Влада Републике Србије
Др Ранка Радуловић
Пише: Ирина Дукић (Блог о социјалном укључивању)
Мој први сусрет са појмом музикотерапија био је тек недавно, када сам сазнала да постоје лекције из музикотерапије. Отишла сам на прво предавање и спознала бројне вредности и значај музикотерапије. Из мојих претходних сазнања о музици, никада нисам посумњала у њен утицај на све аспекте живота. Али, нова димензија значила је нешто потпуно другачије – музику која стручним методама пружа и адекватну терапију која, изнад свега, доприноси бољем и хуманијем друштву.
Лекције прим. др сци. мед. Ранке Радуловић за све који себе виде као будуће музикотерапеуте, али и за грађанство које жели да се информише о овој теми се одржавају у ОШ “Исидора Секулић” и отворене су уз претходну најаву доласка на office@hatorum.com.
Да ли се и како музикотерапија примењује код нас и каква је заиста њена улога, открива прим. др сци. мед. Ранка Радуловић, психијатар, музикотерапеут EMTR, зачетница музикотерапије код нас и оснивачица и супервизор Удружења музикотерапеута Србије. У разговору са др Ранком Радуловић, сазнајемо у којој је фази примена музикотерапије код нас.
Познато је да музика има терапеутско дејство. У којој мери је то теоријски утемељено, каква су искуства?
Музика у којој уживамо, сама по себи, прија и здравим и болесним, али се не може звати терапијом.
Музику саму, морамо разликовати од примене музике под окриљем музикотерапије која представља скуп метода које користе звук који може и не мора бити музика, а који се користе у превенцији, дијагностици, терапији, рехабилитацији и подстицању телесног и душевног здравља и духовног развоја, под условом да је примењује едуковани музикотерапеут. Теоријске основе на којима се развија музикотерапија данас су етномузикологија и етнопсихологија, од медицинких грана неуропсихологија, неуроанатомија, неуробиологија и неуроендокринологија, музичка психологија, музичка педагогија, музичка (компјутерска) технологија, психологија личности, развојна и пренатална психологија, психотерапија. Примена музике у оквиру метода и техника музикотерапије и музичке медицине је доказана и представља велику инспирацију за истраживање у базичним наукама које се баве човеком на ћелијском тј. структуралном нивоу, па све до клиничких и ванклиничких истраживања. Могу се наћи у Cochrane бази (www.cochrane.org).
Претпостављам да је музикотерапија у широј употреби у неким развијеним земљама Европе и света. Каква је ситуација код нас?
Музикотерапија се користи широм света. Професионални музикотерапеути се окупљају под окриљем струковних асоцијација које су чланови Европске музикотерапијске конфедерације (www.emtc-eu.com) и/или Светске музикотерапијске федерације (www.wfmt.info). Удружење музикотерапеута Србије (www.muzikoterapija.rs) је од 2003. равноправни члан Европске музикотерапијске асоцијације. Док држава не регулише статус музикотерапије, професионалне асоцијације у већини земаља постављају нормативе у школовању, раду и истраживању професионалних музикотерапеута настојећи да музикотерапија постане независна професија. Она то већ и јесте у неким земљама, нпр. USA, где музикотерапеути спадају у придружену здравствену професију, тј. они су здравствени сарадници. Када је Европа у питању, неке земље имају музикотерапију као независну професију препознату у нормативима занимања (нпр. Словенија и Хрватска), а неке немају. Јасно дефинисан закон о музикотерапији имају само три земље у Европи, и то Аустрија, Велика Британија и Летонија. Оно што је веома значајно јесте да је музикотерапија као здравствена услуга из области класичне медицине у нашој земљи призната од 2008. године, захваљујући мом раду и истраживању на Клиници за психијатрију Клиничког центра Србије. Неке од мојих нових метода публиковане су у магистарској и докторској тези, као и у бројним радовима и књигама. На основу ових метода које су признате и прихваћене у свету, настао је програм едукације музикотерапеута код нас, а 2001. је на моју иницијативу формирано Југословенско удружење за музикотерапију (сада Удружење музикотерапеута Србије).
Центар за едукацију и саветовање из музикотерапије ХАТОРУМ, који сте основали, с обзиром на капацитет кабинета и број стручњака који из њега излази, да ли је довољан за ову средину? Који је принцип рада вашег Центра ХАТОРУМ?
Хаторум (www.hatorum.com) је основан 2008. када је прва генерација српских музикотерапеута завршила четворогодишње школовање. Музикотерапија се развија малим корацима. То је тако због низа објективних и субјективних фактора, онако како наше друштво препознаје потребу за музикотерапијом и професионалним музикотерапеутима, а и у складу са мотивисаношћу и истрајношћу кандидата да музкотерапију уче четири године након завршеног факултета и да се њоме баве кад едукацију заврше. Наредних педесет година, сваки едуковани музикотерапеут ће бити пионир у својој средини. Веома је подстицајно постављати темеље у својој средини, али с друге стране сви смо свесни колики су отпори и искушења пред онима који покушавају направити позитивне промене.
