Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Први станари су се уселили крајем априла ове године

Пилот пројекат Удружења „Живимо заједно” има за циљ да покаже да особе са сметњама у развоју могу да се осамостале и да је остварива алтернатива моделу институционалног збрињавања, тј. смештања ових лица  у домове.

Милан, Лале, Драгана, Рада, Ружица и Данка станари су типичне – на дуж – војвођанске куће у селу Голубинци. Они су пробили лед као први учесници пројекта „Животна и радна заједница за особе са инвалидитетом – оаза Голубинци”, који као пилот пројекат спроводи Удружење за помоћ особама са сметњама у развоју „Живимо заједно“ – Стари град.

Старају се сами о себи, уз помоћ најближих чланова породице, који не бораве са њима у истом објекту, већ су у одвојеној кући за госте.

– Циљ нам је да успоставимо модел заједничког становања. Такво становање обухвата особе са физичким инвалидитетом, сметњама у развоју и особе из других рањивих група, а по моделу симулирања живота у породици, уз високо поштовање њихове индивидуалности, самосталности. Сваки станар је задужен за одређене послове: од одржавања личне хигијене, до спремања оброка, уређења дворишта, баште – започиње причу Дејан Козић, директор Удружења „Живимо заједно”.

У уређењу прве куће учествовали су и корисници

Као први модел заједнице становања у Србији, кућа у Голубинцима је купљена захваљујући сарадњи са немачком организацијом „Пријатељи Валдорф педагогије”, уз чију помоћ је Удружење стигло до донације владе Републике Немачке у вредности од 48.000 евра. Делта фондација је обезбедила намештај у вредности од 450.000 динара. Ова кућа је прва од три, колико се планира за усељење у овом сремачком селу.

– У њима ће стално, повремено или привремено боравити особе са сметњама у развоју, каже Козић и додаје да је то одговор Удружења на реалне потребе особа са сметњама у развоју, тј. родитеља који, сви до једног, имају бригу шта ће бити са њиховом децом након њихове смрти.

– И сам сам, као родитељ, обишао све домове од Лесковца до Суботице и не бих желео да моја кћерка, када мене не буде, постане станар у неком од њих. Друге мајке и очеви не желе да њиховом детету које расте и постаје одрасла – а временом и стара – особа живот буде сведен на дом, подвлачи Козић и појашњава да је заједница становања модел који се примењује у Европи.

Отварање је одржано 22. априла на Дан планете земље, а локална заједница се побринула за културно-уметнички програм

Такође, у складу са препорукама Европске уније, Србија ће бити у обавези да спроведе деинституционализацију, тј. да смањи број особа смештених по домовима, додаје он. Заједнице попут новоформиране у Голубинцима постоје у Немачкој, а најближа у окружењу налази се у Македонији. Тамо је носилац Удружење „Порока” из Неготина и на три локације у Македонији самостално живи 64 корисника.

План је да у Србији по кућама не станује више од пет особа. Адаптација прве куће се приводи крају. Остало је још да се уреде детаљи, попут садње поврћа и воћа. Пројекат подразумева и организовање мини-пољопривредног газдинства као својеврсног социјалног предузећа. Узгајањем зачинског биља, органске хране и садница, заједнице становања би долазиле до средстава за самоодрживост.

Локална заједница, представници Месне заједнице и општине Стара Пазова изразили су спремност да помогну. Голубинци су пре неколико година угостили више десетина особа из Шекспирове улице (Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју из Београда). У кући једне донаторке корисници су боравили у периодима од по неколико дана до неколико недеља, у оквиру којих су обављали послове које су желели.

Заједнички доручак: самостални живот, уз минималну асистенцију

– Овде се поштује индивидуалност, нема строгих оквира и они се не осећају да су у нечему спутани, појашњава Козић.

Колико особама са сметњама у развоју одвајање од претераног бдења родитеља и њихове заштите може да буде стимулативно илуструје следећи пример. Приликом једног од боравака на Гочу, младић са сметњама у спектру аутизма који се до тада никада није растајао од родитеља (није знао да обавља личну хигијену, а није ни говорио), сасвим се лепо снашао на првом одвајању од породице. Не само што се сам умивао, право зубе, успављивао, већ је почео и да изговара реченице.

Планом пројекта „Оаза Голубинци“ у наредне две године требало би да се оспособе још две куће. Део пројекта који се односи на социјалну задругу Удружење „Живимо заједно“ спроводи у сарадњи са Удружењем „Био развој”, а постоје реални планови да Оаза убрзо добије и пластеник.

У Србији се различити модели заштићеног становања спроводе последњих десетак година.

Према препорукама ЕУ, у Србији ће у будућности бити потребно спровести деинституционализацију, тј. смањити број особа са инвалидитетом у домовима

Иако је првобитно било планирано да се пилот програми инкорпорирају у постојећи систем социјалне заштите, до сада је све остало и даље у оквирима невладиних организација и различитих удружења особа са инвалидитетом.

Ови пројекти се финансирају из средстава које одвајају локалне самоуправе или донатори.

Према проценама – јер званичног податка нема – у нашој земљи у домовима (од оних за смештај одраслих особа са инвалидитетом, до прихватилишта за бескућнике) живи између неколико стотина и више хиљада особа са сметњама у развоју.