (интервенције у области социјалне помоћи, социјалног осигурања и интервенције на тржишту рада).

Најчешћа врста интервенције односи се на социјална давања која се не заснивају на доприносима, финансирана из буџета^[1] – 638 мера, преко 60% од укупног броја. Ова давања је добило преко милијарду корисника у 176 земаља. Преко 70% мера су део нових програма (454 од 638 мера), а 79 мера су једнократна давања.

Половина програма социјалних давања односи се на новчана давања (298). Трајање програма новчаних давања се креће од 1 до 12 месеци, у  просеку око 3 месеца (на основу података за 71 програм). Износи су великодушни, у просеку 29% месечног нивоа БДП по становнику – према процењеној вредности БДП-а по становнику за Србију 2019. године (Републички завод за статистику, 2020) износе приближно 18.800 РСД.

Према ранијим прегледима, велики број земаља (57) користио је социјалне регистре да би проширио обухват корисника (Gentilini et al., 2020а).

Табела 1: Типови програма

Извор: Gentilini et al. (2020)

Графикон 1. Преглед унапређења програма помоћи

Извор: Gentilini et al. (2020)

Према подацима Међународне организације рада (ILO, 2020) преглед свих интервенција у области социјалне заштите садржан је у Табели у наставку:

Табела 2: Десет најчешћих реакција на кризу у оквиру програма социјалне заштите

Извор: ILO (2020)

У условима ограничених фискалних средстава препоручују се таргетиране мере. Уколико је циљ додељивања новчаних давања да се повећа агрегатна тражња, треба имати у виду да ће сиромашнији сигурно ова средства усмерити на потрошњу, док бољестојећи могу део да пренесу на штедњу. Отуда се и у том случају препоручују мере које таргетирају сиромашније (IMF, 2020).

Према извештају Европске мреже против сиромаштва у Европској унији „многе земље појачавају потпору дохотку као краткорочну меру усмерену на оне на које је утицао COVID-19; повећавају ниво и обухват минималног дохотка^[2] и ниво накнада за незапослене“ (EAPN, 2020, с.3).

На Западном Балкану су корисници социјалне помоћи током кризе добили додатна давања (поједине општине у Босни и Херцеговини, Македонија и Црна Гора), двоструке износе регуларне помоћи (Албанија), па и више (Косово^[3]).^[4] Иако су износи ових давања широм региона углавном ниски, а у појединим случајевима и само једнократни (Црна Гора) или ограничени на поједине локалне самоуправе (Босна и Херцеговина)^[5], адекватност давања најсиромашнијима је ипак унапређена.

Табела 3: Помоћ корисницима социјалних давања која се не заснивају на доприносима, Западни Балкан 2020.

Извор: Матковић & Stubbs, 2020.

Македонија, Албанија и Косово су проширили и круг корисника социјалне помоћи (проширени обухват). Македонија је привремено суспендовала све критеријуме за остваривање права на новчану социјалну помоћ, осим доходовог цензуса и то до краја 2020. године (Влада на Република Северна Македонија, 2020). Албанија и Косово су током кризе проширили обухват кроз укључивање корисника који су током последње године конкурисали за помоћ али су одбијени и/или на оне који су изгубили право и нису га обновили (World Bank, 2020; Republic of Kosovo, Ministry of Finance and Transfer, 2020).

Владе Косова и Македоније су повећале и адекватност социјалних пензија. Као и за кориснике социјалне помоћи, Македонија је и за кориснике социјалних пензија продужила током додатних 5 месеци право на тзв. енергетски додатак који ова домаћинства уобичајено добијају само током зимских месеци. Корисници социјалних пензија на Косову чија су примања мања од 100 евра месечно су остваривали додатних 30 евра током трајања првог удара пандемије.

Све земље су углавном аутоматски продужиле социјална давања корисницима којима су права истекла током кризе (укључујући и она у оквиру дечије заштите).

Србија је једина земља која током кризе није повећала адекватност или обухват програма који су усмерени на најсиромашније. Велики део најугроженијих у Босни и Херцеговини је такође остао без додатне новчане подршке.

