Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC/CZA) sproveo je  istraživanje “Uporedna analiza profila, potreba i inkluzije tražilaca azila u Srbiji i srpskih građana koji traže azil u razvijenim evropskim zemljama”, projekat finansiran od Švajcarske agencije za ravoj i saradnju (SDC).

Cilj istraživanja u okviru projekta jeste da stručnoj i široj javnosti približi dve kategorije migranata koje do danas predstavljaju priličnu nepoznanicu, a čije sve odlike i potrebe nisu u potpunosti razjašnjene niti poznate.

Cilj projekta je da kroz istraživanje i predstavljanje rezultata, doprinese boljem funkcionisanju srpskog sistema azila ali i mehanizama upravljanja migracijama u Srbiji, doprinese boljim i većim efektima instrumenata socijalne inkluzije povratnika koji su odbijeni u azilnim postupcima u evropskim zemljama i doprinese kreiranju strategije integracija osoba koje su dobile azil u Republici Srbiji ili su srpski građani vraćeni iz zemalja Evropske unije i drugih razvijenih evropskih zemalja kao srpski građani koji su tražili azil u istim zemljama nakon vizne liberalizacije 2009. godine.

Srbija već nekoliko godina predstavlja tranzitnu zemlju u lancu interkontinentalnih migracija iz Afrike i Azije u Evropu, što je uslovilo značajan porast broja tražilaca azila u Srbiji u mladom azilnom sistemu uspostavljenom 2008. godine. Građani su se po prvi put u mestima gde žive susreli sa strancima drugih rasa, kultura i civilizacija ili čitali u medijima o imigrantima koji borave u lokalnim sredinama u unutrašnjosti Srbije. Nadležni državni organi, predstavnici vlasti i sudovi, nedovoljno obučeni i upoznati sa materijom azila, značajno utiču na proces valjanog funkcionisanja azilnog sistema, a odsustvo pravilnog i efikasnog funkcionisanja celog sistema dalje dodatno i posredno utiče i na stavove lokalnih građana prema tražiocima azila, koji suočeni sa strancima koji nemaju adekvatnu asistenciju u okviru azilnog sistema, stiču krivu predstavu o azilnoj populaciji, neosnovane strahove i predrasude, izloženi dodatno i političkim i drugim uticajima lokalnih političkih i interesnih grupa.

U isto vreme, Srbija trpi veliki pritisak da omogući uslove za održivu integraciju svojih državljana koji u velikom broju kontunuirano odlaze u bogate evropske zemlje da traže azil. Naime, izuzetno siromašni građani Srbije, mahom romske ali i albanske, srpske i druge nacionalnosti, zbog nedostatka perspektive u Srbiji odlaze da traže azil u razvijenijim evropskim državama. Njihovi neosnovani azilni zahtevi u zemljama Evropske unije uticali su na donosioce odluka u Uniji da uspostave mehanizam za ponovno uvođenje viza zemljama Zapadnog Balkana. Na ovaj način došlo je do realne opasnosti da građani Srbije mogu u skorijoj budućnosti ostati uskraćeni da putuju u zemlje Šengena bez vize. Ukidanje bezviznog režima bi usporilo dinamiku procesa pristupanja Srbije u EU, dok bi u isto vreme doprinelo dodatnoj stigmatizaciji već socijalno‐ekonomski ugroženih građana Srbije – odbijenih tražilaca azila u evropskim državama, koji bi bili okrivljeni za ponovno uvođenje viznog režima.

Kroz prikaz profila i životnih priča tražilaca azila u Srbiji i tražilaca azila iz Srbije, razloga zbog kojih odlaze iz zemalja porekla, njihovih potreba i očekivanja od budućnosti, ova studija  nastoji da doprinese boljem razumevanju ove dve kategorije migranata što je neophodan preduslov za pravilno funkcionisanje azilnog sistema Srbije i održivu integraciju odbijenih srpskih tražilaca azila nazad u Srbiju.

Celu analizu možete pogledati ovde.

Za više informacije obratite Centru  za zaštitu i pomoć tražiocima azila putem veb sajta www.acp-cza.org.rs, ili mejlom na sediste@apc-cza.org