Vlada republike SrbijeVlada Republike Srbije

Jezici

Održana online konferencija „Siromaštvo u periodu pandemije Covid-19 virusa i u post-kriznom periodu u Republici Srbiji“

Objavljeno 21.05.2020.

Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva - SIPRU - logoOnline konferencija pod nazivom „Siromaštvo u periodu pandemije Covid-19 virusa i u post-kriznom periodu u Republici Srbiji“ održana je 20. maja 2020. godine sa ciljem da ukaže na najznačajnija iskustva iz prakse stečena tokom perioda pandemije, kao i da otvori dijalog o preporukama za period koji sledi. Konferenciju je organizovao Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije uz podršku Švajcarske Konfederacije.

Prvi panel konferencije bio je posvećen izazovima sa kojima su se organizacije susretale tokom rada sa korisnicima/cama u periodu vanrednog stanja u Srbiji, problemima i načinima njihovog prevazilaženja. Kako je istakla moderatorka ovog panela Danijela Jović, saradnica Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, iskustvo terenskog rada predstavlja važnu osnovu za kreiranje okvira koji će definisati preporuke za postupanje u daljem periodu.

Jelena Hrnjak, predstavnica udruženja „Atina“, ukazala je na koji način je kriza izazvana pandemijom odložila i u nekim slučajevima onemogućila proces oporavka žrtava nasilja i trgovine ljudima. „Kriza je pokazala da nasilje ne prolazi, već da samo menja svoje oblike. Mnoge naše korisnice su se susrele sa problemima egzistencijalne prirode, jer je čak 75% njih ostalo bez posla“, kazala je Hrnjak i objasnila da je udruženje „Atina“ uspelo da reorganizacijom rada u novonastalim okolnostima odgovori na nove probleme. „Poslovanje socijalnog preduzeća ‘Bejgl bejgl’ smo prilagodile i u vreme zabrane kretanja hrana je dostavljana kupcima na adrese, potrudili smo se da obezbedimo psihosocijalnu pomoć korisnicama, a gotovo 80% naših kapaciteta za stanovanje uz podršku bilo je popunjeno“. Udruženje „Atina“ na osnovu svog iskustva ističe da institucionalni mehanizmi u post-kriznom periodu nisu dovoljni, već da je potrebna ujedinjena građanska akcija zasnovana na odgovornosti celog društva.

„Ovo je prvi put da je humanitarna pomoć organizovana posebno sa starije“, istakla je Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije. „Preko 26.000 obroka je distribuirano na dnevnom nivou, a pored toga 2500 toplih obroka dnevno je tokom ove krize dostavljano na adrese starijim građanima i građankama. Posebno je bio otežan pristup starijima u udaljenim ruralnim podrčjima gde nam je pomoć mesnih zajednica i volontera bila veoma značajna“, kazala je Todorović i objasnila da su stariji u ruralnim područjima bili posebno pogođeni krizom zbog nemogućnosti da prodaju svoje poljoprivredne proizvode, kao i da mnogi koji ranije i nisu bili korisnici pomoći sada jesu u velikoj potrebi za dodatnom podrškom. Crveni krst Srbije je imao 127 telefonskih info linija za podršku starima i veliki broj angažovanih volontera. Najveća bojazan je bila mogućnost širenja virusa među zaposlenima i volonterima Crvenog krsta. To bi, kako ističe Todorović, onemogućilo veliki broj korisnika/ca da dobije potrebnu pomoć. Iskustvo ove organizacije ukazuje na važnost pravovremenog ažuriranja podataka, planiranja za redovne i vanredne okolnosti, koordinacije rada, ulaganja u zdravstvenu zaštitu i promocije volonterizma.