Помоћ у натури

Екстремно сиромашни који живе у ромским насељима су у већини земаља током опште забране кретања добили пакете хране или хигијенских производа, често као део донаторске помоћи. Одлагање плаћања рачуна, било за комуналне услуге или за електричну енергију, је такође био уобичајен вид подршке. Може се наићи и на примере локалних самоуправа који су обезбеђивали пакете помоћи за пензионере са минималним пензијама (Београд). Судећи према наводима Црвеног крста, Народне кухиње су углавном наставиле да раде широм региона. Влада Републике Српске је додељивала пакете основних животних намирница социјално угроженим домаћинствима.

Многе владе су увеле и нове програме новчаних давања, углавном једнократне, који су били усмерени на незапослене (Албанија, Црна Гора, Косово) или чак на све грађане (Србија). Србија је једна од 5 земаља у свету^[6] која је свим пунолетним грађанима доделила тзв. 100 евра помоћи, али тек након што је забрана кретања укинута. Укупни расходи за ове намене су износили 1,3% БДП-а из 2019. године. Админстративна решења за пријављивање и исплату су била веома ефикасна.^[7]

Косово је направило напор да обухвати и домаћинства која остварују доходак искључиво у оквиру неформалне економије. Током три месеца трајања пандемије уведен је нови програм за који су могла да се пријаве сва домаћинства која не остварују приход од формалне запослености или буџетских давања. Пријава је једноставна, подразумева само изјашњавање носиоца домаћинства, а помоћ је у износу од 130 евра месечно (Republic of Kosovo, Ministry of Finance and Transfer, 2020).

Део помоћи је био усмерен и на кориснике социјалних накнада по основу социјалног осигурања. Тако је на пример током прва три месеца пандемије у условима ванредног стања једнократна помоћ додељена свим пензионерима у Србији (35 евра) и корисницима минималне пензије у Црној Гори (50 евра). У Албанији је уведена повољнија индексација и нови праг за минимални и максималну пензију. Албанија је удвостручила износе накнаде у случају незапослености, а Македонија је релаксирала услове за стицање права на ову накнаду за оне који су током пандемије изгубили посао.

Уочљиво је да упркос надпросечној угрожености, породице са децом нису добиле додатну помоћ, иако већина земаља додељује дечије додатке уз проверу материјалног стања. У Србији су свеукупно посматрано породице са децом добиле мање износе помоћи у односу на породице без деце, имајући у виду да су само одрасли имали право на универзалну помоћ, а да је једина друга помоћ била додељена пензионерима. За разлику од пензионера и корисника НСП којима је универзална помоћ додељена по аутоматизму, одрасли чланови из породица које су корисници дечијег додатка су морали да се пријављују. Дакле, без обзира што њихови подаци постоје у информационом систему и што постоје докази о њиховој угрожености, сиромашним породицама са децом није додељена ни ова мала привилегија.

У већини земаља породице које живе у неусловним и пренасељеним ромским насељима нису добиле довољну подршку, а пријављени су и случајеви дискриминације.^[8] У Србији су под притиском невладиних организација обезбеђене цистерне са пијаћом водом за ромска насеља, као и прикључивање на систем домаћинстава којима је укинута струја због неплаћених рачуна.^[9]

Резиме мера социјалне помоћи у новцу и у натури у Србији

Највећи део мера у Србији је био усмерен на превенцију губитка посла и на подршку малим и средњим предузећима. У оквиру социјалне заштите, додељена је новчана помоћ пензионерима (35 €), а након укидања ванредног стања и свим одраслим грађанима Србије (100 €). Аутоматски су продужена права корисницима социјалних давања  за време трајања ванредног стања, а омогућен је и електронски пријем захтева.  Поједине локалне самоуправе су доделиле пакете помоћи, а уз помоћ UNICEF-а обезбеђена је хуманитарна помоћ једном броју ромских насеља. Више локалних самоуправа је одобрило одложено плаћање комуналних рачуна и одустало од покретања принудне наплате за време ванредног стања, а Електропривреда Србије је објавила да неће обрачунавати камате онима који касне са плаћањем рачуна за струју.

Мере у области услуга социјалне заштите, резиденцијалних или у заједници, биле су превасходно рестриктивне (забране посета, престанак рада), те су услуге, које ионако нису распрострањене ни у једној земљи Западног Балкана, постале још мање доступне.^[10] Док се обухват смањивао, тражња за услугама је драматично порасла поготово у условима забране кретање.

