Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Центар за заштиту и помоћ тражиоцима азила (APC/CZA) спровео је  истраживање “Упоредна анализа профила, потреба и инклузије тражилаца азила у Србији и српских грађана који траже азил у развијеним европским земљама”, пројекат финансиран од Швајцарске агенције за равој и сарадњу (SDC).

Циљ истраживања у оквиру пројекта јесте да стручној и широј јавности приближи две категорије миграната које до данас представљају приличну непознаницу, а чије све одлике и потребе нису у потпуности разјашњене нити познате.

Циљ пројекта је да кроз истраживање и представљање резултата, допринесе бољем функционисању српског система азила али и механизама управљања миграцијама у Србији, допринесе бољим и већим ефектима инструмената социјалне инклузије повратника који су одбијени у азилним поступцима у европским земљама и допринесе креирању стратегије интеграција особа које су добиле азил у Републици Србији или су српски грађани враћени из земаља Европске уније и других развијених европских земаља као српски грађани који су тражили азил у истим земљама након визне либерализације 2009. године.

Србија већ неколико година представља транзитну земљу у ланцу интерконтиненталних миграција из Африке и Азије у Европу, што је условило значајан пораст броја тражилаца азила у Србији у младом азилном систему успостављеном 2008. године. Грађани су се по први пут у местима где живе сусрели са странцима других раса, култура и цивилизација или читали у медијима о имигрантима који бораве у локалним срединама у унутрашњости Србије. Надлежни државни органи, представници власти и судови, недовољно обучени и упознати са материјом азила, значајно утичу на процес ваљаног функционисања азилног система, а одсуство правилног и ефикасног функционисања целог система даље додатно и посредно утиче и на ставове локалних грађана према тражиоцима азила, који суочени са странцима који немају адекватну асистенцију у оквиру азилног система, стичу криву представу о азилној популацији, неосноване страхове и предрасуде, изложени додатно и политичким и другим утицајима локалних политичких и интересних група.

У исто време, Србија трпи велики притисак да омогући услове за одрживу интеграцију својих држављана који у великом броју контунуирано одлазе у богате европске земље да траже азил. Наиме, изузетно сиромашни грађани Србије, махом ромске али и албанске, српске и друге националности, због недостатка перспективе у Србији одлазе да траже азил у развијенијим европским државама. Њихови неосновани азилни захтеви у земљама Европске уније утицали су на доносиоце одлука у Унији да успоставе механизам за поновно увођење виза земљама Западног Балкана. На овај начин дошло је до реалне опасности да грађани Србије могу у скоријој будућности остати ускраћени да путују у земље Шенгена без визе. Укидање безвизног режима би успорило динамику процеса приступања Србије у ЕУ, док би у исто време допринело додатној стигматизацији већ социјално‐економски угрожених грађана Србије – одбијених тражилаца азила у европским државама, који би били окривљени за поновно увођење визног режима.

Кроз приказ профила и животних прича тражилаца азила у Србији и тражилаца азила из Србије, разлога због којих одлазе из земаља порекла, њихових потреба и очекивања од будућности, ова студија  настоји да допринесе бољем разумевању ове две категорије миграната што је неопходан предуслов за правилно функционисање азилног система Србије и одрживу интеграцију одбијених српских тражилаца азила назад у Србију.

Целу анализу можете погледати овде.

За више информације обратите Центру  за заштиту и помоћ тражиоцима азила путем веб сајта www.acp-cza.org.rs, или мејлом на sediste@apc-cza.org