Akcija „Krov nad glavom“ se u prethodnom periodu suočila sa još izraženijim problemima svojih korisnika, među kojima su najugroženije osobe u situaciji beskućništva, kao i porodice u riziku da „ostanu bez krova nad glavom“. „Problem stanovanja je za ove ljude u pandemiji bio najizraženiji, budući da oni nisu imali gde da borave, održavaju higijenu, odnosno nisu mogli da se ponašaju u skladu sa preporukama za zaštitu od virusa“, kazala je Isidora Petrović iz ove organizacije i istakla da je u Srbiji 1660 porodica bilo posebno ugroženo zbog nemogućnosti da izmire stanarine u ovom periodu. „Ukoliko dođe do drugog talasa, važno je da obezbedimo smeštaj, hranu, higijenu, dostupnost javnih kupatila, a posebno je važno da razmišljamo o tome koji su sve uzroci beskućništva i da se usmerimo na to da preduzmemo sve što je potrebno kako ljudi ne bi uopšte došli u situaciju da se nađu na ulici“, zaključila je Petrović.

Na ključne probleme sa kojima se romska zajednica suočila u proteklom periodu ukazao je Dragan Gračanin, predsednik Asocijacije koordinatora za romska pitanja. „Izuzetno je bilo važno da se virus ne proširi u romskim naseljima, a ova kriza je postojeće probleme učinila još većim, budući da oko 5000 porodica nema pristup pijaćoj vodi, veliki broj pripadnika romske zajednice zarađuje na dnevnom nivou sakupljenjem sekundarnih sirovina, radeći na pijaci ili baveći se muzikom, a to je sve u ovom period bilo onemogućeno”, objasnio je Gračanin.

Tokom drugog panela konferencije sagledani su različiti pravci u pogledu daljeg delovanja u cilju suzbijanja socio-ekonomskih posledica pandemije. Panel je moderirala Biljana Mladenović iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije.

Nevenka Žegarac, profesorka Fakulteta političkih nauka, podsetila je da je ranjivim grupama od početka pandemije bilo potrebno mnogo više vremena da budu prepoznati kao posebna kategorija, odnosno da su njihove potrebe drugačije u odnosu na celokupnu populaciju, a to, kako je naglasila, u najvećoj meri govori o prioritetima društva i odnosu društva prema najranjivijima.

Ukoliko se bude desio drugi talas, kako je objasnila Gordana Matković iz Centra za socijalnu politiku, važno je da se razmišlja u pravcu proširivanja horizontalnih i vertikalnih mreža socijalne sigurnosti. „Potrebno je da oni koji su već korisnici dobiju dodatnu pomoć, budući da mogućnost dodatne zarade u okolnostima kao što je epidemija, nije moguća. Sa druge strane, potrebno je proširiti obuhvat, budući da svega 50% (apsolutno) siromašnih u Srbiji dobija neku vrstu pomoći“, kazala je Matković i istakla da je ovakav vid proširivanja pomoći sproveden u 57 zemalja, između ostalog, zahvaljujući činjenici da su imale socijalne registre. Kako je zaključila, sada je vreme da jedinice lokalne samouprave pripreme registre koji bi poslužili kao baza podataka u slučaju novog epidemijskog talasa.

Trang Van Nguyen, ekspertkinja Svetske banke, okarakterisala je aktuelnu krizu kao „šok bez presedana“ i istakla podatak da 2/3 lica koja su osiromašila tokom krize nema nikakvu podršku. „U narednom periodu je potrebno ublažiti uticaj krize na osetljive društvene grupe i osigurati usluge u oblastima poput zdravlja i obrazovanja, a pored toga je potrebno ublažiti šokove u prihodima domaćinstava i podržati oporavak“, kazala je Van Nguyen. Ona je objasnila da subvencije za plate i likvidnost firmi predstavljaju podršku države formalnom sektoru, ali da van sistema podrške ostaju neformalno zaposleni, koji su i pre krize bili nezaštićeni merama socijalne sigurnosti. „Potrebno je povećati obuhvat lica i proširiti usluge i za ova lica kroz formalni sektor. Oni koji imaju socijalne registre bili su spremniji i brže su se mobilisali, a socijalna zaštita treba da bude razvijana upravo u skladu sa socijalnim registrima“, istakla je Van Nguyen i zaključila da je važno posebno obratiti pažnju na pristup obrazovnom sistemu za sve, kako ne bi došlo do povećanja obrazovnog jaza.