Подршка појединим групама, као што су на пример бескућници, је готово потпуно изостала.^[11] Утицај кризе на друге специфичне групе није документован (жртве трафикинга, зависнике или затворенике, на пример).

С обзиром да су школе, дневни боравци и лични пратиоци престали са радом, деца са инвалидитетом су остала без подршке изван породичног круга. Има индиција и да је широм региона порастао број жртава породичног насиља.

У појединим срединама паралелно са привременим затварањем услуга, порастао је број волонтера. Парадоксално је да су дневни боравци или помоћ у кући престали са радом, те да су уместо акредитованих непосредних пружалаца услуга, ангажовани  волонтери, често и без додатне провере. Судећи према различитим интернет изворима проширила се подршка путем телефона, Фејсбука и  web платформи. У почетку су постојали и проблеми са издавањем дозвола за кретање како за професионалце, тако и за породицу и неформалне пружаоце услуга.

У Србији су предузети велики напори како би се заштитили корисници резиденцијалних институција и велики број мера је био усмерен на функционисање домова за смештај.^[12] Локалне самоуправе су биле дужне да обезбеде функционисање најраспрострањеније ванинституционалне услуге помоћ у кући, у складу са одлуком надлежног министарства.^[13] У реалности изгледа да је у многим срединама услуга само делимично функционисала, због укидања јавног саобраћаја, одласка на боловање запослених, а у почетку и из страха.^[14] Дневни боравци за децу са инвалидитетом су били затворени, али су поједине институције организовале телефонску и Фејсбук комуникацију са корисницима.^[15] Услуга персоналне асистенције се углавном одвијала несметано, иако су постојале тешкоће да се обезбеде дозволе за кретање.^[16] У појединим срединама су постојали проблеми и са функционисањем услуге лични пратилац детета.^[17]

Потенцијалне мере у време кризе

I Новчана давања и накнаде

Преглед стратешких опредељења, савета и практичних мера показује да се у време кризе пре свега препоручује ширење постојећих програма који се додељују уз проверу материјалног стања, како у смислу адекватности давања (вертикално), тако и у смислу проширења обухвата корисника (хоризонтално).

1. Повећање износа помоћи који се додељују постојећим корисницима, према критеријуму сиромаштва

У Србији би се повећање адекватности/износа помоћи односило на:

a) Кориснике новчане социјалне помоћи

Повећани износи у току периода трајања кризе би свакако били оправдани имајући у виду да номинални актуелни износи помоћи нису адекватни и да су недовољни за преживљавање и излазак из сиромаштва (било апсолутног, било релативног).

Посебно треба поменути да због драматичног умањена тражње за радном снагом и повећања незапослености није потребно да се води рачуна о утицају висине помоћи на мотивацију корисника да се запосле и раде.

Сиромашним корисницима НСП током трајања пандемије нису доступне уобичајене стратегије преживљавања као што су дознаке из иностранства које су умањене или већим делом обустављене. Током забране кретања било је онемогућено и ангажовање у сфери неформалне економије, као и сезонски радови у пољопривреди који представљају допуну прихода корисника социјалне помоћи. Током ванредног стања је у појединим локалним срединама смањена и додатна помоћ, а затварање образовних институција значило је и укидање бесплатне ужине у школама и предшколским установама.

Јасно је такође да најсиромашнији немају уштеђевину, да у условима истовремене угрожености целокупне популације немају од кога да позајме новац, док с друге стране постоје додатни расходи ради куповине маски, хигијенских средстава, лекова који се не издају на рецепт и сл.

b) Кориснике дечијег додатка

Корисници дечијег додатка су сиромашне породице са децом, којима се у Србији ово право додељује уз проверу материјалног стања. Приходни цензус за дечији додатак је незнатно изнад цензуса за НСП и приближно је једнак линији релативног сиромаштва.

И породицама које су корисници дечијег додатка нису доступне уобичајене стратегије преживљавања, а могуће је и да су поједини родитељи који су евентуално били запослени на привременим и повременим пословима, остали без посла и извора прихода.

Повећани расходи су и у овом случају разумно оправдање за додељивање додатних износа помоћи. Ово поготово ако имамо у виду да је према налазима SILC анкете  2018. године 40% грађана Србије процењивало да домаћинства у којима живе не могу да се суоче са изненадним трошковима од 10.000 динара.^[18]

2. Проширење обухвата социјалним давањима који се додељују уз проверу материјалног стања – укључивање нових корисника

Када настане криза сматра се да је мањи проблем грешка укључености него грешка искључености и да је важна брзина реаговања. Другим речима важније је да неко не остане без помоћи и да је добије што пре у тренутку док криза још увек траје.

