Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Европска комисија ће 9. септембра представити план расподеле 120.000 избеглица, што неке земље попут Француске и Немачке прихватају, док се неке поготово на истоку Европе и даље противе квотама. Немачка, која је 7. септембра објавила да ће издвојити шест милијарди евра за решавање избегличке кризе, упозорава да је европски одговор на избегличку кризу за сада недовољан, а у прилог томе иде и податак да само Немачка ове године очекује и више од 800.000 захтева за азил. Када је реч о тражиоцима азила с Западног Балкана, из Берлина је поред упозорења да они немају шансе за добијање заштите најављена још једна мера – могућност легалног боравка за грађане региона који добију уговор о раду или стаж. Проблем је што су грађани Балкана који траже азил углавном најсиромашнији и без стручног образовања, док је за очекивати да ће уговори у Немачкој бити отворени пре свега за стручњаке. Премијер Србије је током посете Немачкој 7. септембра најавио да је спремна да се укључи у решавање избегличке кризе на европском нивоу. С друге стране, најавио је и нову меру за тражиоце азила из Србије, такозване лажне азиланте – укидање социјалне помоћи након повратка у земљу, што би могло бити спорно са становишта заштите људских права.

Мигранти и избеглице били су на дневном реду разговора премијера Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је поздравила „велики напредак” и „храбре одлуке” у разговорима Београда и Приштине, и рекла да очекује да ће то дати „важан импулс” приступним преговорима.

Када је реч о избегличкој кризи, Меркелова је нагласила да се Србија, иако није чланица ЕУ, суочава са великим изазовом избегличке кризе.

“Знамо колико проблема земља као што је Србија због тога има. Због тога желимо да другарски разговарамо о томе како да поступамо у тој ситуацији”, додала је она.

Вучић је рекао да се Србија понаша “одговорно, озбиљно и европски” и да је спремна, иако није чланица ЕУ, да “понесе свој део одговорности, да буде земља од користи и земља која ће да пружи озбиљну помоћ својим европским партнерима“.

Такозвани лажни азиланти били су једна од тема разговора премијера Србије Александра Вучића и немачке канцеларке Ангеле Меркел, која је рекла да постоји сагласност да је Србија земља сигурног порекла, што по прописима значи да подносиоци захтева немају готово никакву шансу да азил добију.

Нова могућност, али и рестрикције, за мигранте с Балкана

Вучић је рекао да је у потпуности сагласан са најављеним програмом немачке канцеларке и смањењем новчане помоћи од 143 евра по глави породице која дође и захтева азил у Немачкој.

Он је најавио и додатну меру коју ће предузети Србија, а која би са становишта заштите људских права могла да буде спорна, а то је укидање социјалне помоћи за оне који траже азил а не добију га и за које је јасно да су били “лажни азиланти”.

У Берлину су 7. септембра саопштене и нове мере за обесхрабривање неоснованих пријава за азил – Албанија, Косово и Македонија проглашене су безбедним земљама, тако да основа за азил према прописима те земље практично да нема, а одшкринута су врата за легалан боравак за одређени број грађана Балкана који буду имали валидан уговор о раду или пракси.

Порука Берлина је да захтев за азил није прави пут јер је исход неминовно враћање у земљу порекла и забрана уласка у Немачку.

Међутим, тражиоци азила с Западног Балкана су најчешће они који су искључени из друштва, а у случају Србије реч је углавном о Ромима који су дискриминисана мањина. С друге стране, они који ће моћи да добију уговоре о раду или пракси су образовани, пре свега из здравства и неких техничких занимања која су тражена у Немачкој.

Могућност за легални боравак био је захтев Социјал-демократске странке (SPD), а план који је на самом почетку септембра направила министарка рада Андреа Налес предвиђа годишње 20.000 боравишних дозвола које би се могле дати грађанима шест земаља – Македоније, Босне и Херцеговине, Србије, Албаније, Косова и Црне Горе, на пет година.

Да би спречила ризик од снижавања социјалних стандарда, јер би грађани Балкана могли да долазе да раде за мање новца него Немци, одобравање боравишне дозволе биће могуће уколико је уговор о раду или обуци у складу са „уобичајеним условима” наводи се у саопштењу владајуће коалиције. Сличне услове за боравак у Немачкој имају и аустралијски и амерички грађани, навела је портпаролка министарства.

Немачка издваја 6 милијарди евра за избеглице

Немачка канцеларка је представила и план издвајања два пута по три милијарде евра за 2016. за побољшање прихвата и интеграцију миграната.

„Ово кроз шта пролазимо је нешто чиме ћемо се бавити и у наредним годинама и промениће нас, а ми желимо да та промена буде позивитна и желимо у томе да успемо”, рекла је Ангела Меркел.

Немачка је најзначајнија дестинација за мигранте. Само током првог викенда у септембру дошло је око 20.000 особа, највише Сиријаца. Они су дошли из Мађарске, где је 50.000 дошло за само месец дана након често дугог и опасног путовања. Најава Берлина да неће враћати Сиријце у земље у које су прво ушли у Европу само је повећала прилив.

Баварска полиција је 7. септембра навела да је тешко прецизирати колико миграната се још очекује током дана,  а касније је ипак изнела процену од 10.000 људи. Аустрија и Немачка, које су претходно отвориле пут за мигранте из Мађарска, јасно су ставиле до знања да се очекује да оваква ситуација буде „привремена” и да представља изузетак.

Меркелова је поздавила солидарност и елан Немаца који су у великом броју дочекали мигранте с храном и одећом. Стотине људи је дошло на станице са одећом и водом, и натписима „добродошле избеглице”.

Ова добра воља, међутим, не помаже администрацији која је преплављена приливом. У Берлину су 7. септембра на стотине људи чекале испред главног центра за регистровање тражилаца азила. Многи су спавали на земљи, у врећама за спаваје.

Француска прима 24.000 избеглица

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер ће 9. септембра у Европском парламенту представити нови план о расподели 120.000 избеглица у Европи. То је додатни план, уз 40.000 избеглица о којим аје договор постигнут у мају, и који се односио само на Италију и Грчку.

Према квотама које би Комисија требало да представи, Немачка ће примити 26,2% итбеглица, Француска 20%, а Шпанија 12,4%.

Немачка, која ове године очекује да прими 800.000 захтева ове године, четири пута више него претходне године, обавезала би се да прими 31.000 избеглица.

Председник Француске Франсоа Оланд је рекао да ће његова земља спремна да прими 24.000, колико предвиђа прелог Комисије.

Немачка канцеларка Ангела Меркел указала је да време истиче и позавала европске партнере да учине више. Многе земље, поготово на истоку Европе, одбијају идеје квота за прихват избеглица.

На Медитерану се наставља долазак избеглица преко Турске на грчка острва у западном делу Егејског мора. Између 4. и 7. септембра, грчки чувари обале спасли су на мроу око 2.600 избеглица.

Извор: АФП, Бета и С.В., преузето са www.euractiv.rs