Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

У оквиру пројекта „Strengthening the Labour Market Research Network – Toward the Understanding of the Political Economy of Unemployment in the Western Balkans“, финансираног од стране швајцарске владе кроз Програм за промоцију регионалних истраживања (RRPP), објављен је први број билтена Мреже истраживача тржишта рада у земљама Западног Балкана. RRPP је платформа за динамичну регионалну и међународну сарадњу у области друштвених наука, истовремено пружајући финансијску подршку за спровођење регионалних истраживачких пројеката, јачање истраживачких капацитета, обезбеђивање ментора, као и програма умрежавања који оснажују везе између истраживања и доношења одлука.

Мрежа је званично основана као RRPP пројекат у јуну 2016. године, изграђена на већ постојећим регионалним иницијативама за сарадњу, пре свега LSEE Research Network on Social Cohesion in South Eastern Europe. Чланови мреже долазе из свих земаља у региону. Прва радионица одржана је 8. и 9. јула у Котору, где је обликован пројекат и дефинисана четири правца истраживања, потом је одржана радионица у Скопљу где се дискутовало о првим драфтовима, док су 24. новембра у Београду представљени главни резултати истраживања.

Овај пројект настоји да учврсти недавне напретке у примењеним истраживањима тржишта рада у земљама Западног Балкана и створи интегрисану, а опет флексибилну, платформу за даља истраживања тржишта рада у региону. Пројекат даје нови оквир за разумевање тржишта рада, укључујући четири кључна заједничка изазова: висок ниво емиграције (изласка са тржишта рада) и у вези са тим високе дознаке; висок ниво неформалне запослености; високе плате у јавном сектору и привилегије запослених у јавном сектору; слабу тражњу за радом у приватном сектору.

Кључни налази и препоруке у вези са миграцијама и дознакама

Постојећи статистички оквир није комплетан и самим тим је неадекватан да олакша економско управљање у слабо отвореном тржишту рада земаља Западног Балкана. Треба проширити статистичку базу тако што ће се укључити редовне информације и процене о стању миграната и годишњи бруто и нето ток миграција.  Треба створити консолидовану базу радне снаге на принципу држављанства како би употпунила постојећу базу радне снаге засновану на резидентима. У процени неусклађености и гепова код вештина, узети у обзир и инострану тражњу за вештинама. Треба преуредити статистику дознака кроз јачање сарадње Народне банке и статистичких канцеларија, као и боље искористити анкете о домаћинствима. Направити бољу процену личних трансфера из иностранства и направити разлику између дознака и личних трансфера. Потребно је пажљиво израчунати и објављивати праве податке о GDP, GNDI, GNP, GNDI.

Неформална запосленост

Неформална запосленост је најчешће невољна и у позитивној корелацији са ризиком од сиромаштва.

Треба направити методолошку и статистичку разлику између неформалне запослености ( као дела радне снаге) и непријављеног рада као економске категорије која се може изразити у новчаним износима.  Треба направити свеобухватни сет политика социјалног укључивања, финансијских подстицаја, политика регионалног развоја и пореске реформе рада како би се елеминисала неформална запосленост.

Привилегије запослених у јавном сектору

Зараде у јавном сектору су изнад OECD просечних зарада. Не постоје ефикасне институционалне  препреке за огроман раст јавног сектора и раст плата у њему. Треба проценити број запослених у јавном сектору, као и зараде у јавном сектору и изразити их у односу на укупну запосленост и укупно остварен БДП. Урадити то за сваки сектор појединачно, јер ситуација може бити веома различита у јавној администрацији, образовању, здравству и јавним предузећима и креирати циљне стандарде за број запослених и висину плата у јавном сектору на основу анализа. Размотрити прогресивно опорезивање рада, где би раст пореске стопе започео негде око просечних зарада.

Слаба тражња за радом у приватном сектору

Тражња за радом у приватном сектору је потиснута због неколико фактора: дисторзије изазване приливом дознака, дисторзије у пореском систему, лоше структуре државних расхода и ефекта истискивања од стране државних предузећа. Неопходно је предузети следеће мере:

• Препознати проблеме који произилазе из симптома тзв. Холандске болести
• Подесити порески систем тако да промовише запошљавање и економски раст
• Рационализовати и реструкурирати државну потрошњу
• Одредити праву величину јавног сектора

Више информација потражите на www.fren.org.rs