Обухват сиромашних по критеријуму апсолутног сиромаштва програмом НСП у Србији није потпун, теоријски приближно износи само 50% (Влада Републике Србије, 2018). Дакле велики број појединаца који не могу да задовоље основне потребе нису корисници помоћи, а у време свеопште кризе им нису на располагању ни други механизми преживљавања. Такође, значајан део популације је непосредно изнад апсолутне линије сиромаштва, на шта указују подаци о сензитивности линије сиромаштва (Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије, 2019).

Потенцијално брзо ширење круга корисника би могло да укључи:

• Домаћинства са статусом енергетски угроженог купца, која су такође сиромашна и којима се право додељује на основу провере материјалног стања (осим оних који су истовремено корисници НСП и ДД),
• Домаћинства која су аплицирала за НСП која су одбијена непосредно пре него што је криза започела, а која су испуњавала приходни критеријум (а нису имовински, на пример), или су одбијени због веома малог износа за који су прелазили приходни цензус,
• Привремено укључивање у право свих оних који су поднели жалбу због одбијања права,
• Вишегодишње кориснике НСП који су изгубили право због условљавања радним ангажовањем,
• Кориснике једнократних помоћи на локалном нивоу, током последњих годину дана, евентуално према квоти која би се доделила ЈЛС, а према члану 110 Закона о социјалној заштити који омогућава да се локалним самоуправама пренесу средства из буџета Републике Србије за доделу једнократне помоћи у случајевима изузетног угрожавања животног стандарда великог броја грађана,
• Породице које су аплицирале за дечији додатак и оне које су изгубиле право због нередовног похађања школе или за децу која су управо постала пунолетна,
• Роме који живе у неусловним ромским насељима (area-based таргетирање), укључивањем у програм дечијег додатка без провере материјалног стања.

3. Додатне напомене, регулација и организациона питања

Имајући у виду евентуално пролонгирано трајање кризе, поред краткорочних мера  могуће је да се размотри и релаксирање критеријума за остваривање права и на НСП и на дечији додатак на дужи рок, посебно оних који су везани са имовински цензус и условљавање радним ангажовањем.

Свакако треба поменути и аутоматско продужење права за постојеће кориснике, као што је већ урађено, и пријављивање нових корисника по упрошћеној процедури. Било би корисно да се ове процедуре прецизно дефинишу уз евентуално навођење докумената која могу да се доставе накнадно, одређивање умањених износа помоћи ако не постоје подаци да је апликант раније био корисник социјалних давања и сл.

Могуће је да се размотри и опција једнократних давања за домаћинства која не добијају државну помоћ, а у којима нико од чланова није запослен у формалном сектору нити остварује права по основу социјалног осигурања.

Посебно би било значајно да се истраже нови модалитети плаћања који су се брзо развили у великом броју земаља, а који могу да буду од одлучујуће важности у условима забране кретања и када банке не раде са новим клијентима током више месеци (Una et al., 2020). Мобилни новац или електронски трансфери у виду е-ваучера за храну и хигијену решили би велике дистрибуционе проблеме додељивања помоћи у натури или ризичног функционисања Народних кухиња.

За поједине циљне групе, као што су на пример бескућници неопходно да се предвиди дељење пакета храна на унапред одређеним пунктовима, без додира са корисницима.

Успостављање информационог система (социјалних регистара) који су у бројним земљама представљали важан извор података о угроженим појединцима и породицама, несумњиво је значајно како би систем социјалне заштите спремније дочекао кризе у будућности.

Нови закон о социјалној заштити свакако треба да предвиди могућност и прецизира начин на који би се право на новчану социјалну помоћ аутоматски проширило и у вертикалном и у хоризонталном смислу у условима кризе. Ту врсту промене би требало унети и у Закон о финансијској подршци породицама са децом, за дечије додатке.

Ванредна ситуација као што је ова узрокована опасностима од ширења COVID-19 вирусне инфекције поново упозорава да хитно морају да се решавају неприхватљиви услови живота у ромским насељима.