O pravnom aspektu i poteškoćama pristupa pravdi u kriznom periodu govorila je Nevena Petrušić, profesorka Pravnog fakulteta, koja je istakla da je ubuduće potrebno da u ovakvim situacijama postoji jasan program, kojim će biti utvrđene uloge svih relevantnih aktera, s obzirom da su na primer tokom epidemiji u Srbiji organizacije civilnog društva koje su licencirane za pružanje podrške bile isključene iz sistema. Petrušić je ukazala na probleme sistema pravosuđa, koji nije prepoznao žrtve u pogledu potrebe za nekom vrstom pomoći. „Marginalnim grupama je otežan pristup pravdi, između ostalog i zbog činjenice da je besplatna pravna pomoć dostupna samo onima koji su korisnici novčane socijalne pomoći“, objasnila je Petrušić i kao dodatni problem istakla nedovoljnu informisanost. „U razvijenim državama postoje kolektivni mehanizmi zaštite prava, koji omogućavaju da slični slučajevi povrede prava budu obuhvaćeni jednim postupkom, čime se smanjuje i vreme i troškovi“, zaključila je Petrušić.

U završnom panelu, obratila se Priska Nydegger-Depnering, direktorka Švajcarske kancelarije za saradnju, koja je ukazala na značaj specifičnih mera za sve segmente društva, dok sa druge strane opšti okvir koji može pomoći u sačinjavanju mera treba da bude Agenda 2030 Ujedinjenih nacija i Ciljevi održivog razvoja. „Isti izazov u različitim zemljama omogućava poređenje, koje može biti važno polazište za dalje osmišljavanje mera“, kazala je Nydegger-Depnering i zaključila da će Švajcarska nastaviti da podržava i pomaže institucijama i organizacijama u Srbiji.

Slađana Čabrić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ukazala je da je briga o najstarijima bila prioritet tokom epidemije u Srbiji, te da su institucije preduzele sve mere kako bi širenje virusa u domovima u kojima borave starija lica bilo sprečeno. Ona je istakla delotvornost saradnje Ministarstva sa jedinicama lokalne samouprave u ovom periodu.

Konferenciju je zatvorila Dragana Jovanović Arijas, menadžerka Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, koja je istakla da je protekla situacija pokazala koliko je značajno targetiranje podrške ka specifičnim grupama, umesto univerzalnih mera koje ne prepoznaju posebne potebe. U vremenu koje je ispred nas, kako je kazala, potrebno je kreirati okolnosti u kojima će pripadnici/e ranjivih grupa i sami imati aktivnu ulogu u prevazilaženju negativnih efekata krize. Za sve to, zaključila je, važno je imati jasno utvrđen strateški pravac.

Video snimak konferencije možete pogledati ovde:

 

Komentari

 
0

 Podeli

Napiši komentar

Unesite komentar


Ime


e-mail


website


Povezane vesti

Bilten o socijalnom uključivanju

Arhiv biltena o socijalnom uključivanju

Aktuelnosti > <


Blog > <

Earlier
Đorđe Vasiljević - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Đorđa Vasiljevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Pre dve [...]
pon, jun 01, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Đurice Stankova na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Moja priča [...]
pet, maj 29, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Stefana Lazarevića na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Ja sam [...]
sri, maj 27, 2020
Source: Inkluzija blog
Monika Ajvazović - 42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Monike Ajvazović na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact Hub, Beograd) Još od [...]
pon, maj 25, 2020
Source: Inkluzija blog
42. Beogradski Ignite "Uključi se br. 7"
Transkript govora Olge Dević i Andree Rajičić na 42. Beogradskom Ignite-u „Uključi se br. 7” (11. decembar 2019. godine, Impact [...]
pet, maj 22, 2020
Source: Inkluzija blog

Aktuelni dokumenti > <

E2E: Priručnik za savetnike za zapošljavanje osoba sa invaliditetom
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
E2E:Testiranje javnih politika – Inovativni pristupi za zapošljavanje mladih (priručnik)
April, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dostupnost usluga i mera podrške za decu romske nacionalnosti na lokalnom nivou
April, 2020 arrow right pdf [737 KB]
E2E: Evaluacija Javnog konkursa „Podrška inovativnim pristupima za povećanje zapošljavanja i zapošljivosti mladih“, 2018–2019. godina
Mart, 2020 arrow right pdf [1 MB]
Dizajn za sve na turističkim destinacijama
Januar, 2020 arrow right pdf [32 MB]