Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У Европској унији су 1. новембра, осим што је нова Европска комисија почела мандат, ступиле на снагу важне одредбе Лисабонског уговора које се односе на промену система гласања чланица у Савету ЕУ. Већина европских закона доноси се квалификованом већином када долази до изражаја вредновање гласова чланица, па је “тежина” гласова неке чланице важно политичко питање. Нови систем уводи гласање по принципу двоструке већине, укида “вештачку” тежину гласова неких чланица и даје већу тежину чланицама са више становника, а треба да омогући лакше доношење одлука.

Нови систем је ступио на снагу 1. новембра 2014, али ће до 31. марта 2017. било која чланица моћи да затражи да се нека одлука донесе у складу са старим прописима. Досадашњи систем је подразумевао пондерисање гласова, односно расподелу гласова чланицама у складу са бројем становника али са прилагођавањем које је произвело превелику представљеност малих чланица гледано кроз популацију.

У ауторском тексту објављеном на порталу EurActiv.com директор невладине организације Транспорт и животна средина, која се залаже за заштиту животне средине, Јос Дингс наводи да је питање одлучивање једно од најкрупнијих политичких питања у организацији ЕУ јер се своди на то “ко ће управљати кућом, мале или велике чланице”.

До сада је у Савету била потребно 74% или 260 од 352 гласова чланица за доношење одлуке квалификованом већином. Такозвана велика четворка – Немачка, Француска, Велика Британија и Италија располагале су свака са по 29 гласова, Шпанија и Пољска са 27 гласова, док су најмање чланице, Малта и Луксембург располагале са по три гласа. Чланице средње величине популације располагале су са 7 до 14 гласова.

Како наводи Дингс, када се ствари зброје, долази се до тога да је глас грађанина Малте имао 20 пута већу тежину од гласа једног Немаца, а ту неравнотежу препознали су и преговарачи о Лисабонском уговору.

Од 1. новембра за доношење одлука квалификованом већином у Савету ЕУ биће потребно да се прикупе гласови најамње 55% чланица које представљају 65% грађана ЕУ. На тај начин се узима у обзир и број становника неке чланице.

То ће, како оцењује Дингс, имати огроман утицај, јер ће Савету бити лакше да доноси одлуке. Број могућих “коалиција” чланица које могу да представе 65% становништва, шест пута је већи него оних које могу да пређу праг од 74% гласова. Удео коалиција које чланице могу да у теорији формирају, повећао се са 2% на 12%.

“То је огромна промена: Савет ће у суштини шест пута лакше доносити одлуке”, оценио је Дингс.

Као друго, промена система је дала много већу тежину великим чланицама пре свега Немачкој због критеријума од 65% становника. То значи да се удео Немачке која има 81 милиона готово удвостручио са 8,2% на 15,9% гласова. Удео Италије, Француске и Велике Британије се такође повећао са 8,2% на између 12 и 13%.

Од 1. новембра “велика четворка” заједно има 54% гласова уместо досадашњих 33%. Нових 13 чланица ЕУ које су приступиле у протеклих 10 година а располалаге су са укупно трећином гласова, сада ће имати само петину, 21%.

До сада је 13 нових чланица било изједначено са “великом четвротком” али су сада потиснуте, а 22 мање чланице које су располагале са 52% гласова, сада ће имати 30%.

У намери да се ствари избалансирају, већина ће морати да подразумева подршку 55% земаља, уместо досадашњих 50%. Али у пракси то неће имати већи значај пошто ће сада бити потребан пристанак 16 уместо 15 чланица.

Да би се блокирала одлука биће потребно да најамње четири чланице које представљају 35% становништва то затраже. Тиме се спречва да само три велике чланице могу да блокирају резолуцију.

На пример, земље Вишеградске четворке (Пољска, Чешка, Мађарска и Словачка) рапсолагале су са готово две трећене гласова за блокирање одлуке, 58 од 92 гласова, али су сада сведене на трећину, односно представљају 64 милиона од потребних 179 милиона грађана (35% становника у ЕУ). Тако ће им бити теже да блокирају законе о енергетици или клими.

Ипак, након жестоког лобирања Пољске 2007, уведена је могућност да земље које представљају “55% од 35% становника ЕУ” или 19,2% могу да суспендују преговоре о неком питању како би се нашао компромис. То опет може да обори проста већина.

Остаје да се види колико често ће се користити та клаузула, позната као механизам из Јањине ИИ. Сличан ранији механизам из Јањине И само је једном употребљен.

Међутим, мале чланице могу сада да остваре већи утицај кроз Европски парламент него кроз Савет. Док 22 мањих чланица ЕУ располаже само са 30% гласова у Савету, у Европском парламенту имају 44% места.

Дингс оцењује да ће Савет моћи да доминира више него сада јер ће моћи лашке да се договори или блокира одлуке, док ће велике земље пре свега Немачка сада заиста “управљати кућом”.

Он додаје да није много тога остало да се зашитите мање чланице од премоћи великих које ће морати да у овим кризним временима, како је оценио, буду врло пажљиве да не би злоупотребиле овлашћења.

За политику у области енергетике и климатских промена ЕУ ово су вероватно добре вести, пошто велике чланице углавном имају боље резултате од просечних у тим областима, док су могућности Вишеградске четворке да блокирју одлуке знатно смањење.

“Живо ме интересује како ће Немачка моћи да издејствује још већу моћ него што је то чинила пре промена у гласању или компромиса из Јањине. Прописи су прописи, али политика је политика”, рекао је Дингс.

Извор: www.euractiv.rs