Најзад, за сваки од наведених сценарија ширења мрежа социјалне сигурности потребно је проценити и финансијске ефекте, како би избор могао да се изврши имајући у виду и фискално оптерећење.

II Услуге социјалне заштите

Најважније мере у домену услуга социјалне заштите свакако пре свега подразумевају ширење броја корисника и адаптацију у регулативној и организационој сфери.

Проширење обухвата корисника посебно је значајно у условима забране кретања, а потенцијални нови корисници су:

• Старачка домаћинства (сви чланови старији од 65 година),
• Домаћинства у којима поред старијих од 65 година живе још само особе са инвалидитетом,
• Домаћинства у којима живи само једна или више особа с инвалидитетом, без обзира на старост,
• Домаћинства у удаљеним руралним/планинским областима која су одсечена због укидања или драстичног смањења јавног превоза,
• Самохрани родитељи са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом,
• Домаћинства у којима су сви чланови у самоизолацији,
• Деца родитеља који су оболели или су хоспитализовани због Covid-19 или других здравствених проблема,
• Жртве породичног насиља, мигранти и бескућници који нису користили услуге .

Локалне самоуправе у чијој је надлежности већина ванинституционалних услуга социјалне заштите би најпре морале да израде и/или преиспитају своје планове за поступање у ванредним ситуацијама. Посебно треба да се припреме за функционисање услуга током периода у којима је кретање ограничено или потпуно забрањено те да на пример:

• Иницирају пријављивање домаћинстава којима у екстремним условима може да затреба подршка,
• Начине спискове волонтера и да започну њихову проверу и обучавање (у сарадњи са Црвеним крстом, на пример),
• Припреме генеричке спискове ради брзог и ефикасног издавања дозвола за кретање припадника појединих угрожених група и појединаца који се о њима старају.

На националном нивоу свакако треба анализирати све мере које су предузимане у установама за смештај корисника, што је и покренуто у сарадњи са Светском здравственом организацијом.^[19] Посебно би требало критички да се преиспита функционисање контролне функције, с обзиром да у појединим установама нису испоштоване инструкције, што је довело до трагичних последица.^[20] У већини институција би требало да се преиспитају планови поступања у ванредним ситуацијама.

Потребно је и да се формулишу нови привремени стандарди и реорганизација услуге помоћ у кући  која је свакако кључна и за старе и за особе са инвалидитетом у условима забране кретања и смањеног броја запослених (обезбеђење само основних намирница и достављање лекова, без уласка у кућу, већи број корисника по геронтодомаћици и сл.).

Важно би било да се размотре и стандарди других услуга и посебно да се сагледају могући модалитети рада дневних боравака за децу и младе са инвалидитетом. Не треба изгубити из вида да запослени у овим установама могу да преузму и неке друге улоге током кризних времена (слично персоналним асистентима, организовање радионица у природи, шетње и сл.). Заједно са специјалним школама и дневни боравци би могли да припреме посебне телевизијске програме по угледу на оне које су успешно организовани у оквиру просвете.

Посебно је важно да се утврди у којој мери је криза допринела убрзаном увођењу и коришћењу нових технологија за саветовање и пружање најважнијих информација. Потребно је да се ова искуства анализирају и уведу у свакодневну праксу и у регуларним временима. Заједно са локалним самоуправама, на националном нивоу би требало да се покрене и обука стручних радника, а за поједине намене и волонтера за online и телефонско саветовање.

Прикупљање и размена примера добре праксе са локалног нивоа свакако би такође била драгоцена за ширење идеја и искустава која би могла да унапреде социјалну заштиту у изузетно тешким околностима за најрањивије групе.

Ванредна и кризна времена јасно откривају и значај сарадње и координације између појединих нивоа владе, различитих сектора, али изоштрено показују и неопходност сарадње са невладиним организацијама које су у непосредном контакту са рањивим групама успевале брзо да реагују, да лобирају за решавање најхитнијих проблема, али и да понуде решења.

