Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

U Evropskoj uniji su 1. novembra, osim što je nova Evropska komisija počela mandat, stupile na snagu važne odredbe Lisabonskog ugovora koje se odnose na promenu sistema glasanja članica u Savetu EU. Većina evropskih zakona donosi se kvalifikovanom većinom kada dolazi do izražaja vrednovanje glasova članica, pa je “težina” glasova neke članice važno političko pitanje. Novi sistem uvodi glasanje po principu dvostruke većine, ukida “veštačku” težinu glasova nekih članica i daje veću težinu članicama sa više stanovnika, a treba da omogući lakše donošenje odluka.

Novi sistem je stupio na snagu 1. novembra 2014, ali će do 31. marta 2017. bilo koja članica moći da zatraži da se neka odluka donese u skladu sa starim propisima. Dosadašnji sistem je podrazumevao ponderisanje glasova, odnosno raspodelu glasova članicama u skladu sa brojem stanovnika ali sa prilagođavanjem koje je proizvelo preveliku predstavljenost malih članica gledano kroz populaciju.

U autorskom tekstu objavljenom na portalu EurActiv.com direktor nevladine organizacije Transport i životna sredina, koja se zalaže za zaštitu životne sredine, Jos Dings navodi da je pitanje odlučivanje jedno od najkrupnijih političkih pitanja u organizaciji EU jer se svodi na to “ko će upravljati kućom, male ili velike članice”.

Do sada je u Savetu bila potrebno 74% ili 260 od 352 glasova članica za donošenje odluke kvalifikovanom većinom. Takozvana velika četvorka – Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija raspolagale su svaka sa po 29 glasova, Španija i Poljska sa 27 glasova, dok su najmanje članice, Malta i Luksemburg raspolagale sa po tri glasa. Članice srednje veličine populacije raspolagale su sa 7 do 14 glasova.

Kako navodi Dings, kada se stvari zbroje, dolazi se do toga da je glas građanina Malte imao 20 puta veću težinu od glasa jednog Nemaca, a tu neravnotežu prepoznali su i pregovarači o Lisabonskom ugovoru.

Od 1. novembra za donošenje odluka kvalifikovanom većinom u Savetu EU biće potrebno da se prikupe glasovi najamnje 55% članica koje predstavljaju 65% građana EU. Na taj način se uzima u obzir i broj stanovnika neke članice.

To će, kako ocenjuje Dings, imati ogroman uticaj, jer će Savetu biti lakše da donosi odluke. Broj mogućih “koalicija” članica koje mogu da predstave 65% stanovništva, šest puta je veći nego onih koje mogu da pređu prag od 74% glasova. Udeo koalicija koje članice mogu da u teoriji formiraju, povećao se sa 2% na 12%.

“To je ogromna promena: Savet će u suštini šest puta lakše donositi odluke”, ocenio je Dings.

Kao drugo, promena sistema je dala mnogo veću težinu velikim članicama pre svega Nemačkoj zbog kriterijuma od 65% stanovnika. To znači da se udeo Nemačke koja ima 81 miliona gotovo udvostručio sa 8,2% na 15,9% glasova. Udeo Italije, Francuske i Velike Britanije se takođe povećao sa 8,2% na između 12 i 13%.

Od 1. novembra “velika četvorka” zajedno ima 54% glasova umesto dosadašnjih 33%. Novih 13 članica EU koje su pristupile u proteklih 10 godina a raspolalage su sa ukupno trećinom glasova, sada će imati samo petinu, 21%.

Do sada je 13 novih članica bilo izjednačeno sa “velikom četvrotkom” ali su sada potisnute, a 22 manje članice koje su raspolagale sa 52% glasova, sada će imati 30%.

U nameri da se stvari izbalansiraju, većina će morati da podrazumeva podršku 55% zemalja, umesto dosadašnjih 50%. Ali u praksi to neće imati veći značaj pošto će sada biti potreban pristanak 16 umesto 15 članica.

Da bi se blokirala odluka biće potrebno da najamnje četiri članice koje predstavljaju 35% stanovništva to zatraže. Time se sprečva da samo tri velike članice mogu da blokiraju rezoluciju.

Na primer, zemlje Višegradske četvorke (Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka) rapsolagale su sa gotovo dve trećene glasova za blokiranje odluke, 58 od 92 glasova, ali su sada svedene na trećinu, odnosno predstavljaju 64 miliona od potrebnih 179 miliona građana (35% stanovnika u EU). Tako će im biti teže da blokiraju zakone o energetici ili klimi.

Ipak, nakon žestokog lobiranja Poljske 2007, uvedena je mogućnost da zemlje koje predstavljaju “55% od 35% stanovnika EU” ili 19,2% mogu da suspenduju pregovore o nekom pitanju kako bi se našao kompromis. To opet može da obori prosta većina.

Ostaje da se vidi koliko često će se koristiti ta klauzula, poznata kao mehanizam iz Janjine II. Sličan raniji mehanizam iz Janjine I samo je jednom upotrebljen.

Međutim, male članice mogu sada da ostvare veći uticaj kroz Evropski parlament nego kroz Savet. Dok 22 manjih članica EU raspolaže samo sa 30% glasova u Savetu, u Evropskom parlamentu imaju 44% mesta.

Dings ocenjuje da će Savet moći da dominira više nego sada jer će moći laške da se dogovori ili blokira odluke, dok će velike zemlje pre svega Nemačka sada zaista “upravljati kućom”.

On dodaje da nije mnogo toga ostalo da se zašitite manje članice od premoći velikih koje će morati da u ovim kriznim vremenima, kako je ocenio, budu vrlo pažljive da ne bi zloupotrebile ovlašćenja.

Za politiku u oblasti energetike i klimatskih promena EU ovo su verovatno dobre vesti, pošto velike članice uglavnom imaju bolje rezultate od prosečnih u tim oblastima, dok su mogućnosti Višegradske četvorke da blokirju odluke znatno smanjenje.

“Živo me interesuje kako će Nemačka moći da izdejstvuje još veću moć nego što je to činila pre promena u glasanju ili kompromisa iz Janjine. Propisi su propisi, ali politika je politika”, rekao je Dings.

Izvor: www.euractiv.rs