Влада Републике Србије
Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић 24. новембра је саопштио да је од почетка године због насиља у породици изречено укупно 23.118 хитних мера, од чега 7.000 привременог удаљења починиоца из стана.
Стефановић је на конференцији поводом Међународног дана борбе против насиља над женама, који се обележава 25. новембра, навео да је Закон о спречавању насиља у породици омогућио да се у кратком року реагује и помогне жртвама.
Захваљујући овом закону, обучено је више од 900 полицајаца, док је још 450 њих у процесу обуке, прецизирао је он и нагласио да Србија предузима мере да унапреди стање у овој области, а циљ је постизање нулте толеранције према насиљу над женама.
Потпредседник Владе је указао на то да полиција пре доношења Закона о спречавању насиља у породици није имала довољно моћи и надлежности да помогне жртвама, док сада постоји могућност да насилник буде избачен из стана, иако је у његовом власништву.
Према његовим речима, држава мора до краја да гони насилнике, јер не може да крене у следећу фазу развоја ако не реши тај проблем.
Он је поручио да би друштво требало више да се укључи у решавање проблема насиља и да пријави сваког починиоца, и истовремено најавио да ће предложити пооштравање казни за сва кривична дела са елементима насиља.
У следећој фази, како је предочио, остаје да се у решавање проблема насиља у породици значајније укључи друштво, јер још нисмо на нивоу да се то схвата као велики проблем.
Треба да градимо друштво које одбацује насиље и пријављује сваки случај како би број жртава био мањи, закључио је Стефановић.
Подићи свест јавности о насиљу над женама
Потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић 25. новембра је изјавила да насиље не познаје друштвене ни економске границе и да угрожава достојанство и сигурност сваке жене, остављајући тешке последице.
Михајловић је, поводом Међународног дана борбе против насиља над женама и почетка глобалне кампање “16 дана активизма против родно заснованог насиља”, истакла да нема места оправдањима и да насиље морамо назвати правим именом.
Када је у једној години убијено 30 жена, а међу младима у друштву владају ставови да један шамар није насиље или да је насиље приватна ствар, да је оправдано понекад ударити партнерку или да је сексуално узнемиравање прихватљиво као вид шале, значи да имамо проблем и да морамо много више сви да радимо на промени размишљања и стереотипа, указала је она.
Према њеним речима, статистика јесте суморна, али само заједничким радом и координисаним активностима свих надлежних институција можемо је мењати.
Такође, она додала да је важно и да се едукују грађани и грађанке о томе колико је насиље штетно и присутно. Да покажемо више емпатије и бриге и да децу одмалена учимо да поштују једни друге и да насиље није начин да се реше конфликти.
Једино негујући културу ненасиља стварамо боље друштво у ком ће будуће генерације одрастати, поручила је Михајловић.
Србија се, како је напоменула, и ове године прикључила светској кампањи “16 дана активизма против насиља над женама”, тако да ће у Београду и градовима широм Србије током кампање у наранџасто, званичну боју ове иницијативе, бити осветљене бројне знаменитости.
Такође, у Народном музеју ће 29. новембра бити отворена виртуелна изложба са циљем подизања свести јавности о овом проблему.
Насиље над женама и девојчицама, било да је оно физичко, психичко или економско, јесте огроман проблем сваког друштва, па и нашег, и одговорност је свих нас, упозорила је потпредседница Владе.
Она је поручила да је веома важно да не затварамо очи пред насиљем, да пријављујемо насилнике и да жене охрабримо и подржимо у тој борби, при чему је неопходно о томе говорити током целе године, а не само данас и наредних 16 дана.
Систем заштите и превенције родно заснованог насиља мора бити ефикаснији
Поводом Међународног дана борбе против насилја над женама, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић упозорава да је насиље у породици и даље огроман друштвени проблем који на најдрастичнији начин показује да систем заштите и превенције родно заснованог насиља мора бити ефикаснији.
Да би се допринело смањењу насиља над женама, неопходно је да се сви надлежни, стручна јавност из различитих друштвених области, али и утицајни појединци/ке и политичари/ке из јавног живота, активно залажу за промену друштвене климе и патријархалних образаца у којима је жена у потчињеном положају и у којима се насиље често релативизује и ставља у неодговарајући контекст.
Повереница наглашава да је насиље над женама неприхватљиво и да за њега нема никаквог оправдања, као и да је потребна пуна примена Закона о спречавању насиља у породици и свих расположивих мера за превенцију и заштиту жена, уз посебан акценат на јачању капацитета центара за социјални рад. Жене, али и сви који имају сазнања о томе, морају бити охрабрени да пријављују насилнике, а на надлежним службама је да ове пријаве испитају са крајњом озбиљношћу и правовремено реагују како би спречили фаталне исходе који нажалост нису ретки, закључује Јанковић.
У тренутку док обележавамо Међународни дан борбе против насиља над женама, у Србији се само у неколико претходних дана догодило више случајева тешког породичног насиља, нажалост и са смртним исходом. И поред напора државе да унапређењем закона и усаглашенијом сарадњом надлежних, поступци које је Заштитник грађана водио у претходне две године, утврђују да и даље у систему заштите жена од насиља постоје слабости, изјавио је поводом Међународног дана борбе против насиља над женама заштитник грађана Зоран Пашалић.
Законом о спречавању насиља у породици, пре две године као новине, уведене су хитне мере удаљења насилника из куће, као и групе за координацију и сарадњу надлежних органа, али се у примени и даље уочавају недостаци. Полицијски службеници/е неадекватно процењују ризик, не препознају нити евидентирају факторе ризика од понављања насиља (понављање насилног понашања, злоупотреба алкохола, прекид интимне везе или спор око вршења родитељства). И даље се у раду полиције и центара за социјални рад уочава минимизирање насиља, па се психолошко насиље, укључујући и претње, квалификују као „расправе“ и „несугласице“, а изложеност деце насиљу над мајком и даље се не препознаје као злостављање и занемаривање детета. Сарадња полиције, центара за социјални рад и тужилаштава унапређена је кроз рад група за координацију, али се и даље уочава одсуство сарадње здравствених установа са органом старатељства што отежава примену мера подршке жртви и превенцију понављања насиља, наводи Пашалић.
Број запослених у центрима за социјални рад смањује се годинама уназад, док број случајева насиља расте и за 50 одсто годишње. Тако је 2016. године Градски центар за социјални рад евидентирао око 6500 пријава насиља, а у 2017. години близу 9000. Број стручних радника је међутим све мањи, па има одељења у којима један запослени води и више од сто случајева насиља. Републички завод за социјалну заштиту упозорава на ризике од урушавања система социјалне заштите још од 2016. године, а на то је указао и Заштитник грађана у свом Посебном извештају о стању права детета, који је недавно објављен.
Процесуирање насиља у породици такође није достигло задовољавајућу ефикасност. Казне изречене насилницима још увек су веома благе, чиме се не шаље довољно одлучна порука државе о примењивању политике нулте толеранције за насиље, наглашава Пашалић.
pdf [3 MB]
Оставите коментар