Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

„Важно је да помогнемо ономе коме је највише потребно, јер свакоме у неком тренутку (оваква) помоћ може да значи.“ Овако причу са нама започиње Алма Кајтази, председница удружења „Романи Асвин“ из Крушевца, са којом смо разговарали о менторском програму „Подели знање, буди ментор“, који је ове године са својим колегама и колегиницама из удружења реализовала са ромским студентима и студенткињама широм Србије.

Подршка у формалном образовању за друштвено осетљиве групе већ неколико година је важна тема у промишљању развоја образовних система широм света. Године искуства, када је реч о афирмативним мерама и осталим алатима и механизмима пружања системске подршке особама које су на различите начине дискриминисане у друштву, показале су да поред финансијских и социјалних препрека, ове особе заправо немају адекватну подршку у стицању успешног искуства у образовном систему. Један од примера је community college у Њујорку, где познати хип хоп уметник Jay Z сваке године одваја све мање финансијских средстава за стипендију под својим именом, јер нема заинтересованих који би је искористили.

У Европи, Howard Williamson, професор европских омладинских политика на Универзитету Јужног Велса и еминентни експерт омладинских политика у Европи, још 2015. године писао је о стиловима учења и подршци коју млади људи из вулнерабилних група захтевају у свом искуству високог образовања. Williamson говори о томе да и сами професори морају разумети да је централна људска подршка и чињеница да су они као искуснији и у околностима изазова, прилике за стицање социјалног капитала који је иначе системски маргинализованим друштвеним групама недоступан. У својој анализи он истиче мреже и контакте као један од аспеката који се менторством може надокнадити: „Чак и када постоје мере и механизми, дипломе које су доступне су често непрактичне и при изласку на тржиште рада. Ако са њима млада особа не може ништа да учини, ствара се зачарани круг“.

Поменуте потребе у локалном контексту истражили су чланови/ице удружења „Романи Асвин“, прво као неформална група, а затим као удружење, у оквиру иницијативе „Еду Инфо Рома“, путем Каравана информисаности које су реализовали у неколико градова Србије. „Осим што смо видели да млади Роми углавном не знају за механизме подршке који већ постоје, чули смо, а и знамо из сопственог искуства, да када упишу студије, потребе за подршком тек почињу“, говори Алма о закључцима до којих су дошли бивајући у сталном контакту са ромском омладином.

Резултат ове иницијативе је програм менторисања „Подели знање, буди ментор“, који је реализован током два месеца, са 11 ментора и 20 студената у седам градова Србије. Подршка је структурисана тако што је објављен позив на који се пријавио велики број ментора/ки, активних студената/киња завршних година факултета и идеја је била да, уколико је могуће, менторство пружају ромским студентима/кињама на својим факултетима.

То није увек могао да буде случај јер је један од налаза овог програма био и тај да ромска омладина уписује одређене смерове, односно неке и не узима у обзир при промишљању своје будућности. „За почетак, Роми треба да буду више укључени у све сегменте друштва“, почиње објашњење ове појаве Стефан Раду, студент експлоатације нафте и гаса на Технолошком факултету у Зрењанину, који иза себе има интернационално искуство студирања.

„Оно што сам приметио, што је евидентно, јесте да доста младих није слободно да отворено пита професоре оно за шта им треба помоћ у њиховом учењу, зато смо ту ми ментори, да им заправо помогнемо на том путу. Људи остају на маргинама, а то не мора да буде случај.“

Након упознавања ментора/ки и студената/киња, сваки студент је имао 10 сесија са својим ментором. Подршка је подразумевала разговор о професорима, испитима, саветовање у вези са припремом одређених предмета, понекад и размену литературе и скрипти. „Један ментор је непланирано своје скрипте, о сопственом трошку, слао поштом студенту – то говори о потреби, али и посвећености ментора“, описује Алма ситуације које је пракса донела у овом програму.

Добра припремљеност и посвећеност предуслови су за успешну реализацију менторства, али успех не зависи само од ментора, наглашава Елена Демировски, студенткиња Учитељског факултета у Београду, којој је ово прво менторско искуство.

„Само по себи, менторство није једносмерна улица, већ је неопходно да жеља, знање и време буду демонстрирани са обе стране“, њене су драгоцене речи о природи менторског односа. На исту тему, Стефан додаје да уважавање различитих животних искустава и стилова учења студента мора да буде у центру пружања подршке – „важно је не само да слушате, већ и да чујете, јер су у основи менторства поверење и пријатељство“.

Након успешне реализације овог програма, активисти/киње Удружења „Романи Асвин“ имају много тога да нас науче о томе шта је ромској омладини на путу образовања заиста потребно. Реалност потреба је да се ромским студентима/кињама тренутно нико не бави, према Алминим речима. А потребе које су ови активисти посведочили су да је подршка потребна у ранијем добу, и то на начине које систем још увек није препознао. На пример, удружењу се сада јављају млади људи од 25-26 година који траже подршку при упису или завршавању средње школе, као и упису на факултет. Елена истиче како је у раду препознала велику потребу у средњошколском добу, у погледу избора студија и уопште промишљању сопствене будућности у контексту високошколског образовања.

Осим што припремају следећи циклус менторског програма, планирајући још више студената/киња и ментора/ки, као и факултета који би се укључили, наши саговорници истичу да се у оквиру сајта www.romaniasvin.com налази и платформа „Еду Инфо Рома“ која служи комплетном информисању ромске омладине о приликама у формалном и неформалном образовању. Слушајући њихова сведочења из праксе, име програма „Подели знање, буди ментор“ добија нову димензију. То више није само назив једног програма, већ нова визија образовања из које остали актери образовања у друштву могу много тога да науче.