Литература

• EAPN. (2020). Putting Social Rights and Poverty Reduction at the heart of EU’s COVID-19 Response. Приступљено 19. маја.
• Gentilini, U., Almenfi, M., Dale, P., Lopez, A.V., & Zafar, U. (2020). Social Protection and Jobs Responses to COVID-19: A Real-Time Review of Country Measures. World Bank  “Living paper” version 12 (July 10, 2020). Приступљено 25. јуна.
• Gentilini et al. (2020a). Social Protection and Jobs Responses to COVID-19: A Real-Time Review of Country Measures. World Bank “Living paper” version 10 (May 22, 2020). Приступљено 25. маја.
• ILO. (2020). Social Protection Responses to the COVID-19 crisis around the world. Приступљено 19. маја.
• IMF. (2020). Expenditure Policies in Support of Firms and Households. Приступљено 19. маја.
• Матковић, Г. & Stubbs, P. (2020). Social Protection in the Western Balkans: Responding to the Covid-19 Crisis. Center for Social Policy &The Friedrich-Ebert-Stiftung (FES) Dialogue Southeast Europe. Приступљено 20. јула.
• Републички завод за статистику Србије. (2020). Статистички календар Републике Србије, 2020.
• Republic of Kosovo, Ministry of Finance and Transfer. (2020). Operational Plan on Emergency Fiscal Package. Приступљено 20. јула.
• Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. (2019). Оцена апсолутног сиромаштва у Србији у 2018. години. Приступљено 15. маја.
• Влада на Република Северна Македонија (2020). Уредба со законска сила за примена на законот за социјалната заштита за време на вонредна состојба.  Службен весник на РСМ, бр. 89 од 3.4.2020 година. Приступљено 20. јуна.
• Una, G., Allen, R., Pattanayak, S. and Suc, G. (2020) Digital Solutions for Direct Cash Transfers in Emergencies, IMF. Приступљено 10. јула.
• Влада Републике Србије. (2018). Трећи национални извештај о социјалном укључивању и смањењу сиромаштва у Републици Србији – Преглед и стање социјалне искључености и сиромаштва за период 2014–2017. године са приоритетима за наредни период. Београд: Влада Републике Србије.
• World Bank. (2020). Albania: adjusting social protection to mitigate the effect of COVID-19 on poverty and vulnerability.
• Закон о социјалној заштити, „Сл. гласник РС”, бр. 24/2011.

***

Анализу „Мреже социјалне сигурности у време COVID-19 кризе“ можете преузети у .pdf и .docx формату.

———–

[1] Социјална помоћ по терминологији Светске банке.

[2] Пандан новчаној социјалној помоћи, давање које се додељује уз проверу материјалног стања, често се назива и гарантовани минимални доходак.

[3] Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244/1999 и Мишљењем Међународног суда правде о Декларацији о независности Косова.

[4] Искуства Западног Балкана су написана на основу Матковић & Stubbs (2020). Social Protection in the Western Balkans: Responding to the Covid-19 Crisis. Center for Social Policy & The Friedrich-Ebert-Stiftung (FES) Dialogue Southeast Europe.

[5] Доступно на: starigrad.ba; www.centar.ba

[6] Поред Хонг Конга, Јужне Кореје, Сингапура и Јапана.

[7] Доступно овде: Правилник о начину пријаве и начину уплате једнократне новчане помоћи; Уредба о формирању привременог регистра и начину уплате једнократне новчане помоћи свим пунолетним држављанима Републике Србије у циљу смањивања негативних ефеката проузрокованих пандемијом болести COVID-19 изазване вирусом SARS-COV-2

[8]  Доступно на: www.rcc.int

[9] Доступно на: www.coe.int, као и на: www.a11initiative.org

[10] Написано на основу Матковић & Stubbs, 2020.

[11] Према сведочењу организације „Кров над главом“ у Београду су током прва три месеца пандемије били затворени чак и јавни тоалети. Online конференција „Сиромаство у периоду пандемије Covid-19 вируса и у пост-кризном периоду у Републици Србији“. Доступно на: socijalnoukljucivanje.gov.rs

[12] Доступно на: www.minrzs.gov.rs

[13] Доступно на: www.minrzs.gov.rs

[14] Доступно на: www.novosti.rs

[15] Доступно на: www.rts.rs; ilovezrenjanin.com

[16] Доступно на: www.cilsrbija.org

[17] Доступно на: ilovezrenjanin.com; www.ozonpress.net; studiob.rs

[18] Евростат база података. Табела Inability to face unexpected financial expenses – EU-SILC survey [ilc_mdes04]

[19] Доступно на: www.minrzs.gov.rs

[20] Доступно на: www.minrzs.gov.rs