Влада Републике Србије
Удружење грађанки FemPlatz објавило је резултате истраживања „Покушај фемицида и фемицид у Србији: спречавање и процесуирање”. Циљеви истраживања били су откривање феноменологије и етиологије фемицида и покушаја фемицида, сагледавање одговора правосуђа на покушаје фемицида и фемицид, откривање разлика у превенцији фемицида пре и после ступања на снагу Закона о спречавању насиља у породици.
У оквиру истраживања анализирано је 96 предмета процесуираних случајева фемицида (2015-2019) и 30 предмета процесуираних покушаја фемицида (2015-2019).
Ауторке публикације су др Слободанка Константиновић Вилић и др Невена Петрушић.
Резултати показују да:
- покушај фемицида и фемицид учиниоци најчешће врше према својим садашњим и бившим супругама, ванбрачним и емотивним партнеркама. Скоро половина учинилаца фемицида била су у брачном/ванбрачном/партнерском односу са жртвом. Висок је проценат фемицида извршен према члановима породице, посебно према мајкама (24,1%).
- Већина фемицида и покушаја фемицида извршена је у кући/стану/дворишту где жена живи. То потврђује резултате претходних истраживања о насиљу према женама. За жене је најмање безбедно и најмање сигурно место њихов дом. Само 28,7% случајева фемицида учињено је на отвореним и јавним просторима.
Доминантни мотиви за извршење фемицида и покушаја фемицида били су љубомора, која је настала из жеље за искључивим поседовањем партнерке, немогућности контроле њеног понашања и управљања њеним животом, као и освета због раскида емотивне везе и брачне/ванбрачне заједнице, мржња и нетрпељивост због неузвраћене љубави.
О жртвама покушаја фемицида има веома мало података у судским пресудама, иако су саслушане као сведокиње у поступку. О жртвама фемицида има још мање података, најчешће су у питању подаци које даје учинилац. Ти подаци углавном нису објективни, јер учинилац настоји да опише жртву и њено понашање као главни фактор извршења фемицида. Жртве се описују као „невернице“, „алкохоличарке“, увек спремне за свађу, особе које се недолично понашају, напуштају кућу, вређају и слично, чиме „изазивају“ учиниоца да му „падне мрак на очи“. Чак и приликом саслушања чланова породице жртава као сведока суд не сазнаје довољно о жртви и њеном животу пре него што је убијена. Стиче се утисак да се нико не интересује за жртве којих више нема.
У већини случајева жртве фемицида и покушаја фемицида нису се обраћале надлежним државним органима и установама за помоћ и заштиту од насиља које је постојало пре извршења дела. Само мали број жртава је пријављивао насиље, али начин реаговања институција система сведочи о њиховој неефикасности и показатељ је неделотворности система заштите жена од партнерског и породичног насиља.
У структури извршених фемицида преовлађују кривична дела тзв. обичног убиства (55,2%), а иста је ситуација и са покушајима фемицида, преовлађују покушаји тзв. обичног убиства (69,7%). Судови често мењају правну квалификацију кривичног дела из оптужнице од тежег ка лакшем, што доводи до блажег кажњавања, при чему ни пракса судова у тумачењу прописа није уједначена.
Истраживање је настало у оквиру пројекта „Спречавање и искорењивање фемицида у Србији (фаза 2)“ који су реализовале организације FemPlatz, Женски истраживачки центар за едукацију и комуникацију и Кућа родних знања и политика, а у оквиру регионалног пројекта који подржавају UN Women и Европска унија.
Извор: www.femplatz.org
pdf [3 MB]
Оставите коментар