Зато су услови за упис нових кандидата у едукацију из музикотерапије веома захтевни (сви морају имати завршен факултет, морају знати да свирају и буду психолошки подобни за улазак у овакву врсту школовања), а програм је четвогорогодишњи, веома опсежан јер обухвата теоријску наставу, практичну наставу под супервизијом и личну анализу кандидата, односно рад на себи. Полазници сами финансирају своје школовање.
Најбољи и најистрајнији кандидати који заврше наш програм су квалификовани да примењују музикотерапију у здравственим и ванздравственим установама (установама социјалне заштите, школама, предшколским установама и саветовалиштима) јер су током едукације обављали праксу у свим профилима наведених установа и научили да раде са децом, одраслима и старијим особама, индивидуално и у групи, са здравим и болесним.
Осим што је едукативни центар, Хаторум је и прво музикотерапијско саветовалиште у нашој земљи које развија тзв. музикотерапију друштвене заједнице. Наше музикотерапијско саветовалиште подстиче све који стагнирају и који нису успели да реализује своје капацитете, помаже особама које су у жалости, који су доживели или очекују губитак било које врсте. Помажемо развој и адаптацију деце и одраслих са урођеним или стеченим инвалидитетом, али подстичемо и развој, резултате и адаптацију посебно даровитих и свих особа које желе да раде на свом телесном, душевном и духовном развоју.
Зелено светло које смо добили од Министарства просвете Србије омогућило је да је 8. новембра 2016. основан Хаторумов први школски кабинет за музикотерапију у ОШ “Исидора Секулић” у Београду, који помаже деци из целога града, као и могућост формирања оваквих кабинета у другим школама и различитим државним и приватним установама.
Да ли је употреба ове методе у здравственим установама систематична или се остварује само од случаја до случаја?
Осим мене, нема других школованих музикотерапеута запослених у здравственим установама. Примена музикотерапије у здравственој установи од почетка њене примене зависи од добре воље претпостављених и објективних (не)могућности у оквиру свакодневног посла који је сада прецизно дефинисан ИЗИС-ом. На жалост, иако је музикотерапија на Клиници за психијарију КЦС почела да се примењује 1994, иако су музикотерапијски методи настали и већина истраживања реализивана тамо, до сада се није створила могућност формирања специјализоване музикотерапијске јединице у оквиру ове установе, што би обезбедило организационе околности за њену систематичну примену, него се примењује од случаја до случаја. С друге стране, имајући у виду да је код нас музикотерапијска услуга препозната и да је плаћена од стране државног фонда здравственог осигурања, долазимо до парадокса да пацијенти траже музикотерапију, а музикотерапеута у болницама нема. С друге стране, постоји простор за злоупотребу музикотерапије, па често имамо ситуацију да се, нажалост у медијима и здравственим круговима појављују самозвани “музикотерапеути” и промовишу своје “методе” који тиме наносе штету пацијентима, школованим музикотерапеутима и музикотерапији. Имајући у виду да овакви етички проблеми никада не застаревају, верујемо да ће се ово решити када буде донет Закон о музикотерапији у нашој земљи.
У којим категоријама се примењује музикотерапија и где се показало да је изузетно ефикасна?
Музикотерапија се може примењивати у свим узрастима, од пренаталног периода, рођења, до дубоке старости, и управо једна од њених великих предности што не постоји старосно ограничење. Такође, употреба различитих техника музикотерапије доприноси томе да се може примењивати код свих особа, без обзира на физичке, вербалне или менталне способности. Музикотерапија се примењује у свим гранама медицине, а код нас се примењује у категоријама психијатријских, неуролошких, психосоматских и дефектолошких поремећаја, као и свим врстама урођених и стечених инвалидитета. Важно је рећи да се ефекти њене примене прате током времена помоћу прихваћених инструмената процене у оквиру признатих метода. Прво истраживање у вези са применом музикотерапије код депресивних поремећаја из 1996. (када је први пут објевљен метод аналитичког слушања музике – метод вођених фантазија, чији сам аутор) је уврштено у Cochrane базу која говори о методолошкој поузданости овог истраживања. Касније је овај метод примењен код свих врста психијатријских и психосоматских поремећаја. Као модификација овог метода развија се метод арт музикотерапије. 2001. године је објављена моја докторска теза када су презентовани резултати примене интегративне музикотерапије у психомоторној, емоционалној и социјалној стабилизацији деце са церебралном парализом. Овај метод је развијан и сада се примењује код здраве деце, али и код деце са свим поремећајима у развоју или са психијатријским поремећајима. Примењујемо га у циљу развоја психомоторике, слуха, концентрације, доживљаја себе и других, развоја социјалих вештина (контроле агресије, развоја сарадљивости, комуникативности, колективизма и иницијативе), као и развоја фантазматског капацитета и решења актуелног проблема. Метод писања песама користимо код деце и код одраслих и старих, као подршку у одређеним фазама лечења/рехабилитације или код стресогених животних догађаја. Са развојем концепта музикотерапије жалости који сам објавила 2013. настао је и метод музичког избора који примењујемо код адолесценета, одраслих и старих особа.
(…)
pdf [3 MB]
Оставите коментар